Šerifov čudotvorac – 10 godina čekao posao, stvorio fudbal „za muškarčine“, rat sa Rusima ga oterao iz zemlje

Ujahao je tiho i ušao u legendu. Kliše iz vestern filmova u ovom slučaju zaista jeste priča nalik nekom misterioznom junaku koji se pojavi nitokuda i napravi lom. Poput nekog fudbalskog Doka Holideja, ukrajinski trener Jurij Vernidub ruši sve pred sobom i sa nepogrešivom preciznošću obara jače i moćnije.

Nije bila šala: MOZZART deli 100 dresova Šerifa!

I da ništa više ne urade do kraja sezone, i da gol ne postignu do kraja grupne faze, Jurij Vernidub i njegov Šerif su već uradili toliko toga da će ih istorija fudbala zauvek pamtiti kao jednu od najvećih senzacija. Ovo je bez dileme najveća blamaža Reala u bogatoj evropskoj istoriji. Nikada u Madridu nisu poraženi od „manjeg“ tima.

Današnji pogled na tabelu u kojoj prvak Moldavije ima maksimalnih šest bodova, a u leđa mu gledaju Real, Inter i Šahtjor treba uramiti u klupskim prostorijima u Tiraspolju kao relikviju.

Sa ubedljivo najjeftinijim timom u Ligi šampiona, Vernidubov Šerif je jedan od četiri kluba koji imaju maksimalan učinak posle dva kola Lige šampiona. Pa i dalje im niko ne veruje da mogu još nešto pored ovoga. Čak ni sam Vernidub ne želi da veruje. Miran i ravnodušan staloženo komentariše kao da je sve ovo normalno. Možda se ispod onog belog kačketa krčka neka još veća ludost i čudo...

Crvena zvezda je „imala čast“ da prva oseti barut Vernidubovog Šerifa. Razočaranje je bilo veliko, opravdanja razna. Neko ko ne želi da otvori oči i da razume će i dalje govoriti da je Kangin crveni karton presudio, da je Zvezda bila bolja sa igračem više... Ali suština je da Zvezda u 180 minuta protiv Šerifa stvorila dve dobre šanse. I da je Šerif imao gomilu kontri koje je neozbiljni Adama Traore slao daleko pored ili iza gola. Zvezda je u Moldaviji stihijski jurila i pritiskala bez nekog ozbiljnog plana, ali se od Šerifovih linija odbijala kao lagani letnji povetarac.

U tom dvomeču se videlo koliko ozbiljan čovek i trener sedi na klupi moldavskog prvaka. Kako je Vernidub samo pročitao sve Zvezdine planove sa Kataijem i Ivanićem na levoj strani i kako joj je samo otvorio slabiju desnu stranu sa Falkom i Gajićem pustivši ih da rade ono što ne znaju... Delovalo je da bi Šerif mogao još jednu utakmicu da odoleva bez problema. Ali to je bio samo početak Šerifove bajke.

Iz Zvezdinog primera ništa nisu naučili ni Dinamo Zagreb, ni njegov trener Damir Krznar. Dok su Hrvati seirili i podsmevali se što je Zvezda ispala i puni samopouzdanja čekali da odrade posao i plasiraju se u Ligu šampiona, Vernidub ih je secirao do detalja i spremio im još opasniju zamku. Zvezda je makar Šetrifu dala gol u dva meča, Dinamo nije nijedan i isprašen je još ubedjivije.

Pogotovo su Moldavci bili moćni u prvom meču na svom terenu kada su slavili sa 3:0, propustili još gomilu šansi i pride su oštećeni za penal. Dinamo je u tom meču imao samo jednu pravu šansu preko Majera. Nada Modrih da će u Maksimiru napraviti preokret je bila samo iluzija jer je Šerif u četvrtom minutu pogodio stativu, a Traore na kraju meča promašio stopostotnu šansu. Konačnih 0:0 je po igri više odgovaralo Dinamu. Realan rezultat u dvomeču je bio bar 6:0 ili 7:1 za Šerif.

