PREDRAG RAJKOVIĆ - Od rezerve Jagodine do kapitena Zvezde za godinu i po dana
Vreme čitanja: 7min | pet. 18.11.22. | 16:23
Jedan od četiri osvajača svetskog i evropskog zlata u aktuelnom timu Orlova, iza sebe ima jedinstvenu fudbalsku priču na putu do najjačih evropskih liga
Sledeći oca Sašu, nekadašnjeg golmana u lokalnom Hajduk Veljku, Predrag Rajković je praktično od prvog susreta sa loptom bio predodređen da postane golman. Očigledni talenat kojim je skrenuo pažnju još kao 15-godišnjak nagoveštavao je uspešnu karijeru, međutim malo ko je pre nešto više od jedne decenije mogao da pretpostavi da će tada tek perspektivni Negotinac izgraditi dosadašnji impresivni put.
Rajković je u dresu Orlića uspeo da se popne na evrpski tron, zatim je, dve godine kasnije, sa vršnjacima napravio iskorak i osvojio planetarnu krunu, uz epitet najboljeg golmana svetskog prvenstva, a brzo potom u klubu za koji navija od rođenja stekao je čast da saigrače predvodi sa kapitenskom trakom. Odlazeći iz Ljutice Bogdana značajnim obeštećenjem nagovestio je preporod Zvezde, ali i otvorio poglavlje na međunarodnoj sceni u ličnoj biografiji.
Izabrane vesti
Iako je privilegiju da bude član reprezentacije Srbije i na Svetskom prvenstvu u Rusiji, danas čuvar mreže Maljorke ostao je bez minuta na Mundijalu kao rezerva Vladimiru Stojkoviću, te izazove u Kataru dočekuje u nadi da će i na ovom polju ispisati prve redove bovatog CV-ja. A dok Rajković iščekuje krunu ličnog učinka u dresu reprezentacije, na njegov put do velike svcene osvrnuli su se svedoci stasavanja danas reprezentativnog čuvara mreže.
"Kada sam 2010. godine došao u Jagodinu Predrag je još branio za kadete, 2011. je priključen prvom timu i tada se videlo da ima ozbiljnu perspektivu. Nije bio svestan u tom periodu da može da napravi ozbiljnu karijeru. Vrlo rano je pokazao talenat, imao je zadivljujuću mirnoću i nije osećao pritisak zbog toga što se nadmetao sa starijima. Posedovao je hladnokrvnost bilo da brani protiv vršnjaka ili za prvi tim. Golmanska pozicija je posebno specifična. Sigurnost i samopouzdanje čitave ekipe kreću od golmana, a Rajković je kao mlad posedovao tu mirnoću koju je zadržao i kasnije kada je stekao dragoceno iskustvo", otkrio je u razgovoru za Mozzart Sport Igor Bondžulić, danas fudbalski strateg, a pre 12 godina, u vreme kada je Rajković prekomandovan u prvi tim Ćurana, jedinica Jagodine.
Bivši golman bio je svedok prvih Rajkovićevih seniorskih koraka i iskušenja na putu do aktuelnih visina.
"Strpljivo je čekao šansu da debituje, a ona se desila spletom okolnosti baš protiv Partizana. Povredio sam se na nožnom tenisu uoči gostovanja crno-belih u Jagodini i ukazala se prilika da Predrag sa nepunih 18 godina stane među statice. Pamtim, bio je to mart 2013. godine, nekoliko sati pre utakmice je definitivno saznao da će braniti. Debitovao je pred punim stadionom u Jagodini, protiv tadašnjeg šampiona i za svoje godine je bio odličan. Nikada nije imao tremu, čak je za moj ukus nekada i previše ležeran, ali upravo ta hladnokrvnost mu je jedan od kvaliteta".
Bondžulić se trudio da kao iskusniji kolega doprinese Rajkovićevom razvoju, međutim kada priča o usponu sadašnjeg reprezentativnog golmana ističe njegovu predodrađenost da uspe.
"Bilo je specifično što je Predrag branio za 2-3 selekcije i svaki trener imao je svoje zahteve i sugestije. Savetovao sam ga da gradi svoj stil, jer je nemoguće bilo da ispuni istovremeno sve zahteve svakog trenera. Ipak, njegova prednost je bila što je vrlo lako i prirodno upijao stvari. Neko se jednostavno rodi sa tim darom. Sećam se da je u jednom periodu imao problem sa kilažom, sreo sam ga u gradu kako sedi ispred kioska brze hrane sa društvom i jede pljeskavicu. U prolazu sam mu je samo uzeo iz ruku i bacio u kantu pored.".
Iako je od tinejdžerskih dana imao takmičarski duh, Rajković na početku seniorske karijere nije imao predstavu da poseduje potencijal da izgradi impresivnu karijeru.
