NEMANJA MAKSIMOVIĆ - Esencija uspeha čuvana u senci

Dragan Stojković Piksi objavio je spisak, Srbija ide u Katar sa idejom da prvi put prođe grupnu fazu Mundijala. Redakcija Mozzart Sporta je uverena da je ova generacija sposobna za taj podvig. A, kako bismo i vama podigli optimizam, spremili smo za vas serijal tekstova u kojima ćemo pisati o neispričanim pričama svih 26 Orlova. Srbija do Katara!

Nikada igrač u prvom planu, neko koga biste prvog nabrojali kada biste govorili o bilo kojem od timova za koji je igrao, a opet, tako tih i nenametljiv, ispostavio se kao neizostavni deo svakog uspeha u kojoj god se sredini našao. A uspeha na njegovom putu ne da nije manjkalo, već, iako se zenit karijere tek očekuje, teško je svakog se i setiti u dahu.

Nemanja Maksimović je od pionirskih dana svoj put trasirao kao pobednik, trijumfalni mentalitet stekao je i izoštrio kroz školu Crvene zvezde, a u ulozi tajnog sastojka za uspeh profilisao se do danas kada se od njega i njegovih saigrača očekuje da na Svetskom prvenstvu u Kataru ukrase impresivni period iza sebe i postanu generacija Orlova koja je na najvećoj pozornici najzad ostavila zapaženiji trag.

Put od Banje Koviljače, rodnog mesta danas važnog člana Hetafea i reprezentacije Srbije, do Katara bio je daleko od šablonskog. Petogodišnji dečak koji se suzama u društvu bake izborio da ga na terenu Gučeva prime na prvi trening, iako je bio značajno mlađi od tadašnjih saigrača, vrlo brzo je talentom privukao pažnju Crvene zvezde u kojoj je od najmlađih dana stasavao pod nadzorom Ivice Momčilovića. Privilegiju da mu prvi učitelj bude evropski šampion Maksimović je umeo da iskoristi na pravi način te je pod komandom kasnije člana mnogih stručnih štabova prvog tima crveno-belih stasao u fudbalera na kojeg su i pre nego što je postao punoletan oko bacili brojni klubovi iz inostranstva.

"Maksu pamtim kao radno dete, kakav je bio tada takav je i danas. Nedavno mi je kroz razgovor pomenuo da ga ni na jednoj utakmici nisam zamenio - kad god mi je bio među starterima ostajao je do poslednjag sudijskog zvižduka. Iako nisam znao za taj podatak, on na najbolji način oslikava koliko je Nemanja bio dragocen za igru. Zaista je zasluživao da igra", premotao je Momčilović film deceniju unazad u razgovoru za Mozzart Sport.

Do završetka osnovne škole današnji reprezentativac Srbije svakog petka putovao je iz Banje Koviljače za Beograd gde bi sa saigračima trenirao i sutradan igrao utakmicu, potom sa vraćao u rodno mesto.

"Zbog karakteristika koje je posedovao i polivalentnosti koristio sam ga kao napadača, jer smo bili u deficitu sa špicevima, a kada bismo došli do rezultata, vraćao sam ga na njegovu poziciju. Snalazio se i prihvatao svaku ulogu, a instinkt za gol je očuvao do danas. Nije retkost da zapreti iz drugog plana".

Uprkos svemu pomenutom, Maksimović je praktično čitavo školovanje prošao u drugom planu, što ga nije sprečilo da skrene pažnju čak i van Srbije.

"Svi su bili saglasni u proceni da se iz te generacije najviše očekuje od Filipa Jankovića i Veljka Simića, o čemu svedoče i profesionalni ugovori koje su imali. Ipak, Maksa je iz drugog plana gradio svoj put i postao član te generacije koji je postigao najveći uspeh. Sećam se priprema na Dorjanskom jezeru pre kojih je na poslednjem treningu Nemanja izašao 1 na 1 sa golmanom i povredio zglob. Video sam potom, tokom priprema, da nije to taj Maksa, malo se i ugojio... A onda je na jednoj prijateljskoj utakmici samo seo na travu i udario rukom o pod. Rekao mi je 'ne mogu'. Sećam se da smo po povratku, u potrazi za rešenjem kako da ga što pre vratimo, odlučili da ode na pozajmicu u Loznicu. Ideja je bila da se, dok se njegovi vršnjaci takmiče u ligi mlađih kadeta, potpuno vrati u ritam i da kada krene Kadetska liga Srbije bude potpuno spreman. Ipak, niko nije očekivao da će po povratku eksplodirati kao što jeste. Ne znam šta je iniciralo to, želja, voljni momenat... Svakako se ispostavilo da smo napravili idealan potez".

Po završetku takmičenja u kadetskoj konkurenciji putevi Maksimovića i Momčilovića su se razdvojili. Iako je dve godine kasnije postojala mogućnost da ponovo sarađuju spletom okolnosti nije realizovana te je vezni fudbaler Srbiju napustio bez minuta odigranog za prvi tim Zvezde.

"Prešao sam u stručni štab Roberta Prosinečkog i nisam vodio generaciju '95 u omladincima. Nisam bio u toku vezano za dalja dešavanja, ali znam da je Maksa imao poziv da se priključi prvom timu na pripremama, međutim, bio je sprečen da se odazove, mislim da je imao polaganje u auto-školi", prisetio se Momčilović.

