Zid, Miš, Pajac i nevidljiva ruka Skalonete

Ali, i Argentina. U odbrani Valter Samuel, Leo Kufre, Dijego Plasente, u vezi Esteban Kambijaso, Roman Rikelme, Pablo Aimar, Dijego Markić, u napadu Bernardo Romeo… I sa klupe je ulazio malo poznati Lionel Skaloni. Dakle, pre 30 godina se rodila veza između nekih od njih koji će večeras voditi Argentinu ka odbrani trona. Zajedno su živeli, putovali, smejali se, sanjali… Posađeno je seme uzajamnog poštovanje i prijateljstva.

Lionel Skaloni, Giljermo Pereira, Pablo AImar i Hose Pekerman

Godinu dana kasnije je Pekermanu ponuđeno mesto selektora A reprezentacije nakon Mundijala ’98 i odlaska Danijela Pasarele, ali je odbio. Želeo je da još gradi sistem i postao je koordinator svih selekcija Argentine. Pekerman je osvojio još jednu omladinsku titulu prvaka sveta. Na domaćem terenu 2001. godine sa Saviolom, Romanjolijem, Koloćinijem, D'Alesandrom… Konačno, 2004. godine su ga ubedili da preuzme A selekciju.

Onaj strašni Brazil sa Ronaldinjom, Kakom i Adrijanom ga je razbio 4:1 u finalu Kupa konfederacija, ali to je bila uvertira za Mundijal na istom mestu godinu kasnije, gde je Argentina očekivala titulu jer su sva Pekermanova deca stasala za veliki fudbal. Mimo svih očekivanja, na spisak je uvrstio prosečnog Lionela Skalonija iz Vest Hema umesto Havijera Zanetija. Ali, ostvario je i jednu veliku pobedu za argentinski fudbal godinu pre Mundijala.

Već tada je svet brujao o magičnom talentu Lionela Mesija. Znali su vrlo dobro i Španci i Argentinci šta to raste u Barseloni. Znao je i Pekerman bolje od svih jer je imao sve moguće informacije o mladim argentinskim igračima. I načuo je da Španci ubeđuju Mesija da izabere njih.
„Kada sam napustio mladu reprezentaciju, predao sam je u ruke mom dotadašnjem asistentu Ugu Tokaliju, koji mi je pomagao desetak godina. Njegovog sina Martina sam kao dete trenirao u Argentinos Juniorsima i izgradili smo čvrstu vezu. Dobili smo informaciju da će Mesi igrati za špansku U-17 reprezentaciju na turniru u Finskoj, a znali smo da je reč o čudesnom talentu. Fudbalskom blagoslovu. Morali smo brzo da reagujemo, jer su pravila tada bila da igrač ne može da nastupa za neku drugu A selekciju ako je igrao za nekoga u mlađim selekcijama. Nama je išlo prvenstvo Južne Amerike za igrače do 20 godina i rekao sam Tokaliju da sve pripremi za poziv Mesiju, iako je već imao spreman spisak igrača. Zamolio sam Savez da pošalje poziv u Barselonu i da na brzinu organizuju neku prijateljsku, samo da 'upišemo' Mesija. Pod jednim uslovom: da se prijateljska igra na stadionu Argentinos Juniorsa. Tamo gde je počeo Maradona… Da mu udarimo na emociju. I uspeli smo. Zakazali smo prijateljsku sa Paragvajcima, Mesi je debitovao, pobedili smo 8:0 i dobili bitku sa Španijom“, ispričao je Pekerman 20 godina kasnije.

Godinu dana kasnije, 18-godišnji Mesi je u generaciji sa Aguerom, Garajom, Gagom, Zabaletom i Biljom, kao najbolji igrač i strelac, vodio Argentinu do nove titule prvaka sveta u U-20 konkurenciji.

