Stigli su "prognani": Izdržljivi su, brzi i imaće simpatije mnogih

Da na kugli zemaljskoj, posebno u regionu Bliskog istoka, vladaju savršeni mirnodopski uslovi, verovatno bi dolazak Iranaca na Mundijal u Ameriku i Kanadu bio propraćen onim stereotipom o staroj civilizaciji, drevnim ratnicima i osvajačima, koji stižu po iznenađenje. Ali da se ne lažemo: svaki korak azijske sile  biće jednako praćen i eksploatisan kao da u svojim redovima imaju Kristijana Ronalda ili Lionela Mesija, kao da im na selektorskoj klupi sedi fudbalski bonvivan Dejvid Bekam.

Sukob Irana sa SAD i Izraelom bacio je fokus sa fudbalskog terena, i svega onog što pažljivo selektirana i dobro uigrana družina selektora Amira Galenoja može da uradi. Oni već imaju etiketu prognanih, neželjenih gostiju, čiji dolazak na tlo Amerike je holivudizovan do krajnjih granica. Na kraju je većina Iranaca dobila boravišne vize, i da u ovom trenutku ne budemo baš diplomatski i politički korektni – automatske simpatije dela zemaljske kugle. Posebno onih koji su osetili pendrek prvog svetskog “policajca”, a takvih je mnogo na svim meridijanima, bez obzira na kulturološke i verske razlike u odnosu na Iran.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Taj geopolitički igrokaz sakrio je i neke lepe sportske činjenice. Iran je postao konstanta Mundijala, tamo je fudbal na skali prioriteta nešto malo ispod religije, a mnogo, mnogo više od svakodnevnih sitnica i stresova. Fundament tima je stacioniran u najvećim iranskim klubovima, među prvima su obezbedili plasman na Mundijal i ogromna je šteta što se Belgiji, Novom Zelandu i Egiptu neće suprotstaviti i igrač klase Serdara Azmuna, koji neće biti tu navodno zbog toga što se slikao sa vladarom Ujedinjenih Arapskih Emirata. Čista politika.

O svemu tome za Mozzart Sport govorio je nekadašnji trener Crvene zvezde Miodrag Grof Božović, koji je stekao ogromno iskustvo radeći, između ostalog u Iranu. Predvodio je Esteglal iz Huzestana, potom i imenjaka iz Teherana. Video je vrline i mane fudbala u Iranu. Priznao je da će navijati za njih iz više razloga. Jedan možete da pretpostavite…
“Oni kao reprezentacija imaju kontinuitet, ovo im je treće učešće kada u računicu uzmemo četiri poslednja Mundijala. Mogu nešto sad da naprave, iako je grupa malo šarena. Tu je Egipat koji uvek može da iznenadi, Belgija, Novi Zeland... Dugo igraju zajedno, a selektor im je trenirao i Esteglal i Sepahan, kao i mnogo drugih klubova tamo. On je jedan od ljudi koji možda i najbolje poznaje iranski fudbal. Jedino mi je žao Sardara Azmuna. On je nešto politički zgrešio zbog loše situacije u zemlji. Tako je – kako je. Tamo vas niko ne dira ako ne talasate”, kaže na početku razgovora za Mozzart Sport Miodrag Božović.

Više od 70 odsto iranske reprezentacije je za širu javnost ogromna nepoznanica. Ne prate se baš redovno izdanja Esteglala, Persepolisa, Traktora. Ali uvek se postavlja pitanje mentaliteta reprezentacija koje dolaze iz tog podneblja.
“Mnogo su izdržljivi i neverovatno brzi. Verovatno uslovi života i pustinja prave tu brzinsku izdržljivost i snagu, to je njihova velika karakteristika. Nikad nisam video toliko brzih igrača. Liga je dosta jaka i zahtevna, nimalo lagana. Igrali smo sa jednom ekipom kada je po danu bila temperatura 52 stepena, a mi igramo uveče na 45 stepeni! I još ako je velika vlažnost, to je katastrofa. Nedostaju im bolji uslovi za trening i bolji tereni, to ih najviše sputava. Da na tu brzinu i izdržljivost imaju još i malo bolju tehniku, bili bi strašni. Trenutno zaostaju tehnički, to im je i dalje glavna mana”.

