Španci u vlasništvu Rodrija, Švajcarci padaju, ali znaju da nas namagarče, Danci rastu

Moglo je bolje, ali je moglo i mnogo gore. Srbija će premijerno učešće u A rangu Lige nacija imati u grupi protiv Španije, Švajcarske i Danske. Reprezentacija protiv kojih je izgubila svaku utakmicu otkako igra pod ovim imenom kao nezavisna država.

Jasno je ko je prvi favorit. Španija je aktuelni osvajač takmičenja i još je jača nego tada. Švajcarska je iskusna reprezentacija čiji blagi pad je počeo posle Katara, dok ćemo Dance upoznati i pre jer su nam rival na predstojećem EP. Sve tri reprezentacije su daleko uspešnije od Srbije poslednjih godina i imaju više razloga da se nadaju prolazu u polufinale. Ali videćemo kako će ko da prođe na EP u Nemačkoj posle kojeg ide Liga nacija...

ŠPANIJA – Rodrijevo vlasništvo

Španija je aktuelni osvajač Lige nacija iako ni tada nije važila za favorita jer je bila u procesu tranizicije posle Katara. Bio je to sjajan start selektorske karijere za aktuelnog stratega Luisa de la Fuentea koji je zamenio Luisa Enrikea posle neuspeha u Kataru. Bez problema je pregrmeo i kvalifikacije za EP gde ih čeka teška grupa sa Italijom, Hrvatskom i Albanijom.

De la Fuente je napravio rekonstrukciju, napravio kičmu tima i deluje da će Španci do jeseni biti još uigraniji i jači. Ako De la Furente ostane. Od rezultata na EP zavisi ko će biti selektor. Osnovne stvari se znaju, ključni igrač Španije je najbolja „šestica“ svetskog fudbala Rodri kojeg je prethodni selektor koristio kao štopera?! As Mančester Sitija diriguje igrom Furije, a saradnici oko njega se menjaju.

Bilbaov Unaj Simon je prvi izbor na golu. Njegove odbrane su im i donele trofej prethodne Lige nacija posle penal serije sa Hrvatima. Alternativa mu je David Raja iz Arsenala, potpuno drugačiji tip golmana. Bekovi su do sada bile iskusne opcije poput Realovog Danija Karvahala (desno) i Hosea Gaje (levo) iz Valensije pošto se Đordi Alba penzionisao odlukom da ode u MLS. Ne bi bilo iznenađenje da Karvahal kaže „zbogom“ nacionalnom timu posle EP, a obzirom da mu je alternativa bio još stariji Hesus Navas, veliko je pitanje koji desni bek očekuje Srbiju u Ligi nacija. Verovatno Pedro Poro iz Totenhema ili neko iz plejade maldih talenata poput Arnau Martineza (Đirona), Ivana Fresnede (Sporting Lisabon) i Huanlua Sančeza (Sevilja). A Španci levo pored Gaje imaju i verovatno jednog od pet najboljih levih bekova svetskog fudbala u ovom momentu – Aleksa Grimalda iz Leverkuzena. Njega treba očekivati kao startera možda i na EP, a skoro sigurno od jeseni u Ligi nacija.

De la Fuenteovi štoperi su do sada bili baskijska škola. Dvojica Francuza koje su Španci naturalizovali: Emerik Laport i Robin Le Norman. Laport je bio standardan i posle letošnjeg odlaska u Saudijsku Arabiju, a upravo je aktuelni selektor insistirao na naturalizaciji Sosijedadavog Le Normana. Videćemo da li će Laporta saudijska avantura koštati daljeg reprezentativnog statusa. Sjajnim partijama se više nameće Pau Tores iz Aston Vile, a čeka se da Injigo Martinez u Barseloni proigra kao nekada u Baskiji.

Kao i uvek, vezni red je najvažniji i srce je španskog shvatanja fudbala. Rodri ne samo da je nasledio Busketsa, već je unapredio ono što je igrao legendarni Katalonac. Do jeseni će se zaigrati i trenutno povređeni Gavi koji najverovatnije propušta EP. Poverenje imaju i Sosijedadov Mikel Merino i Fabijan Ruiz koji ne blista baš u Parizu, ali je u reprezentaciji redovan. Treba očekivati veću ulogu u budućnosti za Pedrija kojeg zbog povreda nije bilo u nacionalnom timu posle Katara, kao i za sjajnog Martina Subimendija iz Real Sosijedada. U idelanim uslovima triling Rodri – Gavi – Pedri bi trebalo da veze igru Španije.

