MARKO GRUJIĆ – Šefe, nedostaje nam veliki čovek u sredini

Postoji taj vekovni fudbalski mit tako pogodan za maderaške ili forumaške rasprave o tome kako je jedan slavan fudbaler imao jednako talentovanog brata kojem je bio predodređen sličan put, ali jednostavno nije uspeo. Kada negde na obodima Zvezdare pomenete porodicu Grujić svi će vam reći da je reprezentativac Marko njihovo dete, jednako koliko ovog grada ili Crvene zvezde, matičnog kluba. Do tančina će vam reći kako je počeo da skreće pažnju na sebe kao šestogodišnji dečak u Školi fudbala Zvezdara, pošto je u stopu pratio šest godina starijeg brata Miloša. I da je to ta njihova bulka koja je procvetala, jer je uvek gurao loptu napred.

Kada govorimo o Marku mnogo toga je već istorija. Turnir u Kataru biće mu drugi Mundijal, bio je prvi ulazni transfer menadžera Liverpula Jirgena Klopa, neko ko je transferom teškim 7.000.000 evra pokrenuo finansijsku renesansu Crvene zvezde i oživeo je na tržištu. Priča će vam Bulbulderci i Zvezdarci o još jednom nasledniku nekadašnjeg urednika fudbalske rubrike Sportskog žurnala, Gorana Grujića. O Milošu za koga reči hvale imaju i njegovi ispisnici iz omladinske škole Crvene zvezde.

„Ne znam da li je Miloš bio talentovan kao Marko. Ali iz prve ruke mogu da vam kažem da je bio veliki talenat. Igrao je levog beka, imao je strašnu levu nogu“ reći će vam u poverenju Vujadin Savić.

OTAC NOVINAR, BRAT IZ ZVEZDINE ŠKOLE I OBODI ZVEZDARE

Stariji brat nije došao do velike pozornice, ali kod mlađeg se videlo još u kadetskim danima, kada je povremeno sa kapitenskom trakom nosio Zvezdinu „klasu 1996“ da greške biti neće. Sadašnjeg člana Porta možda je ojačalo to što je kao klinac bio naviknut na neravnopravnu borbu. Crvena zvezda je u vreme Grujićevog razvoja bila klub koji krvari, sa ne baš tako jakim resursima u omladinskoj školi. Dešavalo se da u ranom kadetskom dobu na jednoj strani Topčiderskog brda igraju Nemanja Radonjić, Danilo Pantić, Saša Lukić, a na drugoj kao unikatna roba samo Marko Grujić. Kasnije se pojavio godinu dana mlađi Luka Jović.

„Kada sagledam šta je sve u evropskim okvirima uspeo da uradi Marko, mogu da budem ponosan. Ali, gledao sam da ga kao roditelj ne ograničavam samo na fudbal, već da mu pomognem da izabere pravi put. I da ga pripremim na život i posle karijere. Znate sigurno mnogo o njegovoj karijeri, meni je posebno zadovoljstvo to što je u Gimnaziji, tokom prve dve godine školovanja, bio odličan učenik. Maturirao je kao standardni prvotimac“, priča nam glava porodice Grujić, Goran.

Ima priča o Marku elemente one klasične. Namirisao ga je čuveni lovac na talentovane glave Tomislav Milićević i inicirao divno poglavljenje na koje je stavljen zarez. Može Crvena zvezda da igra redovno Ligu šampiona, bori se sa evropskim alama, ali će navijači ostati slabi na decu kluba, posebno onu rođenu u Beogradu. Kakva su pre Marka Grujića bili Pižon Petrović ili Dejan Stanković. I pored toga što se u njegovim tankim nogama krila umešnost i inteligencija, na Marakani su vagali da li Marko Grujić zaslužuje ozbiljnu šansu. Stvari su počele da se lome posle Prvenstva Evrope za omladince 2014. godine, kada je pod komandom Veljka Paunovića omladinska selekcija stigla do polufinala. Bio je to uvod u novozelandsku generaciju, čiji je deo bio i Marko Grujić.

