NBA protiv svih prognoza: Šampion pada u prvoj rundi, Jokića čeka plej-in, Boston i Hjuston do finala

Ipak, dovoljno je pogledati prethodnu sezonu da bi postalo jasno koliko takve procene mogu da budu nepouzdane. San Antonio je pre godinu dana dobio samo jedan glas za plasman među četiri najbolje ekipe Zapada, a zatim ostvario 62 pobede i eliminisao Oklahomu u finalu konferencije. Njujork je šampionsku titulu osvojio kao trećeplasirani tim Istoka, završivši plej-of sa impresivnim učinkom od 16 pobeda i samo tri poraza.

Uostalom, liga je u prethodnih osam sezona dobila osam različitih šampiona. Konkurencija ostavlja mnogo prostora za iznenađenja, pa i za scenarije koji u oktobru deluju prilično malo verovatno...

SPARSI ISPADAJU U POLUFINALU ZAPADNE KONFERENCIJE

Viktor Vembanjama (©AFP)

Pre samo godinu dana, plasman San Antonija u veliko NBA finale predstavljao bi prvorazrednu senzaciju. Sada bi eliminacija pre finala Zapadne konferencije bila tretirana kao neuspeh. Toliko se promenila percepcija ekipe Miča Džonsona posle sezone sa 62 pobede, eliminacije Oklahome u sedmoj utakmici konferencijskog finala i borbe za šampionski prsten protiv Njujorka. Viktor Vembanjama već je jedan od najboljih igrača sveta, a njegov uticaj na odbranu omogućava saigračima da agresivnije pritiskaju protivničke bekove, znajući da iza njih postoji izuzetna zaštita obruča. Stefon Kasl je napravio ogroman napredak u organizaciji napada, dok je Dilan Harper pokazao da može da doprinese i na najvećoj sceni, a očekuje se i njegov dalji skok u razvoju.

Kasl je prošle sezone povećao prosek asistencija sa 5,5 na 8,9 na 36 minuta, a čak 130 njegovih završnih dodavanja pretvoreno je u Vembanjamine koševe. Njihova saradnja već predstavlja jedno od najvažnijih napadačkih oružja San Antonija. Ipak, raspodela uloga između bekova još nije potpuno rešena. Diaron Foks, Kasl i Harper zajedno su tokom prošle sezone proveli na parketu samo 73 minuta, računajući ligaški deo, finale NBA kupa i plej-of. San Antonio je u tom uzorku postizao svega 84,6 poena na 100 poseda i imao negativnu razliku od čak 26,1 poena. Reč je o premalom uzorku za ozbiljne zaključke, ali podatak zaslužuje pažnju kada se zna da Džonson planira da upravo tu trojicu koristi zajedno.

03.30: (1,70) San Antonio (15,0) Oklahoma (2,40) - MOZZART RELAX

Predsezona je donela ohrabrenje. Protiv Finiksa i Sakramenta, sa sva tri beka na terenu, Sparsi su za nešto manje od 23 minuta ostvarili ukupnu prednost od 27 poena. Stvarni izazov biće pronaći odgovarajuću ravnotežu tokom cele sezone, naročito protiv protivnika koji imaju dovoljno kvalitetnih defanzivaca da ograniče prodore i zatvore dodavanja prema Vembanjami. Prošlogodišnje finale dodatno pokazuje gde postoji prostor za napredak. San Antonio je u svih pet utakmica protiv Njujorka imao najmanje 12 poena prednosti, a ipak je izgubio četiri puta. U drugoj i četvrtoj utakmici greške u odlučujućim posedima bile su posebno skupe. Najbolja ilustracija stigla je u četvrtom meču, kada su Sparsi ispustili čak 29 poena prednosti.

U stručni štab stigao je i Bili Donovan, nekadašnji trener Čikaga, sa zadatkom da pomogne u unapređenju napada. Dodatno pitanje predstavlja rezervna centarska pozicija, pošto Luk Kornet nije pružao očekivanu sigurnost tokom finalne serije. San Antonio ima dovoljno kvaliteta da ponovo ostvari 60 pobeda. Međutim, Zapad će biti izuzetno zahtevan, a plej-of put mogao bi da ga odvede na Hjuston ili Oklahomu već u drugoj rundi. Protivnici tog kvaliteta umeju da kažnjavaju svaku slabost u organizaciji napada, posebno kada se utakmice odlučuju kroz nekoliko poslednjih poseda.