Pekermanove zasluge su bile velike i sledeće godine ga je uvrstio na spisak za Mundijal u Nemačkoj. Debitovao je protiv Srbije i Crne Gore ušavši sa klupe i upisavši gol i asistenciju za Krespa. Postao je najmlađi strelac u istoriji svetskih prvenstava i zapalio argentinsku naciju. Međutim, Pekerman je verovao da je još rano za veliku ulogu i u četvrtfinalu protiv Nemačke mu nije dao ni minut.
“Iskreno, i ja bih tada postupio isto. Nije bio u najboljem fizičkom stanju”, rekao je godinama kasnije Skaloni koji je takođe sa klupe ispratio eliminaciju Gaučosa.

Ta odluka je potpuno razbesnela argentinsku javnost koja nije mogla da shvati kako mu pre Mesija sa klupe ulazi Hulio Kruz i zašto je vadio Rikelmea da bi uveo defanzivnijeg Kambijasa. Argentina je vodila golom Ajale, da bi Klose izjednačio u finišu, a Ajala i Kambijaso su promašili u penal seriji i Argentina je ispala.

Pekerman je nakon meča najavio ostavku i održao reč, iako su ga Savez i igrači nagovarali da ostane. Radio je kasnije u meksičkim klubovima, da bi 2012. digao Kolumbiju iz pepela i napravio je mundijalskim hitom u Brazilu 2014. U to vreme je Mesi već postao najbolji igrač sveta, daleko od Pekermanove trenerske ruke, a igrači poput Samuela, Aimara i Skalonija su polako završavali karijere.

Argentina je sa Mesijem izgubila finale 2014, a dve godine kasnije zamalo i njega zauvek. Na stadionu MetjLajf na kojem će večeras pokušati da odbrani titulu, Mesi je sa 29 godina najavio kraj reprezentativne karijere. Upravo je bio izgubio finale Kopa Amerika od Čilea na penale, gde je on promašio prvi penal. Bio mu je to četvrti uzastopni poraz u finalima sa Argentinom, nakon Kopa Amerika od Brazila 2007, Mundijala od Nemaca 2014. i još jednog finala Kope protiv Čileanaca. Bio je na pragu četvrte decenije i nije imao ništa osvojeno sa Gaučosima na velikim takmičenjima.

Kritike medija i navijača u Argentini su bile sve jače. Zameralo mu se da sa više srca i žara igra za Barselonu nego za Argentinu i da se vidi da je odrastao i vaspitan po evropskim standardima jer je kao mlad došao u Kataloniju. Bilo mu je svega dosta… Jedan od ljudi koji je tih dana javno zavapio da Leo ohladi glavu i promeni odluku bio je Lionel Skaloni, koji se spremao da završi karijeru u Atalanti. Sada već čuveni tvit ne treba mnogo ni ponavljati.

Ipak, onih koji su Mesija podržavali u Argentini bilo je mnogo više od onih koji su kritikovali. Među njima i 15-godišnji Enco Fernandez, koji je danas spreman da ubije za Lea. I Mesi se nakon 20 dana predomislio.

Verovatno je zažalio 2018. godine kada je sa Sampaolijem proživeo još jedan mundijalski fijasko. Ali, iz tog brodoloma se rodilo i nešto dobro. Selektor je smenjen, a ostalo je upražnjeno mesto. Dok su Argentinci sanjali o Simeoneu, Poketinu ili Gvardioli, nisu mogli da dobiju čak ni realnije opcije poput Galjarda, Gareke, Almeide ili da vrate Pekermana na selektorsko mesto. Savez nije imao kud i privremeno je ovlastio Lionela Skalonija da obavlja trenersku dužnost,

Skaloni je nakon igračke karijere ostao da živi u Španiji, gde je sticao trenersko obrazovanje, između ostalog i slušajući predavanja Luisa de la Fuentea u trenerskoj školi FS Španije. Njegov otac je bio blizak sa Sampaolijem i tako je Skaloni postao pomoćnik tadašnjem treneru Sevilje. Sampaoli ga je poveo za sobom i kada je postao selektor. Nakon debakla u Rusiji, Skaloni je bio jedini iz stručnog štaba ostao u reprezentaciji. I za to ga je ohrabrio upravo Sampaoli. Nije bila u pitanju nikakva izdaja ili oceubistvo kakve smo viđali te godine u našem fudbalu.