A napred je to tradicionalna posatvka sa dvojicom bočnih i jednim centralnim napadačem koji je najčešće Alvaro Morata. Na krilima ih se baš mnogo menjalo i uglavnom je sve stvar forme: Ojarzabal, Feran Tores, Niko Vilijams, Lamin Jamal, Jeremi Pino, Dani Olmo, Rodrigo Rikelme, Marko Asensio... Za Moratu nemaju pravu zamenu, ali navikli su Španci da igraju i bez klasičnog centarfora ko god da je selektor i kakav god da je izbor igrača. Iz trenutne ekipe, većina će biti tu i na jesen. 

ŠVAJCARSKA - Majstori da nas namagarče

Do sada su Srbi uglavnom pobeđivali u slavnim bitkama na društvenim mrežama i pisanju komentara, a Švajcarci na fudbalskim terenima. Dovoljno je nekoliko provokativnih gestova i reči da nas potpuno zapale i izbace iz ležišta. Pošteno je reći da umeju da nas namagarče. Kada počnemo da mislimo o njima kao o fudbalskom protivniku kojeg treba nadigrati i zaboravimo na osvetu, verovatno ćemo tada i moći da se nadamo nečemu osim još jednog neuspeha koji će boleti. Ova generacija Švajcarske je više puta prošla grupu na velikim takmičenjima (pet zaredom) nego što Srbija ima učešća kao nezavisna država.

Na ruku nam ide što su Švajcarci ipak u silaznoj putanji od Katara. Dugo je jedna sjajna generacija nosila Švajcarsku ali je ona na zalasku. Ovo na EP će nekim biti možda i poslednji ples u dresu sa belim krstom i može ih ne vidimo na jesen u duelima protiv Srbije u Ligi nacija.

Međutim, trenutno su i dalje tu naši stari znanci. Na golu neuništivi Jan Zomer koji sada u Interu brani bolje nego ikad. U odbrani još gomila naših poznanika. Štoperi Šer, Akanđi i Elvedi mogu da igraju zavezanih očiju koliko se dobro poznaju. Levi bek Rikardo Rodrigez i desni bek Silvan Vidmer takođe. Tih četvorica ili petorica pozadi su godinama na okupu i poznaju se u dušu. Šta će biti kada odu, to je već veliki problem švajcarskog fudbala...

Motor i mozak ekipe je i dalje Granit Džaka. Od odlaska iz Arsenala igra još bolje i jedan je od glavnih šrafova mašinerije koju je Ćabi Alonso napravio u Leverkuzenu. Španac kao da je u njemu video sebe iz igračkih dana. Koliko god se Džaki spočitavaju nedisciplina i nezgodan karakter, njegova fudbalska inteligencija je iznadprosečna. Nešto što je Srbija poslednji put imala sa Matićem. Igra u oba pravca, taktičko-tehnički je sjajan i krasi ga mentalitet lidera. Pored sebe ima neumornog Rema Frojlera iz Bolonje, pismenog igrača sa plućima na kub. Đibril Sou iz Sevilje je nešto istureniji ali se sjajno dopunjavaju.

Tu je i dalje dugogodišnji lider Džerdan Šaćiri koji ima 32 godine, igra u Americi i mogao bi da se penzioniše posle narednog EP. Jedan od retkih mlađih igrača koji već ima zavidno iskustvo i status startera je Frajburgovo krilo Ruben Vargas kojeg je nedavno želela Fiorentina i on se nalazi u usponu karijere. U špicu je i dalje prva opcija Brel Embolo, ali se polako nameće i Noa Okafor koji se u Milanu kolje za status džokera sa Lukom Jovićem.

Može se desiti da Švajcarska na jesen izvede protiv Srbije istih startnih 11 kao u Kataru. Ali čini se da bi za njih bilo pogubno da ne osveže tim nakon EP jer je pad evidentan. U prošlim kvalifikacijama su se mučili i ostali iza Rumunije što im je najslabiji kvalifikacioni rezultat u poslednjih desetak godina.

Osetilo se da su u padu i na čisto iskustvo, automatizme i rutinu su osvojili jedno od prva dva zvezda. Zato je na udaru bio selektor Murat Jakin čija smena se se čak tražila i uprkos izborenom plasmanu na EP. Teško je zamisliti rezultat koji mu može sačuvati posao nakon EP pa u Ligi nacija treba očekivati Švajcarsku sa novim selektorom. Da li će se on odlučiti za podmlađivanje ili da maksimalno iscedi dugogodišnju uspešnu generaciju, zavisiće od rezultata u Nemačkoj. Mlađe snage slabo nadolaze. Vredni pomena su ofanzivni vezista Fabijan Rider iz Rena, Ardon Jašari iz Lucerna, pomenuti Vargas, „naši“ Filip Ugrinić i Darian Maleš, Bolonjin ofanzivac Dan Endoje, Banrlijev napadač Zeki Amduni... Ali čini se da nisu i neće biti nivo aktuelne generacije.