Vembanjamin individualni napredak mogao bi da bude dovoljan za još jednu izuzetnu sezonu u prvoj fazi, ali San Antonio u plej-ofu čeka znatno teži zadatak - da protiv najboljih rivala pronađe rešenja u završnicama koje su ga prošlog juna koštale titule.

NIKSI ZAVRŠAVAJU SEZONU U PRVOJ RUNDI PLEJ-OFA

Karl Entoni Tauns (©AFP)

Prethodni šampionski pohod Njujorka bio je jedan od najubedljivijih u novijoj NBA istoriji. Niksi su izgubili svega tri utakmice tokom čitavog plej-ofa, a u finalu protiv San Antonija uspeli da nadoknade dvocifren zaostatak u sve četiri pobede. Džejlen Branson je u odlučujućem petom meču postigao 45 poena i doneo klubu prvu titulu posle 53 godine.

E sad, zašto bi ekipa koja je tako dominantno prošla kroz doigravanje samo nekoliko meseci kasnije mogla da ispadne već na prvom koraku? Deo odgovora krije se u tome koliko je dobro Njujork igrao prošlog proleća. Prema analizi Džona Šumana za NBA.com, Niksi su bili jedina ekipa koja je u plej-ofu imala efikasniji napad nego tokom ligaškog dela. U prvom delu sezone postizali su 118,7 poena na 100 poseda, a tokom doigravanja 119,9. Njihovih deset najefikasnijih uzastopnih utakmica u kompletnoj sezoni bile su upravo poslednje utakmice pre velikog finala, kada su beležili čak 127 poena na 100 poseda.

O Dži Anunobi, Karl Entoni Tauns, Mikel Bridžis i Lendri Šamet napravili su veliki skok u šuterskoj efikasnosti. Anunobi je plej-of završio sa efektivnim procentom šuta od 67,2 odsto, što je najbolji rezultat u istoriji doigravanja među igračima sa najmanje 150 pokušaja. Takvu produkciju veoma je, objektivno gledano, teško ponoviti. Njujork je, pritom, tokom leta izgubio Mičela Robinsona, jednog od ključnih igrača svoje unutrašnje linije. Njegova vrednost prevazilazila je statistiku skokova i blokada. Robinson je omogućavao Majku Braunu da koristi različite defanzivne postavke, donosio dodatne posede ofanzivnim skokom i preuzimao deo najtežih zadataka protiv dominantnih centara.

01.00: (1,60) Njujork (16,0) Filadelfija (2,65) - MOZZART RELAX

Andre Dramond može da doprinese u skoku, ali njegova pokretljivost i defanzivni domet su drugačiji od Robinsonovog. Tauns će zato imati još veću odgovornost u zaštiti reketa, pogotovo kada Njujork igra sa nižom petorkom. Prvi upozoravajući signali pojavili su se u predsezoni. Niksi su ostvarili samo jednu pobedu uz četiri poraza, imali najlošiji defanzivni rejting među NBA ekipama i dozvoljavali više od 125 poena na 100 poseda tokom minuta u kojima su na terenu bila najmanje trojica startera. Rezultate pripremnih utakmica treba uzeti sa rezervom, ali problemi u odbrani zaslužuju pažnju.

Konkurencija na Istoku pritom je znatno jača. Filadelfija je dovela Lebrona i Brauna, Majami Janisa Adetokumba, Boston je dodatno ojačao unutrašnju liniju, dok se Indijana vraća sa zdravim Tajrisom Halibartonom. Tu su i Detroit, Klivlend i Toronto, koji je tokom leta angažovao Kavaja Lenarda. Niksi su sačuvali šampionsko jezgro i njihova uigranost predstavlja ozbiljnu prednost u odnosu na konkurente koji tek treba da pronađu odgovarajuće uloge za nova pojačanja. Međutim, prošlogodišnje 53 pobede bile su dovoljne tek za treće mesto na Istoku, a konkurencija je sada snažnija.

Ako Njujork završi na petoj ili šestoj poziciji, moguće je da već u prvom kolu naleti na protivnika koji ima kvalitet za konferencijsko finale. U takvoj seriji gubitak Robinsona i eventualni pad šuterske efikasnosti mogli bi da budu presudni, pogotovo ako Niksi ne budu imali prednost domaćeg terena.

