Kakav je to igrač trebalo da bude…

Iz Rusije stižu pomalo iznenađujuće vesti. CSKA iz Moskve je rešio da ne produži ugovor jednoj od ikona kluba Alanu Dzagojevu. Kako sada stvari stoje, Dzagojev će narednog leta potpisati za drugoligaša Alaniju iz Vladivkaza. Pod uslovom da se taj klub plasira u rusku Premijer ligu tokom ove sezone.

CSKA je klub specifične politike. Retko koji klub je tako dobro tretirao domaće igrače i ispoštovao ih kao legende. Aleksej Berezucki je za prvi tim igrao 17 godina, njegov brat Vasili 16 sezona, legendarni štoper Sergej Ignaševič 17 sezona, a aktuelni golman Igor Akinfijev trenutno igra svoju 19. sezonu za Armejce! Većinu tog vremena su igrali zajedno. Podaci za svako poštovanje kako se legende paze i čuvaju. Ne znamo za sličan slučaj u svetu ozbiljnog fudbala…

Među legende spada i Alan Dzagojev, s tim što on iz nešto mlađe plejade. Trenutno igra svoju 13. sezonu u dresu CSKA. Možda ga neki i dalje gledaju kao talentovanog mladića koji ume svašta sa loptom, ali Dzgaojev je po stažu, a i godinama već veteran. Napuniće 31 narednog leta. I staviće tačku na svoju karijeru u CSKA koja je po svim očekivanjima i rezonima morala da bude veća i uspešnija.

Nisu se Rusi baš nagledali nekih majstora fudbala iz domaće proizvodnje u poslednjih petnaestak godina. Andrej Aršavin je bio najveći, a njemu uz rame je trebalo da stane Alan Dzagojev. Ali nije to otišlo u smeru kakav se očekivao…

Dzagojev je rođen u Osetiji, proruskom regionu razapetom između Rusije i Gruzije. Osetini su narod iranskog porekla, ali većinom pravoslavne veroispovesti. Sigurno ste čuli i za grad u kojem je rođen i odrastao Alan. Beslan. Reč od koje mnoge podiđe jeza kada je aktiviraju iz zakopane podsvesti. Imao je devet godina kada su ga primetili lovci na talente iz centra Osetije koja je imala samo jedan ozbiljan klub. Alaniju iz obližnjeg Vladikavkaza. Bio je to tada prvoligaš čiji najpoznatija faca kroz istoriju je čuveni brka Valerij Gazajev. Verovatno ga se sećate kao pisca najslavnijih stranica u istoriji moskovskog CSKA. Danas je političar u Dumi. 

Međutim, mali Dzagojev nije imao mesta u Alaniji već u manjem lokalnom klubu Junost. Posle užasnog masakra nedužne dece od strane čečenskih terorista, roditelji su doneli odluku da je za Alana najbolje da sa krvavog Kavkaza ode negde gde je bezbednije. Prihvatili su poziv u skoro 2.000 kilometara udaljenu Akademiju fudbala u Toljatiju čiji vlasnik je Roman Abramovič. Sa 16 godina je zaigrao seniorski fudbal u drugoj ligi posle čega su zapištali alarmi i u Moskvi.

A kao klub koji najpažljivije neguje tradiciju domaćih talenata u Rusiji, CSKA je ugrabio mladog Dzagojeva za nešto više od 300.000 dolara. Pre toga je nuđen Spartaku i Lokomotivi ali ga oni nisu hteli. Manje od pola godine mu je bilo potrebno da debituje za prvi tim Armejaca kao 17-godišnjak.

U vatru ga je gurnuo tadašnji trener Valerij Gazajev. Onaj brka i njegov zemljak iz Osetije. I ne samo da mu je dao šansu već mu je dao i ključeve tima! Detetu od 17 godina pored braće Berezucki, Miloša Krasića, Jurija Žirkova, Vagnera Lava, Elvira Rahimića i drugih senatora. Upravo je Vagner Lav kao prva zvezda agitovao kod trenera da dečaku sa brojem 46 pruža veću šansu jer ‘mali ima lopte sa očima’.

Živeo je kod ujaka u Moskvi, vozio se gradskim prevozom, a često su mu tražili pasoš u metrou zbog sumnjivog izgleda. Kavkaz se video na njemu. Dok su mlađi saigrači obilazili diskoteke, Dzagojev je bio zaluđen video-igricama.

Maloletni debitant je postao mozak tima i uživao u poverenju Gazajeva. Dzagojev je odigrao čak 29 utakmica u prvoj profesionalnoj sezoni i sa 13 golova bio drugi strelac tima iz neprikosnovenog Vagnera Lava. Upisao je i 10 asistencija. Sa tri asistencije u derbiju protiv Spartaka (5:1) je raspametio navijače CSKA.

“Ako nastavi ovako, neka se sprema za ponudu Mančester Junajteda”, govorio je tada Miloš Krasić o Dzagojevu.

Već posle šest meseci prvoligaškog fudbala je debitovao i kod Gusa Hidinka u reprezentaciji koji je u njemu video ogroman potencijal i raskošan ofanzivni arsenal.