U dve utakmice protiv srpskog i hrvatskog prvaka, Juri Vernidub je primio jedan gol i pokazao da sreća i slučajnosti ne idu baš bez dobre pripreme i krvavog rada. Čovek je za nešto više od pola godine doveo šampiona Moldavije do Lige šampiona?! Samo po sebi to zvuči i izgleda kao čudo koje je prešlo sve limite...

Ali Vernidubovi planovi očigledno dosežu dalje nego što je to bilo ko mogao da pretpostavi.

Mirnoća i posvećenost ukrajinskog stručnjaka se mogu opisati kao naplata 20 godina mukotrpnog rada. Prošao je osnove pre nego što je došao do ovoga. Išao je od dna, gradio, pa mu se sve srušilo zbog više sile. I opet nije odustajao.

Počeo je kao trećeligaški fudbaler u svom rodnom Žitomiru i napredovao korak po korak. Nikada nije bio neki vrhunski talenat i specijalan fudbaler i tek posle šest godina se dočepao prve sovjetske lige u Metalurgu iz Zaporožja. Stigao je i do nemačke Cvajte, bio kapiten Zenita kada je klub iz Sankt Peterburga bio osrednji ruski prvoligaš i odmah iz kopački uleteo u trenerske vode. Bio je pomoćnik u Metalurgu u nekoliko navrata, vršilac dužnosti, ali za sedam godina nikada u Zaporožju nije došao do statusa da mu veruju kao prvom treneru.

Otišao je u Lugansk i postao pomoćni trener Zorije. Klub iz Luganska je bio slabašni ukrajinski prvoligaš kojem je opstanak bio glavni cilj. Vernidub je dve godine šegrtovao kao pomoćnik da bi 2011, posle pune decenije trenerskog posla, dobio šansu da u njega neko veruje kao u prvog trenera. Zorija do njega nikada nije sezonu završila bolje plasirana od 11. mesta u Ukrajini, a onda je krenuo uspon. Prvo ih je spasao ispadanja, a potom su bili sedmi, pa dva puta četvrti, jednom treći, opet četvrti...

Za osam godina je skromnu Zoriju doveo do statusa redovnog učesnika evrokupova, dva puta je uveo u grupnu fazu Lige Evrope, pobeđivao klubove kao što su Bilbao ili Herta, muški se nosio sa Mančester Junajtedom...

Na njegovu žalost, Zorija je klub iz Luganska koji se nalazi u Donbasu. A tamo je 2014. krenuo ukrajinsko-ruski rat koji je devastirao pomenutu regiju. I unazadio klub. 

Igrači su dolazili i dolazili, bežali, ljudi su ginuli po Donbasu, stadion je razrušen i Zorija je morala da pobegne iz Luganska. Igrala je mečeve u Zaporožju, Odesi, Lavovu... Suočena sa odsustvom domaćeg terena, prihoda i navijača, našla se na ivici bankrota. Vernidub je bio taj od kojeg je najviše zavisio opstanak kluba. Plasman u Evropu i novac od UEFA su bili uslovi da Zorija nastavi da živi. I Vernidub je uspevao iz sezone u sezonu da održi Zporiju na aparatima. Mnogi od igrača Zorije zapravo nikada nisu ni upoznali grad iz kojeg je zvanično njihov klub.

Ali su stekli poštovanje u ukrajinskom fudbalu. Dobili su nadimak „Mužiki“ što bi u nekom slobodnom prvodu značilo „Muškarčine“. Zbog stila igre, borbenog karaktera i nesalomivog duha koji im je ugradio Vernidub. Zorija nije igrala neki atraktivan fudbal kao Dinamo ili Šahtjor ali je bila jedan od onih timova koji je đavolski teško pobediti.

Vernidub nije imao sredstva za pojačanja, pa je morao rezultate i Evropu da juri i uz uslov stvaranja mladih igrača koje bi klub prodavao. Tako je lansirao golmana tinejdžera Andrija Lunjina kojeg je za 8.500.000 evra kupio Real iz Madrida. Kod Verniduba je eksplodriao i Ruslan Malinovski, današnji bomabrder Atalante u kojeg Šahtjor nikada nije verovao.

