Žuti ples prežaljenih talenata i gde su sve ove godine bili Rumuni

Pre skoro četiri godine u Kataru nismo imali čime da se pohvalimo kao reprezentacija, većina stvari je izgledala loše, mehur euforije se raspršio kao da je od sapunice… Ali na jednu stvar nas je tada podsetio/upozorio kolega iz Rumunije.

“Vi ste makar na prvenstvu. Znam da vam ništa neće popraviti raspoloženje, ali pogledajte Rumuniju. Nema nas od 1998. Šta bismo dali da se makar plasiramo…”.

Tada to nije zvučalo kao bilo kakva uteha, ali jeste bilo čudno što baš tako dugo nema Rumuna. Gde su, šta se sa njima desilo?

Nemoguće je bilo ne voleti onu generaciju Hadžija, Popeskua, Petreskua i ostalih. Pa i kasnije onu sa Kivuom, Mutuom, Kontrom… Umeli su Rumuni da oduševe i da se fudbalski uvuku pod kožu… Retko ko ih nije simpatisao.

I onda su odjednom nestali.

Imali su u ovom veku svega dva plasmana na EP, tamo nisu zabeležili nijednu pobedu i glatko su ispadali u grupi. Dakle, od 10 velikih turnira kvalifikovali su se za samo dva. I tamo nisu ništa uradili. Otkako je Đika Hadži otišao u penziju, rumunskom fudbalu je smrklo. Bilo je tu nekih trzaja, privatizacija je prvo digla klubove (igrala su se i neka četvrtfinala evrokupova), pa ih spustila još niže.

Rumunski fudbal je postao tabloidni cirkus. Žući od dresova reprezentacije. Skandali su se taložili jedan na drugi, teško je bilo naći neku svetlu tačku. Fudbal je ogledalo društva, a rumunsko je postalo žuti rijaliti, kao nam tada reče kolega iz Rumunije.

Sinonim rumunskog fudbala prethodnih godina Điđi Bekali (AFP)

Po njegovim rečima, fudbal u Rumuniji su sahranili “biznismeni” koji su se dokopali vlasništva nad klubovima, političari i alavi menadžeri. I ono talenata što bi se pojavilo, brzo bi propadalo. Kako čija zvezda zasija, još brže se ugasi. Rumunski agenti već godinama imaju strašan upliv i veze na tržištu Bliskog istoka pa su tamo vodili i mlade igrače čije karijere su se brzo gasile… Dok Saudijska Arabija nije postala El Dorado i počela zlatom da okiva zvučna imena svetskog fudbala, Rumuni su tamo posle Brazilaca bili najbrojnija grupa stranaca. Ali to je samo delić geneze rumunske fudbalske propasti.

Edukacija je debelo zakasnila. Retki su rumunski treneri koji su mogli da se probiju u iole pristojnu evropsku ligu. Uglavnom su služili kao poslušnici hirovitih biznismena na čelu klubova koji su prvo gledali finansijsku i političku korist, pa tek onda fudbalsku. Gazde klubova su pisale trendove i pravila. Najezda jeftinih i sumnjivih stranaca je samo urušavala ionako klimav kvalitet, a sve to u kombinaciji je uništilo mlađe selekcije.

Mlada reprezentacija Rumunije je od 2000. do 2019. Propustila 10 vezanih učešća na evropskim prvenstvima. Otkako se evropska prvenstva za omladince igraju u kategoriji do 19 godina, održana su 24 turnira za 24 godine, a Rumuni su učestvovali samo na dva! Prvi put kao domaćin 2011. kada su završili kao poslednji. I drugi put pre dve godine kada su opet završili kao najgora ekipa prvenstva bez osvojenog boda. Na kadetskim prvenstvima Evrope koja se od 2022. godine igraju u uzrastu do 17 godina, Rumuni su se kvalifikovali samo jednom iz 22 pokušaja! I tada su završili u grupi kao najgori tim. To su jezivi podaci…

"Naši fudbaleri nisu ambiciozni kao vaši. Srbi imaju taj nagon za preživljavanjem, da se bore, da budu konkurentni… Pogledaj Vlahovića. U očima mu se vidi glad za svakom loptom. Našem mladom fudbaleru je dovoljno da mu daš neki solidan novac koji će potrošiti na lake žene, brza kola i džips-pop u nekom noćnom klubu… On tu prestaje da gleda dalje u fudbalu. Nema više ambicija”, pričao nam je tada kolega Gari.

