Cela Srbija i BiH navijali za nas; suze su mi krenule kad je svirao kraj na Brdu

San je postao nestvarna stvarnost. Feđa Dudić je podigao čitavu Šumadiju na noge, Radnički iz Kragujevca je mimo svih očekivanja, u sezoni za pamćenje, izborio istorijski plasman u evropska takmičenja. Kragujevčani sada pred sobom imaju priliku koju ne smeju da propuste - šansu da kao klub naprave iskorak i pozicioniraju se u vrhu srpskog fudbala.

Dudić je uradio ono što su mnogi verovali da je ne moguće, pa ni on u trenutku kada je krajem septembra preuzeo ekipu sa dna tabele. Ipak, kako je vreme odmicalo vera je postajala sve veća, a onda se na pripremama u Antaliji rasplamsao plamen velikih očekivanja. Ušlo se u seriju fantastičnih rezultata, izbilo na četvrtu poziciju Mozzart Bet Superlige, a publike je bilo sve više. Sve do onih 12.000 gledalaca protiv Vojvodine na Čika Dači u polufinalu Kupa Srbije. Istorijsko finale nije ostvareno, ali su istorijski koraci napravljeni.

Ispostavilo se da je Dudić plasman svoje ekipe u Evropu dočekao u rodnom Sarajevu, gde je zajedno sa porodicom pratio utakmicu između Čukaričkog i Partizana. A onda se u razgovoru za naš portal prisetio svih detalja koji su ispratili istorijski plasman Radničkog na evroscenu.

"Bili smo 24. septembra poslednji na tabeli... Dolazim na trening, momci ubijeni totalno. Nemaš volje ni za šta, a treba da ih podigneš da se bore za opstanak. I došao si do toga da si kolo pre kraja izborio Evropu. Stvarno je veliko ovo što smo napravili i šta smo izneli. Verujte mi, pitajte momke... Naš poslednji trening u Antaliji, deseti smo na polusezoni i kažem im: 'Momci, ovo će se sve naplatiti u maju. Kad se budemo radovali i slavili Evropu'. Oni tad možda nisu verovali šta pričam. Ovo je prevelika stvar za klub, za navijače... Jednostavno, klub sad ide u nešto novo. Nije svestan. Velež je bio veliki klub pre rata, ali posle nije ostvarivao rezultate. Kad smo napravili rezultat, evo sad svake godine izlazi u Evropu. Napravio je preoblikovanje. Hvala svima, hvala vama na praćenju, na korektnosti. Navijačima na podršci i skandiranjima svaku utakmicu na Čika Dači. Upravi, koja nas je stvarno pratila do iznemoglosti - Igoru (generlani direktor Konatar, prim.aut), Slavku (sportski direktor Perović, prim.aut), ma svima u klubu. Naravno, igračima najveće čestitke, pratili su me. Nekad sam bio lud, nekad nisam bio normalan, ali sam uvek bio direktan", u dahu je pričao Dudić za Mozzart Sport.

Dok je pratio meč na Banovom brdu, kroz glavu stratega Radničkog je proletela čitava sezona. Sve kroz što je prošao sa svojim momcima.

"Moje pres konferencije i neke stvari u svlačionici, naši sastanci... To bi bio najgledaniji dokumentarac, kako smo i šta pravili. Zato smo ponosni. Niko nam ništa nije poklonio, ovo je najčistiji izlazak u Evropu u ne znam koliko poslednjih godina. Stekao sam utisak da su svi navijali za nas. Cela Srbija, a da ne pričam o mojoj BiH. Koliko se sinoć pratila utakmica Partizan - Čukarički... Evo, ja sam trenutno u Sarajevu. To je nešto neverovatno! Ja sam kod kuće gledao, ovo mi je bila najteža utakmica u sezoni. U svim svojim sam bio miran, staložen, hladan, a sada toliki trnci, takva trema... Ne mogu da opišem. A pogotovo onih pet minuta kada je sudija produžio. Pet godina mi je trajalo! Na kraju, kad je svirao kraj, suze su mi krenule. Kad se setim svega kroz što smo prošli, mislim da ovo niko nikad nije napravio. Niko nikad od poslednjeg mesta na tabeli i tri osvojena boda nije stigao do plasmana u Evropu kolo pre kraja. U ovakvoj ligi, sa ovakvim protivnicima, koji imaju takve budžete... Idemo odmoriti i onda na JNA! I ako Bog da, doći do četvrtog mesta. Partizan je sad drugi, evo čestitam im".