Za sedam godina i 14 prelaznih rokova u Zoriji, Jurij Vernidub je na kupovine pojačanja potrošio ukupno 800.000 evra. Nešto malo više od 100.000 evra godišnje. Čak tri godine zaredom, Zorijin budžet za kupovine novih igrača je iznosio – nula evra! I pored svega su stvarali igrače koje su prodavali, pravili rezultate i igrali Evropu.

Posle osam godina, Jurij Vernidub je digao ruke, nije više imao snage i preselio se u komšijsku Berlorusiju. U zemlji čijim fudbalom suvereno vlada BATE Borisov, Vernidub je u prvoj sezoni osvojio titulu sa vrlo skromnim timom Šahtjora iz Soligorska. Najstandardniji igrač mu je bio srpski bek Nikola Antić.

I pored titule, predsednik Šahtjora ga je smenio kada je u Evropi ispao od moldavskog Sfintula, onog istog Crnog Đorđa protiv kojeg je Partizan igrao prošle godine. Bio je na pragu potpisa za kazahstansku Astanu, ali je na kraju završio u Šerifu.

Prvi put je mogao da radi u klubu u kojem se ne brine o finansijama.

„Došao sam u Šerif kada je ukinuto pravilo o limitu stranaca. Ne želim da uvredim moldavske fudbalere, ali ukidanje tog pravila nam je omogućilo da pravimo ove uspehe u Evropi. Igraju najbolji, a neki koji moraju zbog ovog ili onog pravila. Domaći igrači treba da se osećaju bitnim zato što to zaslužuju kvalitetom, a ne mestom rođenja. Kao trener ću uvek pustiti da igra fudbaler koji to zaslužuje. Pravila o limitu stranaca bi sva prvenstva poput ruskog ili kazahstankog trebalo da ukinu ako žele da napreduju u Evropi“, rekao je nedavno Vernidub.

Iz njegovog izbora igrača se jasno vidi na šta je mislio. Startnih 11 Šerifa uglavnom čline isključivo stranci. Većinom su to Afrikanci i Južnoamerikanci uz dvojicu Grka, Makedonca, Luksemburžanina i novajlije iz Uzbekistana.

Vernidubov Šerif ne igra „žogu bonito“ na gol više. Ukrajinac je sklopio tim tako da izvuče maksimum iz onoga što ima. Traoreova brzina, Kristijanov centaršut, Kolovosova tehnika, Kasatnjedeova snalažljivost, Arboledina i Dulantova fizika ... Šerif je pre svega fizički dominantna ekipa koja zna kako da seče igru protivnika. U kombinaciji sa Vernidubovom filozofijom „fudbala za muškarčine“ kako su opisivali njegovu Zoriju, to je pre svega borben tim kojem nije lako slomiti duh. Čak i kada im Real izjednači u Madridu, oni ne odustaju. Uostalom, dali su i onaj gol iz ofsajda, pa je lepotica Tila na kraju ipak bila zaslužena nagrada.

Pogubno bi bilo potceniti Šerifov stil igre jer tu ima još mnogo toga osim fizike, trčanja i borbenosti. Levi bek Kristijano je u Ligi šampiona namestio tri od četiri gola Šerifa! Bek sa centaršutem, kako to lepo zvuči... Akcija kod prvog gola juče je krenula od golmana i završena je školskim udarcem glavom u suprotni ugao posle idelanog centaršuta beka. Deluje tako jednostavno...

Posle pobede u Madridu, ništa više neće biti isto. Sada će Šerif biti pod pritiskom da napravi rezultat u Ligi šampiona što je do pre mesec dana delovalo kao naučna fantastika. Ako ostanu neporaženi u dva meča protiv Intera koji do sada gol nije dao, na pomolu je jedno od najvećih iznenađenja u istoriji Lige šampiona. Šerif u osmini finala više ne deluje tako nemoguće.