Mutu i Kivu (Reuters)

I zaista, Rumuni od Mutua i Kivua nisu imali igrača vrhunske klase. Svaka čast Razvanu Racu, Kristijanu Sapunaruu, Bogdanu Loboncu ili Ćiprijanu Tatarušanuu, igrali su po nekim jačim klubovima, ali nisu bili ništa više od dobrih fudbalera. Talenti koji su se pojavljivali u međuvremenu su brzo propadali. Stvari su malo počele da se popravljaju kada je George Hadži pre petnaestak godina osnovao svoju fudbalsku akademiju. To ga je koštalo preko 10.000.000 evra. Osnovao je i svoj klub Vitorul sa kojim je stigao od dna do šampionske titule 2017. godine. Danas Akademija Hadži broje preko 600 dece, a najboljima su obezbeđeni najbolji uslovi u vidu smeštaja, školovanja, treninga, ishrane, medicine...

Trojica igrača poniklih kod Hadžija su juče u pobedi nad Ukrajinom bili starteri (Marin, Koman, Draguš), još jedan je ušao (Janis Hadži), a dvojica su dali golove (Marin i Draguš). Ukupno ih je petorica u reprezentaciji. Usponom Hadžijeve škole fudbala su se popravili rezultati mlađih reprezentativnih selekcija. Posle 21 godine čekanja, mlada reprezentacija Rumunije se kvalifikovala za EP 2019. godine u Italiji i San Marinu i tamo oduševila. Zauzela je prvo mesto u grupi sa Engleskom (Foden, Medison, Maunt, Tomori, Henderson…), Francuskom (Konate, Upamekano, Genduzi, Tiram…) i Hrvatskom (Majer, Vlašić, Ivanušec, Sosa…), da bi ih u polufinalu zaustavili Nemci. Sedmorica igrača iz tog tima su danas članovi seniorske reprezentacije na EP u Nemačkoj, a desetoricu iz tog tima je napravila Hadžijeva akademija, Preko 20 A reprezentativaca je došlo iz škole legendarnog Maradone sa Karpata. Od tada je Rumunija redovan učesnik evropskih prvenstava za mlade reprezentacije. Nešto se pomerilo…

Današnja reprezentacija je puna fudbalera čije karijere su na lokalnom nivou krenule strelovitim usponom, ali se nisu razvijale kako se očekivalo.

RUMUNIJA: Jeftina i neatraktivna, srce veličine Karpata jedini adut

Strelac jučerašnjeg drugog gola Razvan Marin je ponikao kod Hadžija i prešao u belgijski Standard odakle ga je za 12.500.000 evra kupio Ajaks kao zamenu za Frenkija de Jonga. U tom trenutku je to značilo da je reč o top prospektu evropskog fudbala. Imao je 23 godine, a Ajaks ga je otpisao posle samo 10 utakmica. Usledile su dve sezone u Kaljariju i dve u Empoliju gde je koliko-toliko oživeo karijeru, ali ni blizu onoga što mu se predviđalo.

Dvostruki asistent juče je bio Denis Man, brzonogi dribler koji je ponikao u Aradu odakle ga je kao 18-godišnjaka za 2.000.000 evra uzeo najmoćniji rumunski klub FCSB i njegov kontroverzni gazda Điđi Bekali. I posle samo dve sezone ga prodao u Parmu za 13.000.000 evra iako su ga tražili klubovi poput Fajenorda i Borusije Dortmund. Agenti i Bekali su insistirali da igrač izabere Parmu. Bio je to loš izbor pošto je Man sa Krstašima odmah ispao iz lige i proveo čak tri sezone u Seriji B. Iako je delovalo da mu karijera propada, prethodne sezone je eksplodirao u Seriji B i sa 11 golova vratio Parmu u elitni rang italijanskog fudbala.