Tokom Mundijala je došlo do verbalnih sukoba između Sampaolija i dobrog dela igrača, a Skaloni je mirnoćom i Pekermanovim metodama pokušavao da bude most koji će pomiriti zaraćene strane. Sampaoli mu je rekao da ostane, jer ima potpuno drugačiji temperament i šansu da uspe. Skaloni je prvo vodio U-20 selekciju, ali kako Savez nije uspeo da postavi selektora u A timu, rešili su da on to vodi privremeno. I tako je krenula priča najuspešnijeg selektora u istoriji Argentine.

Ali, nije bilo lako na početku…

Samo se čekalo da neko veliko trenersko ime kaže „da“ i da se Savez zahvali Skaloniju. Zato je vršilac dužnosti odmah prešao na dela, znajući da je Mesi ključ svega ako žele da nešto naprave u budućnosti. Okrenuo je broj starog znanca…

Pablo Aimar je vodio U-17 selekciju Argentine kada je dobio Skalonijev poziv da mu se pridruži u U-20 timu i da opet budu saveznici kao pre 20 i kusur godina na Mundijalitu. Iako je Aimar hteo da radi sa decom jer ga je to ispunjavalo, prihvatio je kada mu je Skaloni objasnio viziju koju je nekada propagirao Pekerman.

Usledila je prekomanda u A tim. Znajući da je Aimar idol Lea Mesija, Skaloni ih je spojio u prvom telefonskom razgovoru. I odigrao na emotivnu kartu, kao Pekerman nekad… Iskoristio je svoje tajno oružje. Skaloni je znao da mu je prvi i najvažniji zadatak kao privremenog selektora da ubedi razočaranog Lionela Mesija da se vrati u reprezentaciju.

Aimar je rekao Mesiju da „zaboravi na titule i samo uživa u reprezentaciji“. Kada je video svog idola u stručnom štabu i čuo šta su zamislili, Mesi je potpuno promenio perspektivu i zapečatio ostanak u nacionalnom timu. Skalonijeva i Aimarova ponuda Mesiju nije bila neka nova taktička formacija, stil igre, načini napadanja ili odbrane. Bila je to kultura rada zasnovana na bliskim odnosima, edukaciji mladih igrača, poštovanju starijih i izgradnji grupe u kojoj nijedan pojedinac ne bi smeo da naruši kolektivnu ravnotežu.

“Pajac” predstavlja kreativnu viziju u stručnom štabu i zadužen je za rad i razgovor sa kreativnim igračima, jer ih najbolje razume. Njegov glavni zadatak u reprezentaciji u poslednje vreme je Hulijan Alvarez, sa kojim radi individualno na dnevnoj bazi i nije čudo što je kamera uhvatila upravo Aimara kako prima čestitke od svih na klupi kada je Pauk dao gol Švajcarskoj. Njegova briga su i mladi igrači poput Nika Pasa ili Valentina Barka, koje treba naučiti strpljenju i uklapanju u grupu.

Aimarove suze na klupi posle Mesijevog gola Meksiku u Kataru, koji se smatra ključnim za kasniji put do titule, govore koliko dobro razume pritisak i opterećenost fudbalskog genija.
„Krenule su mi suze jer sam se setio 2002. godine. U tom stručnom štabu smo sedeli Samuel, Ajala i ja. Sva trojica smo igrali 2002. kada smo ispali u grupi. Možda se ljudi toga ne sećaju, ali se mi sećamo i pamtićemo to do kraja života. To je naš krst. I dalje ne mogu da pogledam snimak te utakmice. Pomislio sam da će nam se isto desiti i u Kataru i da ćemo opet nas trojica biti među tragičarima, ali Leo nas je spasao“, govorio je Aimar posle Mesijevog gola Meksiku za prolaz grupe.