“HARDANI JE POJEO MANEA PRED 90.000 LJUDI U TEHERANU”

Koliki im je hendikep to što većinom ne igraju u elitnim evropskim ligama?
“Verovatno jeste mana, mada oni igraju azijsku Ligu šampiona sa najjačim azijskim klubovima, što nije za potcenjivanje. Igrali smo recimo protiv Al Nasra iz Saudijske Arabije. U Teheranu je bilo 0:0, nije igrao Ronaldo, ali je igrao Sadio Mane uz pun stadion od 90.000 gledalaca. Fenomenalni uslovi. Naš desni bek Hardani, koji igra i za reprezentaciju, čuvao je Manea tako da se ovaj nije ni video tu utakmicu. Međutim, tamo u Rijadu smo rano dobili crveni karton, izgubili 3:0, Mane nas je razvalio”.

IRAN POBEDNIK GRUPE - KVOTA 7,00 U MOZZARTU

Koliko politička situacija i trenutni odnos sveta prema Iranu mogu da im posluže kao motivacija na velikom takmičenju, deluje da za njih ovo neće biti samo fudbal? Nešto slično kao nama devedesetih godina…
“Mislim da će im ta rasprava "da li da igraju ili da ne igraju" biti veliki motiv. Zvali su me brojni njihovi novinari baš povodom toga, i rekao sam im da treba da igraju jer su to izborili na terenu. Ono što si zaslužio, idi tamo, pokaži se i reklamiraj svoju zemlju. To je vrsta borbe, bez obzira što mi vičemo da sport nije politika. Mislim da će na kraju imati simpatije celog sveta. Ozbiljno vam to kažem. Na primer, od bombardovanja pa do danas ja u svim sportovima isključivo navijam protiv Amerike. I pre ovog sa Iranom nisam imao neke simpatije prema njima”.

Da se vratimo, bar na kratko, na teren. Šta možemo konkretno taktički da očekujemo od Irana?
“Mogu da igraju sve, selektor menja sisteme. Igraju i 3-4-3, 5-3-2 i 4-3-3. Ekipa je spoj mladosti i iskustva. Ima dosta iskusnih igrača kojima je ovo takmičenje verovatno i poslednje. Recimo, centarhalf Šodža Halilzade, zatim Mehdi iz Fulama, a mislim i Taremi. Zato će sigurno pokušati da se oproste kako treba. Najveća snaga im nije pojedinac, već kolektiv. Stvarno se dobro poznaju i dugo igraju zajedno”.

16.jun: (1,90) Iran (3,40) Novi Zeland (4,30)

S obzirom na situaciju u zemlji, kako će narod ispratiti njihove nastupe?
“Uuu, vole oni to, neće disati! Znaš kako, hleba i igara. Ranije su to bili gladijatori, danas su fudbaleri”.

Radili ste u Huzestanu, vrlo živopisnoj provinciji. Brojni iranski igrači su potekli baš odatle
“Tu su Englezi 1906. ili 1907. godine našli naftu i napravili prvi stadion. Doneli su loptu i tu je iranski fudbal počeo. Sada procenite baš da li su im Englezi napravili uslugu. Ne bih rekao, kao i nama kada su pomagali (smeh prim.aut). I danas igrači iz tog regiona važe za najtalentovanije u zemlji. Tu su klubovi poput Esteglala iz Huzestana, zatim Fulad koji je možda i najveći klub trenutno tamo, kao i klubovi iz Abadana, na granici sa Irakom”.

“NE IDU U EVROPU, JER ZARAĐUJU MILION DOLARA GODIŠNJE, A TROŠKOVI ŽIVOTA – MALI”

Zašto tamošnji igrači retko odlaze u Evropu? Da li su lenji ili se radi o finansijama?
“Uopšte nisu lenji, vole da treniraju, rade i ne žale se na uslove. Razlog leži u tome što u velikim klubovima poput Sepahana, Persepolisa, Estegala ili Traktora mogu da zarade i do milion dolara godišnje. Troškovi života tamo su znatno manji nego u Evropi, pa ne moraju ni da idu. Takođe, možda nisu dovoljno interesantni evropskim menadžerima i nemaju mogućnosti da odu. Recimo, Azmun je došao u Evropu isključivo zahvaljujući treneru iz Rostova koji ga je poznavao. Imaju dobar karakter i ja bih ih uvek dovodio”.