"Oduvek je voleo da se nadmeće, posebno mu je bilo zanimljivo da se posle treninga takmičimo u penalima, ali je uvek gubio. Sada kada dobro zarađuje mogao bi da odvede na ručkove koje duguje", kroz smeh je otkrio Bondžulić i prisetio se anegdote koja na najbolji način oslikava percepciju koju je danas član Orlova imao pre prektično jedne decenije:
"U sezoni 2012/13 je bio rezervni golman u prvom timu, međutim pred gostovanje Zvezdi 3. novembra Petar Jokić, treći čuvar mreže, zamolio me je da pitam tadašnjeg šefa stručnog štaba Sima Krunića, znajući da sam dobar sa njim, da on bude na klupi imesto Rajkovića jer želi da oseti atmosferu na Marakani, da prođe kroz tunel, da vidi tribine i publiku dole sa terena... Odgovorio sam mu da moram prvo da pitam Predraga jer se o njemu radi, a kada sam se obratio Rajkoviću uzvratio mi je pitanjem: 'A kako znate da ću ja ikada imati ponovo priliku da sve to doživim'. Nije odbio molbu iz loše namere već je zaista bio samo dečak koji nije imao predstavu o svojim mogućnostima. Kada je izašao na teren pred oko 15-20 hiljada ljudi, gledao sam u njega, bio je sav zbunjen i oduševljen. Nije mu bilo ni na kraj pameti de će već na leto 2013. preći u Zvezdu, a godinu dana kasnije postati i njen kapiten", kazao je Bondžulić.
Uoči prelaska u Ljutice Bogdana Negotinac rođen 1995. godine okitio se titulom prvaka sveta sa Orlićima i istorijskim Kupom Srbije u dresu Jagodine, a bajkovit period upotpunio je poziv tadašnjeg selektora A reprezentacije Siniše Mihajlovića i debi u završnici prijateljskog susreta sa Kolumbijom sa tek 17 godina i osam meseci.
Po dolasku u Zvezdu Rajković se suočio sa novim izazovima gde je brigu o njegovom razvoju preuzeo trener golmana Srđan Maksimović.
"Kad je neko selektiran od strane Crvene zvezde mora da poseduje kvalitet. Iako je Rajković već iza sebe imao evropsko zlato sa vršnjacima, bio je kompleksan zadatak izvesti ga na željeni put. Sve je bilo isplanirano, iako se stvarao pritisak da je u klub došao kao evropski šampion i da bi branio, Predrag je prihvatio gledište kluba i strpljivo je čekao svoje vreme. Adaptacija na veliki klub može da bude pogubna ukoliko se mlad golman ranije baci u vatru, a uz to prvi golman je bio iskusni Bajković koji je dobr o branio. Shvatio je sve bez sujete i problema. Posedovao je impresivnu zrelost za te godine i sve je shvatao na pravi način, a kad se sve složi i napredak je izuzetno brz", otkrio je Maksimović.
U sezoni 2013/14 Crvena zvezda prekinula je niz od šest titula Partizana, a na spuštanju zavese protiv Vojvodine Rajković je imao priliku da debituje za crveno-bele. Već od tog leta, sa dolaskom Nenada Lalatovića u klub, postao je prva opcija među stativama, usledilo je poverenje u vidu kapitenske trake, a čitav period upotpunila je svetska kruna sa omladinskom reprezentacijom.
"Izbio je u prvi plan kao šampion sveta i kapiten Zvezde. Sećam se da je postojalo veliko interesovanje za njega osim Izraelaca u trci su bili i Galatasaraj i jedan bundseligaš, čini mi se Augzburg. Moj lični interes je bio da uz sebe imam golmana sa kojim sam izgradio sistem i najlakše bi mi bilo da smo ga zadržali. Ipak, ponudu koju je poslao Makabi bilo je nemoguće odbiti. Usledio je trensfer koji je i danas rekordan u srpskom fudbalu po visini obeštećenja za golmana. Bio je to ključni transfer u usponu i finansijskom oporavku Zvezde, navodio je to i Zvezdan Terzić u razgovorima sa medijima".
Odlazak u Izrael predstavljao je značajan korak za Rajkovića, a Maksimović ističe da su i u novoj sredini zrelost i psihološka snaga bili adut čuvara mreže.
"Makabi nije imao adekvatne rezultate u periodu kada je Predrag tek došao, sećam se da su me zvali novinari iz Izraela i da sam im govorio da je Rajkovićev kvalitet nesporan, da je samo pitanje vremena kada će se pokazati u pravom svetlu. Tako je i bilo, doprineo je osvajanju titule i potom bio zaslužan za značajan priliv novca transferom u Francusku", prisetio se Maksimović.
Po dolasku u Rems, srpski golman je odmah postao važan deo kluba o čemu svedoči podatak da je od 104 prvenstvena duela propustio samo dva. Takođe, u sezoni 2019/20 Rajković je bio jedan od najzaslužnijih što je njegov tim izborio mesto u Ligi Evrope kao šestoplasirani u šampionatu Francuske tokom kojeg je Rems sa 21 primljenim golom poneo epitet kluba sa najboljom defanzivom. Zapažene partije u Francuskoj bile su povod da se prethodnog leta preseli u Španiju, te je u Katar krenuo bogatiji za iskustva protiv klubova kao što su Real i Barselona, protiv kojih je imao priliku da već odmeri snage sa Rafinjom, Vinisijusom, Rodrigom, asovima Brazila, prvog rivala na premijeri Orlova koji neće imati lak zadatak da još jednom izađu pobednici sa megdana Srbinu.