Rusija se zaljubila u igrača kakvog je čekala još od pijanog maestra Aršavina. Dribling, tehnika, vizija, šut, inteligencija… Dzagojev je kjučao od talenta koji je prosipao širom najveće zemlje sveta. Potpuno atipičan igrač za ruske standarde. Ali tipičan za svoje poreklo.

Još u starom Sovejtskom Savezu je važila mantra da su igrači sa Kavkaza tehnički najnadareniji u zemlji, a generaciji Dinama iz Tbilisija su tada tepali ‘Urugvajci’ zbog južnoameričkog stila igre. Rusi i Ukrajinci nisu imali taj vic u igri kao majstori sa Kavkaza. Dzagojev je bio pravi naslednik…

Gazajev je napustio CSKA posle debitantske sezone Dzagojeva, a došao je jedan od tehnički najboljih fudbalera u istoriji - Ziko. Čuveni Brazilac je delovao kao idealan učlitelj za mladu ‘desetku’ CSKA. Dzagojev je kod Zika više bio okrenut plejmejkerskim nego golgeterskim zadacima, a i drugu sezonu je završio sa ‘dabl-dabl’ učinkom (10+13). Već tada je Evropa brujala o nesvakidašnjem talentu ruskog fudbala. Mnogi su bili uvereni da će da završi kod Romana Abramoviča u Čelsiju. Pogotovo što je često isticao da mu je Frenk Lampard idol.

Nastavio je Dzagojev da blista kod Leonida Sluckog, a u sezoni 2011/12 je zabeležio čak 18 asistencija u svim takmičenjima. Ali već tada su počeli i prvi problemi sa (ne)disciplinom pa ga je Slucki po kazni slao u B tim. Umalo i da ga prodaju ali se izvukao javnim izvinjenjem treneru. Prokletstvo ruskih majstora fudbala. Veliki talenat i specifična psiha.

Bio je prva zvezda reprezentacije Rusije na EURO 2012. ali nije uspeo da joj sam donese četvrtfinale.

Imao je samo 22 godine kada je u dresu CSKA već upsiao 150 zvaničnih utakmica. I kada je sreo najvećeg neprijatelja u karijeri – povrede. Sezona 2012/13 mu je bila šizofrena. Ili je golovima i majstorijama rešavao utakmice ili je dobijao crvene kartone ili se povređivao. Tri meseca je supendovan jer je skandirao ‘Siluj Zenit’! Običnu utakmicu nije mogao da odigra. Na kraju je uz Hondu bio najbolji igrač tima i doneo titulu Armejcima.

Ali povrede su postajale sve češće. Do 25. godine je povređivao Ahilovu tetivu, pucala mu je metatarzalna kost, lomio je palac na nozi, a povrede zadnje lože i mišića su bile redovna pojava. Sa 49 utakmica u sezoni je dve godine kasnije pao na 23. Nikad više nije imao dvocifren broj golova ili asistencija u sezoni. Na naplatu je polako dolazio nesportski život, lenjost, oslanjanje na suvi talenat… I nezdrava ishrana! Tačnije, zdrava ali ne baš sportska. Bio je lud za specijalitetima sa Kavkaza i često imao kilograme viška. 

Baš tada se malo i dozvao pa su ruski mediji primetili da je Dzagojev počeo mnogo više da ceni fudbal i da mu se posvećuje. Nije više bilo ispada van terena, a sve manje ih je bilo na njemu. Počeo je da igra zrelije, korisnije, da kanališe svoj talenat i da vrednije trenira. Igrao je možda i najbolji fudbal u životu. Tražio ga je Totenhem kada je opet polomio stopalo zbog čega je propustio EURO 2016.

Popualrni Dzaga nikad više nije bio isti. Imao je neke dobre igre kao kada je bio najbolji igrač CSKA u dvomeču protiv Crvene zvezde. Ali ta izdanja su bila retkost…

Sve više se mučio da bi u februaru 2019. pokidao i ligamente kolena. CSKA je tada stao uz njega i dao mu novi ugovor na dve godine što je bilo obećanje da će da ga čeka. Ali Dzagojev više nije mogao. Za dve sezone je odigrao samo 17 mečeva. Bez postignutog ili nameštenog gola. Ove sezone je malo živnuo ali bili su to kratkotrajni fleševi.

Sada stižu vesti da CSKA neće iskoristiti drugu godinu iz ugovora i će ga pustiti bez obeštećenja na leto. U Alaniju ako se tim iz Vladikavkaza plasira u Premijer ligu ili eventualno u neki drugi klub iz donjeg dela ruskog šampionata. Nikako u redove nekog rivala.

Jer, ko mu zna. Tek mu je 30. Možda negde proradi… Mada je veća verovatnoća da će od leta da svakodnevno uživa u specijalitetima svog Kavkaza iz kojeg je otišao kao preplašeni dečak pre više od 15 godina. Sada mu se vraća kao čovek koji je pregurao ceo jedan uzbudljiv život za drugih 15 godina u Moskvi. A ona će ga pamtiti kao najvećeg ruskog majstora fudbala u ovom veku.

Dzaga je igrao fudbal kao nijedan drugi Rus u Moskvi.