Čudesna priča kako se od šeste lige dolazi do dresa svetskih prvaka… Iako je zbog video-igrice pozvan u pogrešnu reprezentaciju
Vreme čitanja: 4min | uto. 10.11.20. | 10:15
Sa 22 godine je igrao u četvrtoj ligi i nije mnogo obećavao, a danas je najbolji desni bek Francuske
Francuski selektor Didije Dešan je naknadno na spisak reprezentacije dodao i jednog debitanta. Sinoć je upućen poziv Monakovom desnom beku Rubenu Agilaru.
On će zameniti povređenog Usama Auara, iako je evidentno da ga menja samo na brojnom stanju, pošto igraju različite pozicije. Mada, ko zna šta je Dešan smislio sa Agilarom, s obzirom da je još ranije pozvao dva desna beka: Benžamena Pavara iz Bajerna i Lea Dubou iz Liona. Agilar će biti tek treći desni bek u ekipi i mnogima nije jasno zašto ga je Dešan pozivao. A verovatno nije ni Agilaru čija fudbalska priča je prilično čudna.
Izabrane vesti
Već na prvi pogled, po imenu i prezimenu se vidi da nije reč o “čistom” Francuzu. Otac mu je Španac koji se doselio u Grenobl da radi i tamo je stvorio porodicu. Mladi Ruben je počeo karijeru u lokalnom Grenoblu kao zadnji vezni i posle bankrota kluba je sa 17 godina otišao u dobro poznatu školu Sent Etjena. Tamo nisu videli ništa posebno u njemu i posle dve godine su mu rekli da je slobodan. Nije imao kud i vratio se u svoj Grenobl, koji je bio na amaterskom nivou. Prvo je igrao za rezerve Grenobla u šestoj ligi, što baš i nije mnogo obećavalo, da bi potom prešao u prvi tim koji se takmičio u četvrtoj ligi. Nije bilo neke velike perspektive, a imao je 21 godinu…
Izbor urednika
U poslednjem meču sezone, Grenobl je igrao protiv Martiga na čijoj klupi je sedeo Žan Lik Venuši. Pomenutom treneru je to bio poslednji meč na klupi Martiga jer je već imao dogovoren prelazak na klupu drugoligaša Oksera. Na meču protiv Grenobla se oduševio Agilarovom partijom na desnom beku i pozvao da ga mu se pridruži u Okseru. U klubu baš i nisu bili srećni što trener za sobom povlači svoje anonimuse iz četvrte lige, ali su pristali da Agilaru daju ugovor na dve godine.
Kao direktni konkurent na desnom boku ga je čekao mladi francuski reprezentativac Kasteleto koji je bio u prednosti i planiran za prodaju. Agilar ga je do polusezone izgurao iz tima i izborio mesto startera. Blistao je u Kupu Francuske u kojem je Okser senzacionalno dogurao do finala protiv Pari Sen Žermena. Više niko nije mogao da ga pomeri iz tima, potpisao je novi ugovor na još godinu dana i posle tri sezone je napokon bilo vreme za prvoligaški fudbal. Imao je već 24 godine. Bilo je krajnje vreme da zaigra u elitnom razredu francuskog fudbala…
Monpelje ga je doveo kao slobodnog igrača iz Oksera, niko tada nije očekivao da je stiglo veliko pojačanje. Štaviše, prosečan, delovao je kao drugoligaški igrač bez mnogo iskustva. Ipak, brzo se izborio za status startera i posle dva meseca je dobio poziv da debituje za reprezentaciju!
Reprezentaciju Bolivije?!
Bolivijski selektor Maurisio Sorija je pozvao Agilara za mečeve u kvalifikacijama za SP. Problem je što Agilar nema baš nikakve veze sa Bolivijom…
“Bila je to čudna situacija. Pozvali su me telefonom i rekli mi da me čekaju širom raširenih ruku. Kažu da su gledali moj meč protiv PSŽ-a i da su oduševljeni mojom igrom. Nakon toga sam dobio na stotine poruka od navijača iz Bolivije. Svi redom su od mene očekivali čuda”, ispirčao je Agilar koji se zahvalio bolivijskom selektoru na pozivu jer nije mogao da igra za reprezentaciju sa kojom nema nikakve veze.
Do kontroverzne situacije je došlo jer je Agilar u popularnoj video igrici “Football manager” imao dvojno državljanstvo: francusko i bolivijsko. Špansko ime i prezime su bili dovoljni da neko poveže Agilara sa Bolivijom i u tamošnjem Savezu su se upecali, ne proveravajući mnogo detalje.
“Pisalo je da mu je majka iz Bolivije”, pravdao se kasnije selektor Sorija posle velikog kiksa.
Kada je priča isplivala u javnost, Bolivijci su čak bili spremni da mu daju državljanstvo jer su navijači na društvenim mrežama zasipali Agilara porukama i on je bio vrlo pristojan odgovarajući im. Međutim, igrač nije želeo da igra za tuđu reprezentaciju iako su mu mnogi savetovali da iskoristi šansu koja mu se ukazala jer će verovatno biti i jedina da obuče dres neke reprezentacije. Nije želeo i nastavio je svojim putem…
Posle dve standardne sezone u Monpeljeu, konačno je i neki veliki klub spazio Agilara. Iako je Monako poznat kao klub koji uglavnom ulaže u mlade igrače i retko dovodi iskusna imena, rešili su da vredi uložiti 8.000.000 evra u kupovinu Agilara koji je tada imao 26 godina. Nisu pogrešili…
Kao što je počistio konkurenciju u Okseru i Monpeljeu, tako se i u Monaku vrlo brzo izborio za mesto startera kraj desne aut linije i ‘oterao’ povremenog nemačkog reprezentativca Benjamina Henrihsa u Lajpcig. Ni povratak svetskog prvaka Đibrila Sidibea u Kneževinu nije pomerio Agilara iz startne postave. Menjali su se treneri, ali su svi bezrezervno verovali u Agilara.
Na kraju je stigao i iznenađujući poziv francuskog selektora Didijea Dešana. A dobro znamo kakva je konkurencija na svakoj poziciji u reprezentaciji Francuske i koliko dobrih igrača ne može da se ugura na Dešanov spisak. Mogao je francuski selektor od desnih bekova da probere između talentovanog Mukijelea (Lajpcig), Dagbe (PSŽ), Sara (Bajern), ali se mimo svih očekivanja odlučio za Agilara.
I verovatno neće pogrešiti kao što nisu ni treneri koji su do sada verovali u momka iz Grenobla. Francuze čekaju mečevi sa Finskom, Portugalijom i Švedskom i očekivano je da Agilar dobije šansu da debituje. Biće mu to prvo međunarodno fudbalsko iskustvo u karijeri. Do sada nikada nije igrao bilo šta van okvira domaćih takmičenja.