Njegova socijalna inteligencija i razumevanje fudbala su nešto čega nema mnogo u današnjem vrhunskom fudbalu.
„Ne možete da trenirate odrasle ljude kao decu. Sa 13, 14 ili 15 godina vam je potrebno više slobode i mašte, a taktički aspekti dolaze kasnije. Tako moramo da vaspitavamo decu u našem fudbalu.“

„Ljudi u Argentini plaćaju na 24 rate ovo u šta smo mi obučeni za džabe i što nam je neko poklonio. To nikada ne smemo da zaboravimo“, rekao je pokazujući na opremu Argentine.

Zbog takvih shvatanja i razmišljanja, Aimar je omiljen lik u Argentini i dobri duh trenutne svlačionice.

Mesec dana nakon Aimara, Skaloni je pozvao još jednog „klasića“ sa Mundijalita ’97. Ubedio je Valtera Samuela, koji je već imao neko trenersko iskustvo iz Lugana i Intera, da im se pridruži. Znaju se od dečačkih dana kada su kao 10-godišnjaci zajedno trenirali u Njuelsu. Za razliku od mirnog i filozofski nastrojenog Aimara, Samuel je drugačiji tip. Ne priča mnogo, ali kada to radi, onda ga svi slušaju i poštuju. On je čovek discipline, profesionalizma i detalja sa kojim nema šale. Tokom utakmica, Samuel je čovek sa beležnicom. Kad god Skaloni vrši izmenu, Samuel ima zadatak da odvede igrača sa strane i pripremi ga kako bi mu preneo precizne taktičke planove i ulogu.
„Uloga mi je da pomognem glavnom treneru tako što ću preuzeti deo obaveza sa njegovih leđa kako bi mu se omogućilo da se fokusira na taktiku i pripremu utakmice“, kaže Samuel.

Njegov specijalitet u stručnom štabu su i prekidi. On osmišljava napadačke i defanzivne prekide Argentine, a neke njegove akcije kod kornera su direktno rezultirale ključnim golovima na turnirima. Videli smo na primeru nedavnog Makalisterovog gola nakon kornera protiv Švajcarske da je cela klupa skočila na Samuela. On tvrdi da visina nije ključna stvar kod prekida, već tajming u kojem treba doći do lopte.
„Prekidi postaju sve važniji i važniji. Argentina nije fizički snažan tim, ali naša snaga leži u našem nivou koncentracije, agresivnosti i komunikaciji”.

Naravno, Samuel učestvuje i u ostalim defanzivnim postavkama i radi sa odbrambenim igračima, ali tu već ozbiljniju ulogu ima Roberto Ajala.

On se poslednji priključio saigračima sa Mundijalita iz ’97, nekih pola godine kasnije. Skaloni ga je pozvao zbog autoriteta, liderstva i iskustva. Bio je stariji od njih, primer i kapiten kada su bili igrači. Ajala ima možda i najveće poštovanje svih u svlačionici. Čak i zvezda poput Mesija. Najozbiljniji tip od svih njih u stručnom štabu.

“Miš” tesno sarađuje sa Skalonijem na osmišljavanju celokupne defanzivne linije Argentine i pozicioniranja u otvorenoj igri. Poznat tokom igračke karijere po igri glavom i agresivnim startovima, iako nije bio izuzetno visok i jak, Ajala mentoriše argentinske štopere poput Kristijana Romera i Lisandra Martineza. Uči ih kako da kao oružje iskoriste tajming, pozicioniranje i kontrolisanu agresiju bez dobijanja crvenih kartona.