FILIN SUPERTIM BIĆE ELIMINISAN VEĆ U PRVOJ RUNDI

Lebron Džejms (©AFP)

Dolazak Lebrona Džejmsa i Džejlena Brauna pretvorio je Filadelfiju u jednu od najvećih NBA priča poslednjih godina. Sa Džoelom Embidom, Tajrisom Meksijem i Vi Džej Edžkombom, trener Nik Nurs na raspolaganju ima petorku koja bi po individualnom kvalitetu mogla da se meri sa najboljim sastavima u ligi. Džon Šuman iz NBA.com izdvojio je podatak da su Embid i Braun tokom prošlog plej-ofa imali identičan procenat iskorišćenih napada, odnosno 32,5 odsto. Među 128 igrača sa najmanje 100 minuta u doigravanju, njih dvojica bili su na samom vrhu. Meksi je, pritom, prosečno provodio 11,2 minuta po utakmici sa loptom u posedu, drugi najviše u čitavom plej-ofu.

Braun je prošle sezone imao i 18,7 napada iz izolacija na 100 poseda, treći najveći prosek u NBA. Sada im se pridružuje Lebron, jedan od najboljih organizatora igre u istoriji, koji će takođe imati značajnu kontrolu nad loptom. Posebno je zanimljivo da su Embid, Meksi i Braun prošle sezone bili među 26 igrača sa najnižim ocenama kvaliteta šuteva, u konkurenciji 182 košarkaša sa najmanje 500 pokušaja. Njihova individualna klasa omogućava im da pogađaju teške šuteve, ali zajednički nastup zahtevao bi mnogo bolju selekciju i drugačiju raspodelu odgovornosti.

Lebron bi mogao da pomogne upravo u tome. Njegova sposobnost čitanja odbrane, pravovremenog dodavanja i kreiranja prednosti za saigrače ostala je na elitnom nivou. Kako je primetio Toni Džons u analizi za The Athletic, Džejms ne mora više da bude primarni strelac da bi značajno unapredio ekipu. Okružen Braunom, Embidom i Meksijem, može više da se posveti organizaciji igre i završavanju napada koje drugi kreiraju.

Prvi predsezonski pokazatelji sugerišu da određeni napredak već postoji. Filadelfija je asistencijama završavala čak 76 odsto pogođenih šuteva, što je najveći porast u odnosu na prethodnu sezonu među NBA ekipama. Međutim, uzorak je mali, a kompletna startna petorka odigrala je zajedno samo jednu pripremnu utakmicu. Embid je tokom prethodne tri sezone u ligaškom delu odigrao ukupno 96 utakmica. Lebron u decembru puni 42 godine i ma koliko da i dalje izgleda impozantno, teško je očekivati da će moći da izdrži isti fizički napor kao nekada. Povrh svega, Filadelfija već pred početak sezone ima probleme sa centarskom rotacijom. Arijel Hukporti je zbog povrede Ahilove tetive izgubljen za sezonu, dok Dominik Barlou ima problema sa leđima. Ukoliko Embid propusti značajan broj utakmica, Nurs će morati da traži drugačiji način zaštite obruča, a Lebronovu ulogu prilagođava i defanzivnim obavezama. To bi moglo dodatno da oteža uklapanje ekipe koja je već prošla kroz velike promene.

Filadelfija ima dovoljno individualnog kvaliteta da ligaški deo završi među četiri najbolje ekipe Istoka, ali ostaje pitanje koliko će njeni najbolji igrači uspeti da promene dosadašnje navike do početka plej-ofa. Nurs mora da pronađe način da Embid dobija loptu na mestima na kojima je najopasniji, a da pritom Braun, Meksi i Lebron ne izgube previše od svojih napadačkih kvaliteta.

Protivnik koji u seriji na četiri pobede uspe da ograniči Embida i iskoristi probleme Filadelfije u zaštiti reketa mogao bi da natera Nursa na prilagođavanja za koja njegov tim još neće biti dovoljno uigran. U takvim okolnostima, čak ni toliko individualnog talenta ne bi garantovalo prolaz u drugu rundu.