DANSKA – Upoznaćemo se u Nemačkoj

Ne leže nam, brzi su, s izraženim automatizmom u igri, s prepoznatljivim sistemom zahvaljujući selektoru koji je tu već četiri godine. Ovo bi bilo u najkraćem kada govorimo o Dancima, koji su takmičenje u prethodnim kvalifikacijama završili na prvom mestu, s istim brojem bodova kao Slovenci (22).

To da nam ne leže nije izrečeno tek tako. Imali smo prilike da se odmerimo u više navrata. Poslednji put u martu prošle godine, kada im je Dragan Stojković u prijateljskom meču suprotstavio maltene najjači sastav, ali loše smo se proveli. Bilo je 3:0 na Parken stadionu.

Pre toga još dva puta smo ukrstili koplja u kvalifikacijama za EURO 2016. i oba puta izgubili - u Danskoj 0:2, u Beogradu 1:3.

Na svakoj od tih utakmica glavni utisak bio je da smo pre svega nadtrčani i taktički u potpunosti nadmudreni.

Vrednosno gledano - prema ceni na tržištu - Danska je u rangu Srbije. Ono što upada u oči jeste činjenica da Kasper Hjulmand na raspolaganju ima veću grupu kvalitetnih igrača, koji prevashodno igraju u najjačim ligama na svetu.

Veteran Kasper Šmajhel ima podršku u veoma dobrom golmanu Union Berlina Frederiku Renovu, najveća zvezda u poslednjoj liniji je Andreas Kristensen iz Barselone, ali igra u promenljivoj formi. Od štopera su tu još gorostasni Janik Vestergor koji je u Lesteru možda najbolji defanzivac Čempionšipa i igra u strašnoj formi, kao i veteran Simon Kjer iz Milana koji muku muči s povredama i daleko je od najboljih dana karijere. Tu su i Joakim Andersen iz Kristal Palasa (tržišna cena 30.000.000 evra) i Viktor Nelson iz Galatasaraja. Superofanzivni bek Joakim Mele iz Volfzburga će biti zadužen za desni bok, a levo je reprezentacija dobila ozbiljnu opciju u vidu mladog Viktora Kritijansena koji blista u Bolonji ove sezone.

U veznom redu glavnu reč i dalje vode Kristijan Eriksen i Pjer Emil Hejbjerg, prekaljeni premijerligaški fudbaleri. Ali maldi naslednici i ite kako nadolaze! Alternativa su im mladi Kristijan Nergard iz Brentforda i Morten Hjulmand iz lisabonskog Sportinga. Njegov napredak je fascinantan. Nije naročito atraktivan, ali fudbalski raste kao iz vode. Letos je napravio veliki transfer iz Lečea u Sporting, a posle samo pola godine u Lisabonu se pominjao kao želja Mančester Junajteda i danas vredi nekoliko desetina miliona evra. Tajno oružje je i Met O’Rajli, momak koji je eksplodirao ove sezone u Seltiku, želeo ga je madridski Atletiko, ali Škoti ne žele da ga prodaju pre leta i tražiće makar 25.000.000 evra za njega. Ogroman potencijal je i mladi Moric Kjerogrd iz Salcburga. Veliki problem je neigranje Jespera Lindstrema u Napoliju kojeg je italijanski šampion letos platio Ajntrahtu 30.000.000 evra, ali mu pruža šansu na kašičicu. Mestu u veznom redu reprezentacije se nada još jedno otrkiće sezone – Morten Frendrup iz Đenove koji je na radaru Juventusa. Međutim, zato raste Mikel Damzgor je u velikom padu, ali njegov talenat nikako nije sporan i biće u najužoj konkurenciji za bočne pozicije u veznom redu, zajedno sa Robertom Skovom, Andreasom Skov Olsenom...

Ako smo negde u prednosti onda je to sam špic napada, međutim nikako ne treba zanemariti kvaliteta Jonasa Vinda, koji se ove sezone raspucao u Bundesligi, u dresu Voldzburga, zatim novu skupocenu zvezdu Mančester Junajteda Rasmusa Hejlunda koji je prooradio u poslednje vreme, iskusnog Jusufa Poulsena iz Lajpciga, Kaspera Dolberga, te 21-godišnjeg, nadolazećeg Mohameda Daramija.

Računajući poslednjih nekoliko spiskova Kaspera Hjulmanda pozive je dobilo čak 23 igrača iz ’liga petice’. Upoznaćemo ih pre Lige nacija. U mnogo bitnijem meču na EP.