Euforija Rijera mora da se konzumira na cevčicu: „Baharija“ je poharala Zvezdu

Najnovije vesti

Fudbal

Galatasaraj dobio žestoku konkurenciju za Leaa iz Premijer lige, Milan se raduje licitaciji

Fudbal

Najava dana (utorak, 25. avgust): Od kvalifikacija za Ligu šampiona, preko Primere, do ostrvskog fudbala

Vreme čitanja: 6min | uto. 25.08.26. | 09:49

Promenio je Španac sliku oko Crvene zvezde, dobio veliki broj pluseva, ali mora da ima na umu i iskustvo Izraelca

Promenio je ambijent oko Crvene zvezde i krvnu sliku ekipe srpskog šampiona. Prolufitirao je svlačionicu i odbačene Zvezdine sinove i akvizicije gurnuo u vatru. Stigao na pola koraka od plasmana u Ligu Evrope. I to je više nego dovoljno za dve sedmice u Beogradu. Postao je španski stručnjak Albert Rijera ličnost prvog reda u prestonom gradu Srbije, jer je nezadovoljstvo, frustraciju i ogromnu količinu nervoze, pretvorio u blagu euforiju. Učinio je da dvomeč protiv Hapoel Ber Ševe, onaj opor utisak, izgleda kao daleka prošlost.

Uspeo je da sopstvene trenerske performanse pomnoži sa ponekad iracionalnom željom navijača Crvene zvezde da na delu vide nova lica. Dobio je, zajedno sa čelnicima kluba, bar za sada, ozbiljan proizvod.

Izabrane vesti

Rijera trenutno nije samo trener Crvene zvezde, on je spontano postao marketinški projekat.

VIRALAN SADRŽAJ, MARKETINŠKI BREND I DAME IZ BEOGRADA NA VODI

Harizmatični stručnjak sa Majorke postao je sam po sebi viralan sadržaj. Analizira mu se svaki potez, brojne brendirane košulje i stil oblačenja. Tumačenja njegove pojave idu dotle da se postavlja pitanja da li će njegov španski šarm i karakter biti dovoljno čvrst, da tokom slatkih Zvezdinih dana, odoli lepoti savršeno skockanih dama u lokalima Beograda na vodi, koje će želeti sto pored Rijerinog. I to je tako normalno kada se pojavi novo lice u Srbiji i pokaže da nešto zna.

I uz sve to u sebi nosi dodatni paket harizme i glumačke dikcije, što smo imali priliku da vidimo prilikom monologa u svlačionici Crvene zvezde posle pobede nad Viktorijom Plzenj. Rijera je tu izgledao kao odlikaš Fakulteta dramskih umetnosti, talenat u rangu Milana Marića.

Lepo je biti Albert Rijera u Srbiji, posebno što i direktori Crvene zvezde pod njegove noge bacaju latice cveća i promovišu nova pojačanja sa ozbiljnim igračkim CV-om. Zaslužio je nekadašnji strateg Celja da konzumira medeni profesionalni mesec u Beogradu... Ali ako je posvećenik kao što deluje da jeste – sigurno razmišlja o onome što dolazi posle toga.

BAHAR BACIO UDICU PROTIV FJORENTINE, JAVNOST JE PROGUTALA

Podseća slučaj Alberta Rijere i na savršen početak Baraka Bahara u Beogradu. Istina, bio je Izraelac vrlo pronicljiv i sračunat, vodio je računa o sopstvenim interesima, i pripreme koncipirao tako da mu tim ima svežinu pre sezone. Činjenica je, ipak, da je Bahar radio na modernizaciji Crvene zvezde. Igrao je presing, bez straha ubacivao u vatru mladiće poput Koste Nedeljkovića, Jovana Mijatovića i Jovana Šljivića. Sve je delovalo bajkovito, jer se Crvena zvezda poigrala, između ostalog, sa Fenerbahčeom i Zenitom. Potom se i desila ona julska noć na najvećem srpskom stadionu kada je stradala Fjorentina.

Počeli su tada navijači Crvene zvezde da prave mimove i montaže sa slikama Baraka Bahara i Mirka Ivanića, na kojima drže pehar namenjen pobedniku Lige šampiona. Bahar je kao novo lice imao apsolutnu podršku. Mogao je da radi sve, ali ispotaviće se da je petarda protiv Fjorentine bila i njegova pobeda, ali i savršena varalica na koju se upecala kompletna javnost. Ostaće zapisano da je Izraelac na prijateljsku utakmicu doveo 40 hiljada ljudi. Toliko mnu se verovalo da se olako prešlo preko toga što je precrtao simbola Zvezdinih evropskih uspeha Milana Borjana.

Počelo je Baraku brzo da zvoni u ušima od srpskog pritiska i rafalne paljbe kompletne javnosti. Tri poraza u prvenstvu u jednoj polusezoni, predstavljali su ozbiljan podbačaj. Istina za volju ostavila je pod Baharom Crvena zvezda korektan utisak u Ligi šampiona, bila je konkuretna u većini mečeva. Međutim, rezultat na semaforu je bio porozan. Bez proleća u Evropi u grupi sa Jang Bojsom, bez liderske pozicije na polusezoni Mozzart Bet Superlige Srbije.

Euforija Bahar pretvorila se, tokom te jeseni, u virus „Baharija“ koji je poharao Marakanu...Morao je da se vrati Vladan Milojević i ispravi greške, bar u prvom trenutku, bezgrešnog Baraka.

Teško je trenerski upoređivati Bahara i Rijeru. Barem prema vestima sa pomoćnog terena Marakane, Izraelac nije imao izražene trenerske veštone. Bio je neka vrsta engleskog menadžera koji je mirno sa strane gledao rad pomoćnika Carfatija sa igračima. I danas se zaposlenici Crvene zvezde čude kako su Baharu treninzi bili kratki, lišeni bilo kakvog intenziteta.

Sa druge strane Rijera jeste trener u punom značenju te reči. Posvećenik. Mnogo komunicira sa igračima, objašanjava im detalje, mehanzime presinga i uglove dodovanja. I verovatno je, kada je reč o zanatu, razlika između Rijere i Bahara kao između novog Mercedesa i polovne Dačije ( to i nije teško imajući u vidu šta je Bahar radio na treninzima). Uz sve to Bahar je promašio DNK kluba, dok je, čini se, Rijera došao sa ozbinljim predznanjem.

Što ne mora ništa da znači. Osim kao lekcija navijačima Crvene zvezde da euforiju oko španskog trenera moraju da konzumiraju u laganom ritmu – na cevčicu. Bez obzira što svoj klub vide već u prolećnim bitkama Liga Evrope.