Još pre nego što se Man pojavio kao tinejdžerska senzacija u rumunskom fudbalu, u Vitorulu je kod Hadžija zablistao Florinel Koman i sa 17 godina debitovao u prvoj ligi. Već sa 19 je bio jedan od nosilaca igre u osvajanju šampionske titule i prešao je u FCSB za 3.000.0000 evra kao najskuplja kupovina u istoriji rumunskog fudbala. Hteli su ga tada Benfika i Ajaks, ali Điđi Bekali ga je očajnički želeo kako bi ga oteo Hadžiju i kasnije profitirao na njemu. Ipak, Komanova karijera u Bukureštu je polako išla stranputicom. Izjalovili su se neki transferi (Galatasaraj, Kristal Palas, Verder…), mučio se sa povredama, postao meta Bekalijevih javnih vređanja i u sezonama 2020/21 i 2021/22 postigao ukupno jedan gol u prvenstvu. Delovalo je da propada, ali je minule sezone odigrao fudbal života, dao 18 golova u prvenstvu i juče posle utakmice sa Ukrajinom je prodat za 5.000.000 evra u katarski Al Duhail. Ima samo 26 godina i deluje da nikada neće napraviti karijeru kakva mu se previđala. Ali će zato u Kataru zarađivati 5.000.000 evra po sezoni.

Igrač kojem je Man juče asistirao za 3:0 je Denis Draguš i ponikao je kod Hadžija. Posle samo sezonu i po seniorskog fudbala je prodat Standardu iz Liježa u kojem je odigrao samo dve utakmice pre nego što je pozajmljen Krotoneu. Vratio se potom u Lijež, igrao godinu i po, a onda opet pozajmljen Đenovi u Seriju B gde je upisao samo pet utakmica. Prethodnu sezonu je završio na pozajmici u turskom Gazijantepu, dao je 14 golova i sada ga traže neke engleski klubovi. Prošao je put od talenta, preko otpisanog igrača do startnog špica reprezentacije.

Strelac onog jučerašnjeg evrogola za 1:0, Nikola Stančiju je bio najveći talenat FCSB-a, prešao je u Anderleht za skoro 10.000.000 evra, ali je tamo razočarao i posle dve godine je prodat češkoj Sparti. Ni tamo nije zablistao, otišao je u Saudijsku Arabiju, potom se vratio u Češku i pojačao gradskog rivala Slaviju gde je uspeo da vrati karijeru na pravi kolosek. Prethodne dve godine je igrao u Kini i saudijskom Damaku.

Najveća zvezda reprezentacije i najskuplji Rumun u istoriji Radu Dragušin je takođe morao da prođe put od velikih snova preko razočaranja do zvezda. Sa samo 16 godina su ga otkrili skauti Juventusa gde nikad nije dobio pravu šansu, da bi preko pozajmica u Sampdoriji, Salernitani i Đenovi izgradio karijeru i veliki transfer u Totenhem.

Razvan Marin i Radu Dragušin (Reuters)

Možda i najveći talenat cele generacije je Hažijev sin Janis koji je juče ušao sa klupe. Sa samo 16 godina je debitovao kod oca u Vitorulu, pokazivao ogroman potencijal i kao 18-godišnjak prešao u Fjorentinu, ali se tamo nije snašao i posle dve godine se vratio kod oca u Konstancu. Opet je fudbalski oživeo, pa su usledili transferi u Genk, potom i Glazgov Rendžerse gde su počeli veliki problemi sa povredama, pa je prošlu sezonu proveo na pozajmici u Alavesu. I dalje je mlad, ima 25 godina, ali deluje da neće napraviti karijeru kakva mu se predviđala. O poređenju sa slavnim ocem da i ne govorimo...