U ZVEZDINOM DRESU KAO FERARI, NOVI ZELAND I KLOPOV POZIV

(©Starsport)

U prvoj seniorskoj sezoni igrao je tek povremeno, ali je tokom kratkoročne pozajmice u Kolubari samo potvrdio spremnost da igra seniorski fudbal na ozbiljnom nivou. I onda jedna od prelomnih tačaka razvojnog puta Marka Grujića. Zvezda je privodila kraju sušnu, ali tranzicionu sezonu sa timom čije su važne poluge bili produkti klupske akademije. Igrao se meč na Banovom brdu, Zvezda bez trofeja poslužila je tog aprila 2015. godine Čukaričkom da podigne nivo samopouzdanja. Slavili su Brđani 2:0, ali je Grujić povremeno delovao kao razredni starešina veznog reda. Imao je poteze i balerine i klasičnog fudbalskog bandita. Udarao dijagonale, otimao lopte, prodavao pete i tunele. Igrao i izmišljao fudbal.

Ali nije se znalo da je spreman da bude Zvezdin protagonista. Sve dok sasvim slučajno Luis Ibanjez posle novozelandskog srpskog mamurluka nije posetio kancelariju tadašnjeg šefa stručnog štaba Miodraga Božovića.

„Nismo mi te sezone startovali baš sjajno. Okupljali smo se u hodu, ekipa je već ispala od Kairata. Nije dobro počelo ni u prvenstvu, jer smo igrali nerešeno protiv Metalca i niškog Radničkog. Rekao sam šefu Božoviću da nam je u sredini terena potreban veliki čovek. Baš kao što je bio Gruja. Bio sam impresioniran onim što ume na treningu“, priča nam Luis Ibanjez.

NIKOLA MILENKOVIĆ – Prvi put sa sestrom na loptanje

FILIP ĐURIČIĆ – Sa devet prvi put pred 50.000 ljudi, Van Basten zove na golf, portugalski sudija skautira za Benfiku

NEMANJA MAKSIMOVIĆ - Esencija uspeha čuvana u senci

Kada je dobio šansu u Mozzart Bet Superligi, Marko Grujić je izgledao kao Ferari u trci sa automobilima skromne minutaže. Prvenac protiv Novog Pazara, potom golčina u sudaru sa Radom, nešto po čemu je Marko Grujić i dan-danas poznat široj zvezdaškoj javnosti. Ustalio se u septembru u timu, kada je na visokom nivo odigrao i večiti derbi (3:1), a u novembru se već znalo da Crvena zvezda neće moći da ga zadrži. Gent je nudio simbolično obeštećenje, ljudi iz Anderlehta su dolazili u Beograd na sastanak, javljao se Sasuolo. Ali je ključni korak napravio Jirgen Klop okrenuvši broj Marka Grujića i pomutivši razum 19-godišnjem mladiću: „Znam sve o tebi, dođi da igraš kod mene“.

Posle Klopove poruke dileme više nije smelo da bude, iako je porodica Grujić znala da i pored bogatog višegodišnjeg ugovora Marko ide u nepoznato. Da ptice grabljivice mogu da rasčerupaju fudbalsko pile iz Srbije. I kada je stigao u grad Bitlsa, Marko Grujić nije bio impresioniran viđenim. Sačekalo ga je ostrvsko kišno vreme, i ne baš impresivan pogled sa hotelskog prolaza. Mada se sve to završilo onog dana kada je prvi put obukao crveni dres.

ŠTA JE REKAO DIDI HAMAN?

(©Reuters)

Stigao je debituje za prvi tim Redsa, pamtiće se i gol protiv Barselone, ali i put pozajmica koji ga je igrački očvrsnuo. U Kardifu je stekao prijatelja u Nil Vornoku koji ga i danas zove, u Herti je na jednom od prvih treninga impresionirao Didija Hamana, toliko ushićenog da je izjavio da se vezista sličnog kapaciteta nije pojavio u berlinskom klubu.

Na kraju se Marku Grujiću desio Porto, možda u najboljem trenutku u karijeri. Idiličnu sezonu pokvarila je povreda tetive zbog koje se do poslednjeg trenutka nije znalo da li će se naći na spisku Dragana Stojkovića. Ali, Grujić je bio važna alternativa u kvalifikacijama, odigrao preko 200 minuta, što mu daje za pravo da se nada ozbiljnoj minutaži. Posebno što je posle drila kod Serža Konseisaa taktički porastao, pošto u Portovom složenom sistemu nije moguće opstati na drugačiji način. Biće ovo njegov drugi Mundijal, pre četiri godine u Rusiji bio je tu samo da oseti atmosferu.