BOSTON OSVAJA ISTOČNU KONFERENCIJU

Džejson Tejtum (©AFP)

Kada je Boston odlučio da pošalje Džejlena Brauna u Filadelfiju, delovalo je da Seltiksi ulaze u period ozbiljne rekonstrukcije. Odlazak igrača koji je tokom prethodne decenije bio jedna od najvažnijih figura franšize teško je nadoknaditi, posebno posle sezone u kojoj je beležio 28,7 poena po utakmici. Seltiksi su prethodnu sezonu završili sa 56 pobeda, uprkos činjenici da je Džejson Tejtum propustio prve 62 utakmice zbog oporavka od povrede Ahilove tetive. Bila je to četvrta uzastopna sezona u kojoj su se nalazili među pet najboljih NBA ekipa i po napadačkom i po defanzivnom rejtingu.

Džo Mazula ima ekipu koja već godinama igra prema jasno postavljenim principima. Boston veliki deo napada gradi na pravovremenom oslobađanju lopte i pronalaženju otvorenih šuteva za tri poena, dok mu defanzivna svestranost spoljnjih igrača omogućava različite načine odbrane igre dva na dva. Uz Tejtumov povratak, Derik Vajt i Pejton Pričard obezbeđuju dovoljno organizacije, dok Pol Džordž može da preuzme deo Braunove napadačke uloge. Istina, Džordž više nije igrač koji je svojevremeno bio kandidat za MVP priznanje i pitanje je kako će se snaći u novom sastavu. Sa 36 godina, umanjuje se mogućnost da konstantno napada obruč, nego što je to bio slučaj ranije. Boston, ipak, ne mora da traži Džordža iz najboljih dana da bi bio do kraja koristan za tim. Keltima su potrebni pouzdan šut, dobro pozicioniranje i da prepozna kada i koliko napadačke odgovornosti mora da preuzme na sebe, naročito kada Tejtum nije na parketu.

Dolazak Mičela Robinsona takođe bi mogao da promeni defanzivnu sliku ekipe. Seltiksi su prethodne sezone imali problema sa dubinom centarske rotacije, a Robinson sada donosi zaštitu obruča i ofanzivni skok koji bi trebalo da olakšaju posao spoljnim igračima.

Predsezona je ponudila ohrabrujuće signale. Boston je pobedio sve četiri utakmice, ostvario najbolji defanzivni rejting i najveću pozitivnu razliku na 100 poseda među NBA ekipama. Naravno, treba uzeti u obzir da je to predsezona, ali detalji pokazuju da je Mazula uspeo da sačuva veliki deo onoga što je njegov tim činilo uspešnim. Boston je prošle sezone samo 41 odsto šuteva uzimao iz reketa, najmanje u NBA ligi treću godinu zaredom. Takođe je poslednje dve sezone završavao na dnu lige po učestalosti izvođenja slobodnih bacanja. Kada je u prvoj rundi plej-ofa protiv Filadelfije izgubio poslednje tri utakmice, Seltiksi su pogađali svega 28 odsto trojki.

Odlazak Brauna, koji je bio jedan od najboljih igrača ekipe u prodoru, mogao bi dodatno da oteža rešavanje tog problema. Džordž i Tejtum moraće da preuzmu više odgovornosti u napadanju obruča, kako Boston ne bi postao previše zavisan od spoljašnjeg šuta. Filadelfija tek treba da uklopi nove zvezde, Majami da pronađe najbolji način da iskoristi Janisa, dok Njujork pokušava da ponovi gotovo savršen plej-of. Boston je u tom pogledu u boljoj poziciji, jer su njegovi najvažniji igrači već godinama deo istog sistema, a promene u sastavu ne zahtevaju potpuno drugačiji način igre.

Ukoliko Tejtum bude zdrav, a Robinson donese očekivanu stabilnost pod košem, Boston ima dovoljno kvaliteta da prođe kroz Istok. Posebno zanimljiv bio bi eventualni obračun sa Filadelfijom, u kojem bi Seltiksi dobili priliku da eliminišu ekipu kojoj su tokom leta prepustili Brauna.

HJUSTON IGRA VELIKO NBA FINALE

Kevin Durent (©AFP)

Dve uzastopne eliminacije u prvoj rundi plej-ofa nisu ono što je Hjuston očekivao posle velikih ulaganja u sastav. Roketsi su prošle sezone ostvarili 52 pobede, imali treću najbolju koš-razliku na Zapadu, ali su protiv Lejkersa ponovo pokazali koliko im nedostaju napadačka sigurnost i pouzdan šut u najvažnijim utakmicama. Tokom šest utakmica protiv Los Anđelesa, Hjuston je pogađao svega 30,2 odsto pokušaja za tri poena. U odlučujućem šestom meču postigao je samo 78 poena.