Istorijski rezultat je ostvaren, ali Dudića ne napušta takmičarski duh.

"Ma kakvi, samo dan, dva i ponovo adrenalin! Ne volim ni na prijateljskoj utakmici da izgubim. Kad smo bili u Turskoj, kaže Slavko: 'Ja volim da izgubim prijateljsku, a onda da uđemo dobro u prvenstvo'. Ja rekoh: 'Slavko, nema kod mene prijateljske, kod mene je svaka prvenstvena'. Nemoj da gubimo, ja ne volim da gubim - i prijateljska nam je važna. Za svaku smo se pripremali kao da je prvenstvena. Sve vam to momci mogu potvrditi".

Iskreno, ni sam trener Radničkog, onda kada je došao u klub, nije pomišljao da je ovakav rezultat realno moguć.

"Pa dobro, nisam, realno. Kako da razmišljaš o Evropi, a na 16. si mestu na tabeli? Imaš tri boda, igramo sa Surdulicom. I kontam, 'ajde Surdulica, domaćinska ekipa, malo se brani, trebalo bi da uzmemo tri boda i odemo na šest. I odloži se kolo... Onda odemo u Pančevo, oni imaju sedam bodova, a mi tri. Izgubimo, oni odoše na 10. Koga ćeš stizati, kukavče, Bog te stvorio. Koga stizati? Ali, odatle je sve krenulo. Kad smo završili polusezonu i odradili pripreme - verujte mi, tad sam verovao. Sto posto sam verovao, kunem vam se Bogom da sam verovao! Više nije bila lažna euforija. Naravno, nisam hteo da izlazim u javnost, da stavljam pritisak pred klub, navijače, igrače, pre svega. Ali, pitajte u svlačionici, šta smo govorili i kako smo govorili. Sve ovo što se dešava, u sve smo verovali. Kad nešto u životu hoćeš, kad nešto puno želiš, onda se to i ostvari. Ali, znate kako je - kada izađeš u javnost i kažeš: 'Mi ćemo izaći u Evropu'. Onda naljutiš protivnike, malo staviš pritisak pred svoje. Ja sam stalno govorio 'Mi to želimo!'. Vrlo bitan je bio start proleća, kad smo dobili Radnički Niš i Vojvodinu. Tada je bilo, hajde da samo uhvatimo plej-of, a onda nam je ona serija dala ono što nam je dala. Na svakoj konferenciji sam govorio 'naravno da želimo i imamo pravo da se nadamo'. Nisam bežao od toga. Sve što sam govorio, govorio sam iskreno. Možda je to nekad onako pomalo grozno zazvučalo, ali mislim da sam bio iskren u svim izjavama. Hvalio sam protivnika kad je trebalo da hvalim, ali uvek časno priznam poraz. Kao kad smo izgubili od Vojvodine u polufinalu Kupa, što mi je možda i najteži poraz. Primiš gol u 90+1, ostaneš u sudijskoj nadoknadi bez finala. Izašao sam pred medije i rekao: 'Zaslužili su pobedu, svaka im čast, čestitam'. Nisam tražio alibi. To je časno i pošteno. Niko nam ništa nije poklonio i na to sam najviše ponosan. Svaki bod smo zaradili na terenu".

Igrama i rezultatima Radničkog niko nema šta da prigovori, a Dudić smatra da je njegova ekipa dobila sve mečeve koje je na terenu i zaslužila.