Lično je išao u Italiju da skautira Romera i preporučio ga Skaloniju još iz Atalante. Kuti je njegov „trofej“ u svlačionici. Kao i Rodrigo de Pol. Ajala nikada nije bio trener pre ulaska u stručni štab reprezentacije, ali je obavljao funkciju direktora u Rasingu iz Aveljanede, svom poslednjem klubu u igračkoj karijeri, i u Valensiji, u kojoj je proveo najslavnije dane. On je bio odgovoran za dovođenje malo poznatog igrača Rodriga de Pola iz Rasinga u Valensiju. Sa De Polom provodi mnogo vremena razgovarajući o taktičkim detaljima i slici na terenu.

Ajala je i ključni most tokom procesa selekcije tima. Otkrio je da uoči velikih turnira Skaloni vodi veoma demokratski sistem. Svaki pomoćni trener pojedinačno mora da sastavi svoj nezavisni spisak od 26 igrača i pošalje ga u njihovu zajedničku Vatsap grupu. Ajalina uloga je da rigorozno debatuje o ovim izborima sa Skalonijem, pomažući da se profiltrira kvalitet i formiraju skladne grupe bez sujeta po kojima je bila poznata njegova generacija. On je i taj koji u javnosti izlazi kada nema Skalonija jer ima autoritet, ozbiljnu reputaciju i javni nastup da najbolje odmeni selektora.
“Skaloni je čovek koji tačno zna šta hoće, kako to hoće i sa kojim igračima. I ume to da prenese na te igrače. Veoma je otvoren da sasluša naša mišljenja i to sve čini naš zajednički rad mnogo lakšim. Zajedno rastemo kao treneri”, kaže Ajala.

Tako se sakupio stručni štab velikih igračkih imena i malog trenerskog iskustva. Sva trojica asistenata su zadužena za određenu grupu reprezentativaca koju prate 365 dana u godini i u stalnom su kontaktu sa njima. Tako se prave ambijent i porodična atmosfera…

Naravno, moralo je biti i malo sreće. Da Franko Armani na Kopa Amerika 2019. godine nije odbranio penal protiv Paragvaja i da je Argentina ispala u grupi, verovatno bi Skaloni i svi oni posle tog meča bili bivši. Treće mesto na tom turniru nije bio bogzna kakav uspeh, ali je osvojeno protiv neprijatelja iz Čilea, koji su im godinama zagorčavali život, što je argentinska nacija prihvatila kao korak napred. Tu su postavljeni temelji… Istog tog Armanija je kasnije zamenio Dibu Martinez.

Tu dolazimo do još jednog imena. Martin Tokali, trener golmana.

Martin je sin Uga Tokalija, onog koji je desetak godina pomagao Pekermanu i kod kojeg je Mesi debitovao za omladince. Martin je najzaslužniji što je Dibu Martinez prvi golman reprezentacije. Tokali je poznavao Martineza još iz mlađih selekcija i odlučno je insistirao kod Skalonija da mu pruži šansu, iako Dibu u tom trenutku nije bio u fokusu šire javnosti. Poznat je po opsesivnom radu, pedantnoj analizi protivničkih šutera i brušenju Martinezove tehnike, što se pokazalo presudnim u penal serijama.

Jako bitan deo grupe iako nije u stručnom štabu je i još jedno poznato ime - Dijego Plasente. Takođe, član generacije sa Mundijalita ’97 i bivši saigrač sa svom četvoricom. Počeo je u Savezu od U-15 selekcije, a sa Aimarom je zajedno odio U-17 ekipu. Danas je selektor U-20 i glavni filter za mlade igrače ako hoće da dođu do A reprezentacije. On ih prvi upoznaje, beleži njihove vrline i mane, način ponašanja, a onda šalje skener Ajali koji o tome upoznaje ostatak stručnog štaba.

Svi u stručnom štabu su savršeno podelili zadatke i Skaloni ih sve poštuje, a on je taj koji na kraju uvažava njihova mišljenja i donosi odluke. Različiti su karakteri i dopunjavaju se. Aimar je emotivan i pozitivan, Skaloni hladan i oprezan, Samuel detaljan i profesionalan, Ajala uvek smrtno ozbiljan i rezervisan… I svi funkcionišu savršeno između sebe. Više je to od “šefa i stafa” kako se danas kaže. Oni su pre svega priijatelji koji su od tiinejdžerskih dana prošli mnogo toga zajedno. Dobrog, lošeg, pa opet dobrog.