Povratak Freda Vanvlita mogao bi da bude važniji od većine letnjih pojačanja. Posle sezone koju je propustio zbog povrede, Hjuston ponovo dobija organizatora koji može da kontroliše ritam i smanji broj izgubljenih lopti. Roketsi su prošle sezone bili tek 27. tim NBA po procentu izgubljenih poseda, a u predsezoni su u toj kategoriji napredovali do devetog mesta. Vanvlit je tokom pripremnih utakmica upisao 15 asistencija uz samo jednu izgubljenu loptu, što pokazuje kakvu vrstu kontrole može da donese ekipi.

Četvrtak, 02.30: (1,30) Hjuston (17,0) Dalas (4,10)

Sa Kevinom Durentom i Alperenom Šengunom, Hjuston sada ima više mogućnosti u organizaciji napada. Šengun ima kvalitet da kreira sa visokog posta, Durent je i dalje možda i najdominantniji igrač u situacijama jedan na jedan, dok je Vanvlit sposoban da u igri "dva na dva" pronalazi najbolja rešenja. Amen Tompson donosi eksplozivnost u tranziciji i mogućnost napadanja protivničkih bekova iz prodora. Dolazak Markusa Smarta i Bogdana Bogdanovića dodatno proširuje mogućnosti Ima Udoke. Smart daje ovom timu iskustvo i defanzivnu čvrstinu, dok Bogdanović može da pomogne šutem i čak organizacijom napada kao sekundarni kreator. Njegova uloga mogla bi, ipak, posebno da dobije na značaju kada protivnici uspeju da ograniče Durenta ili primoraju Šenguna da se oslobodi lopte.

Zanimljivost vredna pažnje je ta da su Roketsi prošle sezone pokupili čak 54,5 odsto svih dostupnih skokova, što predstavlja najbolji rezultat nekog NBA tima u poslednjih 30 godina, otkako se vodi odgovarajuća evidencija. Jedna od njihovih najčešće korišćenih petorki, sa Tarijem Izonom uz četvoricu standardnih startera, hvatala je čak 58,9 odsto dostupnih lopti.

Hjuston je angažovao i Čipa Engelanda, jednog od najcenjenijih trenera šuta u NBA. Njegov rad sa Amenom Tompsonom i Ridom Šepardom trebalo bi da pomogne rešavanju jednog od najvećih dugoročnih problema ekipe. Durent jeste napunio 38 godina, a prošlogodišnja plej-of serija protiv Lejkersa pokazala je koliko njegove povrede mogu da poremete napad. Hjuston takođe još nije dokazao da poseduje rešenja za završnice protiv najboljih protivnika. Poslednje dve sezone završavao je u donjoj polovini lige po napadačkoj efikasnosti u neizvesnim završnicama.

Udoka sada ima širi izbor kreatora i dovoljno defanzivnog kvaliteta da se prilagođava različitim rivalima. Roketsi pritom mogu da računaju na skakačku dominaciju koja im omogućava da ostanu konkurentni čak i kada ih šut ne služi. Sastav Roketsa, ukoliko ostane zdrav, mogao bi da bude posebno nezgodan u plej-of serijama. Ako Vanvlit donese očekivanu sigurnost u organizaciji napada, Hjuston će uz svoju skakačku dominaciju i defanzivnu fleksibilnost imati ozbiljne argumente i u potencijalnim serijama protiv San Antonija i Oklahome.

DENVER SA NIKOLOM JOKIĆEM MORA KROZ PLEJ-IN

Nikola Jokić (©AFP)

Nikola Jokić je prethodnu sezonu završio sa prosekom od 27,7 poena, 12,9 skokova i 10,7 asistencija. Ponovo je bio među glavnim kandidatima za MVP priznanje, predvodio NBA po skokovima i asistencijama, a Denver je ostvario 54 pobede i završio na trećem mestu Zapadne konferencije. Ipak, Nagetsi su sezonu okončali već u prvoj rundi plej-ofa, porazom od Minesote u šest utakmica. Bio je to treći uzastopni plej-of u kojem Denver nije stigao do finala konferencije.