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

LUKA JOVIĆ - Fudbalski Toma Zdravković

MILOŠ VELJKOVIĆ – Fali nam štoper? Selektore, ima jedan naš dečko u Totenhemu

Prelazak u Italiju još u tinejdžerskim danima nije doneo iz perspektive današnjeg reprezentativca rasplet kakav je sanjao, te je dres Verone vrlo brzo razdužio i karijeru nastavio u Sloveniji. Prelazak u Domžale, a potom i Astanu i čitav turbulentni period na klupskom planu nisu uticali na Maksimovića niti na njegov status u reprezentativnim selekcijama. Selektori Ljubinko Drulović i Veljko Paunović, imali su sluha i ukazali su veznom fudbaleru poverenje, te je sa klasićima iz generacije 2013. godine osvojio evropski, a 2015. svetski tron.

Posebnu vezu upravo na putu do planetarne krune današnji igrač Hetafea je izgradio sa Veljkom Paunovićem kojem se za poverenje i pruženu šansu revanširao ni manje ni više nego u finalu protiv Brazila koje je obeležio golom i asistencijom za istorijski uspeh srpskog fudbala.

"Osoba kojoj je Nemanja zahvalan, gleda je kao oca i prema kojoj ima neizmerno poštovanje je Veljko Paunović, čovek koji je sa celom generacijom ostvario porodičan odnos i koji je to zajedništvo uspeo da prenese i na navijače. Zahvalan mu je ne samo na tome što je tada bilo, već i za sve potom. Stalno su u kontaktu, kad god je Nemanji teško, Veljko je tu da ga pozove, da se posavetuju", otkrila je za Mozzart Sport Maksimovićeva supruga Kristina, inače sportski novinar.

Detalj sa finala protiv Brazila iz 2015. godine (©AFP)

Pelcer sa Novog Zelanda i ulogu junaka iz senke pouzdani vezista potom je nosio i sejao tokom praktično čitavog puta. U Astani je bio važan deo tima koji je odbranivši šampionsku krunu najavio period dominacije u Kazahstanu, a istoriju sa tadašnjim timom ispisao je i na međunarodnoj sceni gde će se pamtiti da je upravo on golom protiv kiparskog Apoela, u 84. minutu revanša u Nikoziji doneo klubu prvi i do danas jedini plasman u grupnu fazu Lige šampiona.

Posle uspešnog perioda na istoku usledio je povratak u lige petica, ovoga puta u Španiju gde se posle izazovnog perioda Maksimović u potpunosti afirmisao i dostigao dosadašnji vrhunac.

"Nemanja je iz Kazahstana došao je u Valensiju i sačekao ga je ogroman klub. Nije imao minutažu, nije bio zadovoljan atmosferom niti odnosom sa šefom Stručnog štaba. Bio je to veoma težak period za njega, osetno nezadovoljan je odlazio i dolazio sa treninga, oko njega je uvek postojala negativna energija sa kojom je međutim uspeo da se izbori i pronađe sebe u Hetafeu. Uvek kada pričamo o tom periodu kažemo da je Valensija najlepši grad, ali nam po ničemu drugome nije ostala u lepom sećanju".

Po prelasku u Hetafe Maksimović je ponovo preuzeo staru ulogu vesnika uspeha. U sezoni 2018/19 tim iz predgrađa Madrida uspeo je da ostvari istorijski rezultat i takmičenje u Primeri završi na petoj poziciji, a Srbin se okitio i individualnim priznanjem za najboljeg igrača po oceni navijača. Iako je klubu sa stadiona Alfonso Perez četvrto mesto i karta za Ligu šampiona izmakla u pretposlednjem kolu porazom od šampiona Barselone, Maksimović je na spuštanju zavese pružio još jednu partiju za pamćenje i golom protiv Viljareala očuvao petu poziciju (mada je i šesto mesto koje je pripalo Sevilji nosilo isti ulog, odnosno plasman u grupnu fazu Lige Evrope).

"Svedok sam Nemanjinog fudbalskog puta prethodnih devet godina i ono što je očigledno je da je daleko zreliji danas i da drugačije glada na stvari, međutim jednako teško podnosi poraz kao i prvog dana. I dan-danas posle izgubljene utakmice ne može da spava, bude budan do treninga oporavka. Teško mu padaju porazi, ali ih zrelije prihvata. Ima takav mentalitet da i kada igramo društene igre mora da pobedi", otkrila je Kristina.

FILIP KOSTIĆ - Šumadijski komandant levim bokom uvek spreman na juriš

STEFAN MITROVIĆ – Kako si, bre, našao štopera u najgorem timu Srbije?!

ALEKSANDAR MITROVIĆ – Početak srpskog rekordera: Žuti, gol i crveni karton, sve za 45 minuta

Pobednički mentalitet Maksimović je u redove Orlova doneo sa još trojicom saigrača sa kojima se zajedno popeo na vrh Evrope i sveta (Sergejom Milinkovićem Savićem, Milošem Veljkovićem i Predragom Rajkovićem), a da još poseduje jedinstvenu i magičnu osobinu da u presudnom momentu izraste u diskretnog heroja vezni fudbaler je demonstrirao nekoliko puta i u dresu Srbije, pa se pamte reakcije na gol liniji u Liabonu i Oslu, ali i njegov pristup u svakom susretu bilo da se nađe među starterima, kao protiv Slovenije, ili šansu u vidu nekoliko desetina sekundi dobije u sudijskoj nadoknadi kao što je to bio slučaj protiv Luksemburga i Azerbejdžana.

Moguće je da Maksimović značajan deo Svetskog prvenstva provede u senci kako je i navikao, neće predstavljati senzaciju da se ni u jednoj od tri utakmice grupne faze ne nađe među starterima, ali ukoliko Srbija ostvari istorijski uspeh u Kataru, nikako se nemojte kladiti da isti neće režirati upravo Nemanja Maksimović.