"Lopta nam je nešto uzela, nešto nam je dala. Ostalo, svaku utakmicu koju smo pobedili, mislim da smo zasluženo pobedili. Dve najteže utakmice bile su nam protiv Partizana u Beogradu i Surdulica, koje nisam mogao da vodim. Tada je moj stručni štab odradio vrhunski posao. Taj gol protiv Radnika,... Verovali smo, vikao sam Simketu, pošto sam bio do ograde: 'Igrajte, igrajte, daćemo ga'. Sve što smo dobili, stvarno smo zaslužili. Ne mogu sad da kažem da smo nešto igrali loše, da smo se šlepali i da smo pobedili na kraju. A sad uzmite druge protivnike u ligi. Bilo je takvih utakmica, gde su znali da dobiju iz jedne prilike, iz polušanse. Mi stvarno nismo. Protiv koga smo bili bolji, mi smo i dobili. Na primer protiv Crvene zvezde i TSC-a smo odigrali dve super utakmice, a nismo uzmeli ništa. TSC - loš ulazak u meč. Zvezda isto loš ulazak, malo straha. Odigramo sad protiv Vojvodine odlično. Iz tri vrhunske utakmice uzmeš jedan bod?! Sećate se da sam rekao: 'Ne treba se radovati porazima'. Ali, to su porazi na kojima rasteš, na koje treba da budeš ponosan i iz kojih učiš".

Mnogi su skloni da kažu da je Feđa Dudić u Kragujevcu ove sezone radio veći posao nego 90 odsto direktora marketinga u srpskim klubovima.

"Znate kako... Sećate se mojih kukanja na presu, kada su ljudi možda komentarisali - šta ovaj priča? E, tako kako sam terao publiku na stadion, tako sam moje momke ubeđivao da možemo u Evropu. To je taj stav. Kad sam im govorio da moraju da dođu na stadion, tako sam i mojim momcima pričao da vredimo i da ćemo zaslužiti da igramo Evropu. Kako sam njih uspeo da nateram da se vrate, tako sam i momke ubedio da dođu dokle su došli. Kad sam video "ono" protiv Novog Pazara, to je već za mene bila pobeda. A onda ono protiv Vojvodine! Nemam šta da pričam... E sad, ako na ovo sve, dođemo do toga da u novoj polusezoni bude dolazilo hiljadu ili dve hiljade ljudi na utakmice Radničkog, onda mi nismo ništa uradili. Onda nismo dobitnici. Onda sve ovo pada u vodu. Ako ne napravimo kontinuitet da dolazimo na utakmice i da smo vezani za taj Radnički kada dođe vikend, onda ću ponovo biti tužan. Naravno, ako budem tu. A imam želju da ostanem. Videćemo, probaću da razgovaram sa upravom, da se dogovorimo i da ostanem".

Radnički u Evropi ne bi bio isti bez Feđe Dudića na klupi...

"Slažem se sve. Vidite kako vam pričam. Pričam kao da sam tu. To pokazuje kolika je moja želja. Ali, kažem, moraju se neke stvari posložiti. Mislim da neće biti nikakvih problema, ali o tom-potom. Sad sam malo kod kuće u Sarajevu i kad se vratim, počećemo da razgovaramo na tu temu. Nismo hteli dok nismo ušli u Evropu. Igor i Slavko su stvarno hteli mnogo puta da obave sa mnom ugovor, sve sam to odbijao jer sam hteo samo da budem fokusiran na ovo što se desilo. Sada imamo vremena do Partizana da popričamo ozbiljno na tu temu".

Dudić je svlačionicu, ali čitavu javnost, kupio svojim otvorenim i direktnim odnosom, postavio se pravi čovek iz naroda, što je naišlo na pozitivnu reakciju sa svih strana. To vidi kao sopstvenu vrlinu i nema nameru ništa da menja.

"Nekad nisam svestan šta radim, ali mislim da - pored toga što sam dobro vodio ekipu - sam i dobar marketing za klub radio. Stvarno sam pomogao ljudima sa nekim izjavama. Ali, opet iz srca. Sve je iz srca bilo. Videli ste i na konferencijama, sa mnom uvek može da se priča. Nikada nikom nisam bio nedostupan i da kažem : 'Ne mogu, neću... '. Jednostavno, samo ako postoje neki prioriteti i neka pravila, ako je nešto prioritet za ekipu, onda kažem to je to. Verujte mi, ja ću takav biti do kraja života, jer mislim da je skromnost najveća čovekova vrlina. Želim da budem skroman i da se jednostavno ponašam", zaključio je Dudić.