Kompletnu ponudu za sve grupe možete da vidite u specijalu na Mozzartu

Imaju mnogo toga zajedničkog sa nama, ne govorimo samo o spoljnopolitičkim problemima.
“Dok sam bio tamo, nisam mogao nigde da izađem, odmah te prepoznaju, skaču da se slikaju. To prija do jednog momenta, a onda postane opterećenje. Reprezentativac Ramin Rezajan ima par miliona pratilaca na Instagramu, on zaista ne može nigde da se pojavi na ulici. Postoje kvartovi u Teheranu u kojima oni žive, a koji danas deluju ekskluzivno, skoro kao Pariz”.

Kako iz Vašeg ugla izgleda život u Iranu i tamošnja kultura?
“To je jedna od najstarijih civilizacija na svetu i prelepa zemlja koja ima sve – i planine od 4.000 metara, i pustinju, i more. Imaju ostrvo Kiš naspram Dubaija, gde se turisti normalno kupaju, a žene nisu pokrivene. Ljudi su gostoljubivi, druželjubivi i pošteni. Bio sam tamo godinu dana i nisam imao nijedan problem. Alkohol je, naravno, strogo zabranjen i rigorozno se kažnjava. Zanimljivo je i to da jako cene nas. Upoznao sam čoveka iz njihove službe koji mi je rekao da su shvatili da su se u nekim ranijim vremenima ogrešili o Srbe, zbog toga, kaže, nema šanse da ikada priznaju Kosovo. I zaista ga ne priznaju. S druge strane, narod nažalost teško živi. Muče se, iako gorivom za tri dolara napune rezervoar. Zemlja je 50 godina pod sankcijama, a opet su napravili čudo”.

Kakav je njihov odnos prema stranim trenerima? Imaju li predsednici klubova strpljenja?
“Najviše trenera su dovodili iz Hrvatske. Tu je bio Ćiro Blažević, pa Poklepović, Branko Ivanković koji je tamo Bog, sada i Skočić. Od naših je bio pokojni Miodrag Ješić, kao i Mijo Radulović iz Crne Gore. Međutim, strpljenja kod gazda klubova apsolutno nema, baš kao ni ovde! Posle tri loše utakmice sledi otkaz. U jednom trenutku u svom klubu ja sam bio sedmi trener u toku samo jedne godine. Sve u svemu, zemlja je izuzetno interesantna i svakome bih preporučio da je makar turistički poseti”.

“VODIŠ PRED 100.000 PROTIVNIČKIH NAVIJAČA, I MOLIŠ SE DA IZGUBIŠ, JER TEŠKO ĆEŠ IZAĆI”

Dobro, i fudbal je zanimljiv, posebno ako vodite klub kao što je Estegal?
“To vam je kao Crvena zvezda ovde. Iran ima oko 90.000.000 stanovnika, a sigurno oko 50.000.000 navija za njih. Oni frenetično vole fudbal. Imam i video snimak kada smo igrali derbi protiv Traktora – bilo je 130.000 gledalaca, što je nešto neviđeno. Tolika je bila gužva u saobraćaju da smo zakasnili na utakmicu pola sata, jedva smo se probili do stadiona. Igrali smo u gostima, nije bilo nijednog našeg navijača na tribinama. Mi smo nekako stigli, a oni su tada bili prvi na tabeli i pobedom nad nama su skoro osiguravali titulu. Na kraju su i dobili 2:1. Mi smo poveli 1:0, ali Boga smo molili da izgubimo jer bi nam inače bilo mnogo teško da izađemo odatle”.

GRUPA G

Prvo kolo

15. jun, 21.00: (1,70) Belgija (3,80) Egipat (5,00)
16. jun, 03.00: (1,90) Iran (3,40) Novi Zeland (4,30)

Drugo kolo

21.06, 21.00: (1,47) Belgija (4,20) Iran (7,25)
22.06: (5,20) Novi Zeland (3,40) Egipat (1,77)

Treće kolo

27.06, 05.00: (10,0) Novi Zeland (5,00) Belgija (1,33)
27.06, 05.00: (2,35) Egipat (3,10) Iran (3,30)