Pored Hadžija, među rezervistima su još neki davno otpisani talenti. George Puškaš je sa 18 godina prešao i debitovao za milanski Inter ali nije uspeo da se nametne pa je usledio rolerkoster pozajmica i transfera, da bi prethodnu sezonu završio u Bariju. Na klupi je juče bio i Denis Alibek, još jedna nekadašnja nada rumunskog fudbala. I njega je kao tinejdžera kupio Inter, ali su i njega progutale pozajmice, vratio se u domovinu sa 23 godine kao propali talenat i upisao nekoliko solidnih sezona uz česte skandale u privatnom životu. Danas već ima 33 godine i igra u malo poznatom katarskom Muaiteru.

Robusni centarfor Valentin Miahila, koji je juče ušao sa klupe, je kao 19-godišnjak eksplodirao u Univerzitatei iz Krajove i iste godine kada i Man prešao u Parmu za preko 9.000.000 evra ali je i on završio sa Krstašima u Seriji B i igrao drugoligaški fudbal. Imaće sledeće sezone šansu da u Seriji A pokaže zašto je smatran za veliki talenat… Ni on do sada nije ispunio očekivanja, a često je bio na tapetu javnosti zbog nediscipline i problematičnog ponašanja.

I ima još sličnih primera u rumunskom timu. Štoper Andrej Burka je sa 25 godina hteo da završi karijeru jer nije video perspektivu igrajući niželigaški fudbal, vezista Čikaldau je posle velikog transfera u Galatasaraj slat na pozajmice u Emirate i Konju, defanzivac Mogoš je veći deo karijere proveo po nižim rangovima italijanskog fudbala dok prošle sezone nije proigrao u Klužu…

Većinu karijera najvećih rumunskih talenata su trasirali pohlepni agenti uz tradicionalni moto “važno je prevariti nekog i odmah uzeti novac”. Onda bi posle prvog velikog transfera i nekih osetnijih para sve krenulo nizbrdo… Zato i nisu godinama mogli da se sastave u skladnu celinu i da naprave neki rezultat.

Sve dok im žicu nije našao Edi Jordanesku. Sin legendarnog Angela je uspeo da mnogima vrati poljuljana samopouzdanja i da im oživi zakopane talente. Gomila problematičnih i neambicioznih momaka kojima su reprezentativna okupljanja uglavnom služila za kratke ekskurzije u domovini i pohode po noćnim klubovima, odjednom je postala ujedinjen tim. Sujete su zakopane, glave ohlađene i Rumunija je u kvalifikacijama iza sebe ostavila moćnu Švajcarsku, a onda u Nemačkoj startovala najubedljivijom pobedom u istoriji tamošnjeg fudbala na velikim takmičenjima. Čak ni Hadžijeva generacija nikada na velikim turnirima nije nikoga pobedila tri razlike. A ova Rumunija je to uspela protiv objektivno kvalitetnije Ukrajine sa nekolicinom igrača koji vrede na desetine miliona evra poput Mudrika, Zinčenka, Lunina, Zabarnjog, Malinovskog…

Sada je pitanje koliko će te čudne glave uspeti da ostanu hladne i da shvate da posao još nije završen. Rumuni su prvi put u ovom veku na korak od plasmana u nokaut rundu nekog velikog takmičenja, ali im sada sledi rat protiv ranjene Belgije i na kraju okršaj sa isto tako motivisanim i čvrstim Slovacima. Poslednji put kada su bili u nokat fazi, bilo je to na EP 2000. Tada su ih kući poslali Italijani golovima Inzagija i Totija, a George Hadži je veliku karijeru završio crvenim kartonom. Da im je tada neko rekao da će ovoliko čekati…

Morao je Hadži da izađe iz kopački i odgaji nekolicinu talenata koje će u pravi tim pretvoriti sin trenera kod kojeg je on debitovao 1986. u Steaui. Danas Hadžijev sin igra kod sina njegovog bivšeg trenera.

George Hadži (Reuters)

Žutilo koje je godinama u tamošnjoj javnosti pratilo reprezentaciju Rumunije je sada tamo gde mu je i jedino pravo mesto. Na dresovima momaka koje su kao nezrele klince mnogi tapšali po ramenima, naplatili se od njih i okrenuli im leđa...