Radnički i Drinčić šest godina kasnije: Kad bi mogao da igra...

Ima jedan kuriozitet koji donosi promocija Nikole Drinčića za novog šefa stručnog štaba niškog Radničkog. Po prvi put u novijoj eri superligaša sa Čaira, glavni trener biće neko ko je kao igrač ostavio dubok trag u Partizanu, pošto su se u prethodnom periodu nizali stručnjaci koji su svoje najznačajnije igračke dane provodili na drugoj strani Topčiderskog brda – Nikola Trajković, Slavoljub Đorđević, Nenad Lalatović, pa i Dragan Šarac...

Pa ipak, da ostavimo ovu večitu podelu po strani. Niko Drinčića u Nišu ne percipira na taj način, jer je pečat koji je kao igrač ostavio na Čairu još svežiji od onog u crno-belom dresu, i tu dolazimo do suštine ove priče. Kakvog je trenera dobio Radnički vreme će pokazati, ali je Nikola Drinčić kao fudbaler bio doslovno foto-robot igrača kakav već godinama nedostaje niškom klubu.

Lider. Nije Drinčić u toj, vicešampionskoj sezoni 2018/19 bio formalno prvi kapiten ekipe, ali kako je sadašnji sportski direktor Aleksandar Jovanović svoju poslednju sezonu u Nišu pred odlazak u Kolubaru uglavnom presedeo na klupi, a Saša Stojanović najčešće sa nje ulazio u igru tokom mečeva, novopostavljeni trener Radničkog neretko je izvodio saigrače sa kapitenskom trakom. Već godinama unazad niški tim nije izbacio prirodnog vođu kao kapitena. Selila se traka sa ruke na ruku kao štafeta, ali nekoga ko je držao svlačionicu, bio takav autoritet i davao primer ponašanjem i na terenu i van njega, Radnički već dugo nema.

Omiljen. Probirljiva je niška publika, ali često nema ni vremena da zavoli nekog fudbalera, jer poslednjih godina igrači dolaze i odlaze kao na železničkoj stanici, da im je teško zapamtiti imena, kamo li likove. Eto, i Nikola Drinčić je u Nišu proveo samo jednu sezonu, ali je vrlo brzo stekao status miljenika Meraklija. Grabio je Radnički ka poziciji broj dva na kojoj je postao prvi klub u Srbiji posle deset godina koji je razdvojio Zvezdu i Partizan na tabeli, a gotovo na svakoj utakmici sa tribina se orilo „Drina, Drina“! Sezona nakon toga bila je poslednja u karijeri pomenutog Cakija Stojanovića, klub je napustio i Riota Noma i od tada se još nije pojavio fudbaler koji se tako brzo zalepio za srca navijača.

Prekidi. Toliko ih je uspešno izvodio da je po tom parametru ušao u istoriju večitih derbija, kao jedini fudbaler koji je u dva uzastopna postigao gol iz slobodnog udarca. U dresu Radničkog je te sezone postigao četiri gola, dva iz slobodnjaka, a imao i dvocifren broj asistencija, uglavnom iz kornera.

A onda - podaci za nevericu. Nakon poslednjeg Drinčićevog pogotka za Nišlije iz slobodnog udarca, 30. marta protiv Rada, na sličan način protivničku mrežu zatresao je Saša Stojanović u finišu iste sezone protiv Partizana u plej-ofu, a zatim i Veljko Batrović u prvom kolu narednog šammpionata protiv novosadskog Proletera. I posle toga više niko! Od 21. jula 2019. godine do današnjeg dana, Radnički u prvenstvu nije postigao niti jedan gol iz slobodnog udarca!

A kada su korneri u pitanju, u tek okončanoj sezoni, Radnički je na taj način postigao samo jedan jedini pogodak, a zapravo je protivnik sam sebi zatresao mrežu. Reč je o autogolu Mihajla Ilića za pobedu Nišlija nad Partizanom (2:1) na Čairu. Prekidi su, dakle, rak rana ovog tima i sigurno je da i na tom planu danak uzimaju česte promene trenera koje onemogućavaju da se stvore mehanizmi i šabloni u jednom izuzetno važnom segmentu igre.

Vezista sa velikim „V“. Nikola Drinčić kao fudbaler bio je „dva u jedan“ – i znalac i radnik na terenu. Najsličniji tom profilu nakon njega bio je Aleksandar Pejović, koji je takođe dugo nosio kapitensku traku i koji je i proletos u dresu Mladosti iz Lučana potvrdio klasu, ali je na Čairu imao problem sa grupicom navijača sa zapadne tribine, često ulazio u nervozu i u svojim poslednjim polusezonama u Radničkom igrao je ispod objektivnih mogućnosti. Prošle jeseni je, uz njega, na poziciji defanzivnog veznog Radnički imao još samo Milorada Stajića, proletos još i Ada i Lukovića, ali obojica su već napustila klub ne opravdavši u potpunosti očekivanja i reputaciju, tako da je to već neko vreme, a posebno momentalno, najdeficitarnija pozicija u ekipi.

Za Radnički bi, dakle, bilo idealno kada bi mogao da računa na igrača Nikolu Drinčića. Pošto je to nemoguće, šta će dobiti od trenera Nikole Drinčića, ostaje tek da se vidi. To što je potpisao ugovor na dve godine, u uslovima srpskog klupskog fudbala ne znači puno. Dosadašnji uzorak – rad u Zemunu i, pre toga, Omladincu iz Novih Banovaca – suviše je mali da bi se mogli donositi bilo kakvi zaključci. U rukovodstvu kluba su istakli da ih je za angažovanje 39-godišnjeg stratega opredelio njegov karakter, temperament, kao i ambicioznost.

Uostalom, Radnički je i pre tačno godinu dana poverenje pružio početniku na superligaškoj sceni Nikoli Trajkoviću, koji je doduše dolazio iz jednog ozbiljnog sistema kakav je Malme, gde je pokupio značajno iskustvo radeći u stručnom štabu. Najzad, i sam Drinčić je odmah nakon potpisivanja ugovora, u prvoj izjavi za klupska glasila, istakao da svaki čovek u svom poslu odnekud mora da krene i da se ne plaši izazova koji je prihvatio.

Zato je sada najvažnije sa kakvim će materijalom u rukama imati priliku da pokaže od kakvog je trenerskog materijala napravljen. Posle odlazaka brojnih prvotimaca (Ado, Vukić, Luković, Petković, Smajlagić, Faj, Vasiljević) i očekivane prodaje bar nekog od nosilaca igre (Jamkam prvi u redu), Radničkom su neophodna pojačanja, a na tom planu i dalje nema nikavih vesti sa Čaira.

Testiranja pred početak priprema za novu sezonu zakazana su za vikend 15/16. jun, a ponedeljak, 17. jun trebalo bi da bude prvi pravi radni dan Nikole Drinčića kao šefa struke u Radničkom...