Pobeda na Marakani u finalu Kopa Amerike protiv Brazila bila je prvi veliki dokaz da su na pravom putu, a titula u Kataru kruna svega. Iako su tada svi mogli da se raziđu i polete za boljim ponudama u samostalnim karijerama, ostali su na okupu i još više se ujedinili. Zato što su prijatelji, saveznici, patriote. Nastavili su da nižu uspehe i evo ih u novom finalu.

Danas su sigurno pametniji i iskusniji nego pre četiri godine. Pekermanove ideje su sproveli u nešto svoje po čemu će ih fudbal pamtiti. Skaloni je menjao sisteme, startne postave i planove u zavisnosti od protivnika, ali je zadržao onu ljudsku strukturu u kojoj se oslanja na istih 16 igrača u rotaciji i na spiskove stavlja istih 20 uz pozivanje ostalih pet, šest, sedam i uključivanje mlađih... Pomoćnici se ne pojavljuju samo kao puki izvršioci, već učestvuju, debatuju i doprinose iz svojih oblasti stručnosti.

Sam Skaloni je otvoreno govorio o tom uticaju tokom susreta sa Pekermanom 2023. godine. Istakao je da deo onoga što je sadašnji stručni štab postigao pripada i toj generaciji trenera.
„Ovo je takođe deo njega“, a potom je objasnio da je šampionski tim zadržao brojne lekcije od Pekermana i onih koji su radili zajedno sa njim.

Poštovanje prema nekadašnjem učitelju je ogromno što se mogli videti i pri Aimarovom susretu sa njim tokom ovog Mundijala...

Pekerman se prisetio da je Skaloni pokazivao posebne kvalitete još dok je bio igrač. Istakao je njegovu inteligenciju, takmičarski duh i naviku da traži razloge iza svake odluke. Ta radoznalost pomaže da se razume sadašnji selektor: fleksibilan menadžer koji nije previše opterećen pridržavanjem jedne doktrine i koji je spreman da promeni taktiku kada igra to zahteva po savetu najbližih saradnika. Kao što se desilo protiv Engleske, Švajcarske, Zelenortskih Ostrva, Egipta... Kao što se u Kataru desilo posle šoka na startu grupne faze.

Uoči finala sa Francuskom u Kataru, Leo Mesi je posebno istakao trenere.
“To je zaista sjajan stručni štab koji ništa ne prepušta slučaju. Upoznaju nas sa svakim detaljom meča i mi to vidimo na terenu. To je ogromna pomoć. Nikad se ne osećamo izgubljenima jer uvek znamo šta možemo da uradimo da promenimo tok utakmice”.

Možda i najveća pohvala im je tada stigla od Menotija.
“Skaloni je okružen mladim ljudima sa enormnom željom za znanjem koji rade mnogo, naporno i studiozno”.

I zato, kada rešite da ovo finale uprostite pričom da samo na jednoj strani stoji ozbiljan selektor i fudbalski sistem, setite se da je na drugoj sistem koji se kroz lične i profesionalne odnose gradio duže od 30 godina. Potpuno drugačiji od španskog, ali podjednako uspešan. Možda i uspešniji. Videćemo večeras…

“Miš”, “Zid” i “Pajac” možda više zvuče kao neki crtani film, ali su ozbiljan fudbalski sistem. Bio je Mesi i pre njih, pa znamo kako je bilo. Mesi sa njima je neki drugi Mesi. Argentinski Mesi. Ni nalik onom iz Barselone.

Već sada su najsupešniji u istoriji Argentine i možda je vreme da javnost nakon “Menotista” i “Biljardista” prizna i treću fudbalsku religiju – “Skaloniste”.