Denver je prošle sezone imao najbolji napadački rejting u NBA, sa 122,6 poena na 100 poseda. U poslednjih deset sezona nijednom nije završio ispod sedmog mesta po ofanzivnoj efikasnosti, a prethodna je bila najbolja u tom periodu kada se učinak uporedi sa ligaškim prosekom. Jokićeva sposobnost da pronalazi slobodne saigrače i organizuje igru omogućava Denveru da održava elitnu napadačku produkciju čak i kada se menjaju igrači oko njega. Međutim, Nagetsi su dve uzastopne sezone završili kao 21. odbrana NBA, što je sve veći problem u konferenciji u kojoj se nalaze neki od najboljih napadačkih igrača lige.

Tokom leta izgubili su Pejtona Votsona, jednog od najvažnijih defanzivaca na spoljnim pozicijama. Otišli su i Tim Hardavej Džunior i Brus Braun, što je dodatno promenilo rotaciju Dejvida Adelmana. Dolazak Demara Derozana predstavlja ozbiljno napadačko pojačanje, naročito za minute u kojima Jokić odmara, ali ne rešava problem čuvanja najboljih protivničkih bekova i krila.

Derozan je prošle sezone postizao 18,4 poena, ali sa 37 godina njegova uloga mora da bude pažljivo određena. Njegova sposobnost kreiranja iz igre jedan na jedan mogla bi da pomogne rezervnoj petorci, dok će uklapanje u sistem sa Jokićem i Džamalom Marejem zahtevati određeno prilagođavanje. Jedan od najzanimljivijih poteza Denvera bilo je angažovanje Alfe Dijala, najboljeg defanzivca Evrolige u prethodnoj sezoni. Nekadašnji igrač Monaka poseduje fizičke karakteristike i defanzivnu agresivnost koje nedostaju spoljnim pozicijama Nagetsa, ali tek treba da pokaže koliko njegov način igre može da bude efikasan protiv najkvalitetnijih NBA bekova.

Denver definitivno pokušava da promeni način odbrane lopte. Tokom predsezone značajno je povećao pritisak na protivničke organizatore igre, ali je i dalje bio među najlošijim ekipama po sposobnosti da iznudi izgubljene lopte. Nagetsi su pripremne utakmice završili kao 26. odbrana NBA, što nije dokaz da se problemi neće rešiti, ali pokazuje da promene još nisu donele očekivani napredak. Eron Gordon je prošle sezone odigrao samo 36 utakmica tokom ligaškog dela, a Adelmanova najčešće korišćena startna petorka bila je zajedno na terenu u svega 23 meča, uz učinak od 18 pobeda i pet poraza. Zdraviji Gordon mogao bi značajno da popravi defanzivnu stabilnost i omogući Denveru da se ponovo bori za prednost domaćeg terena u plej-ofu.

Zapad će, međutim, ove sezone biti izuzetno snažan. San Antonio i Oklahoma ulaze u takmičenje kao prvi favoriti, Minesota je tokom leta dovela Lamela Bola, Hjuston ima kvalitet za ozbiljan iskorak, dok i Lejkersi očekuju mnogo od Luke Dončića. Denver pritom već na početku sezone ima zahtevan raspored, sa čak 14 gostovanja u prve 22 utakmice. U takvom okruženju nekoliko dodatnih poraza moglo bi da napravi ogromnu razliku na tabeli. Ukoliko Nagetsi ne poprave odbranu i nastave da zavise od Jokićeve sposobnosti da svake večeri organizuje praktično savršen napad, moguć je pad na sedmu ili osmu poziciju i prvi nastup u plej-inu u njegovim najboljim godinama.

Takav scenario posebno bi bio neprijatan pred leto 2027, kada se očekuje da Jokić potpiše novi ugovor. Srpski centar već je javno govorio o želji da ostane u Denveru, tako da nema osnova za spekulacije o njegovom odlasku. Ipak, još jedna sezona u kojoj ekipa eventualno ne uspe da iskoristi njegovu individualnu dominaciju otvorila bi ozbiljna pitanja o sposobnosti sportskog sektora da sastavi konkurentan tim. Mada, već i sada se vode takve diskusije, s obzirom da je Denver jedini tim iznad drugog nivoa poreza na luksuz, a nema roster koji bi trebalo da bude strah i trepet za protivnike...

Denver je 2023. osvojio šampionski prsten sa Jokićem kao najboljim igračem, tri godine kasnije napad je možda čak i bolji, ali je ravnoteža između dve strane terena izgubljena. Ako se taj problem ne reši, ni još jedna Jokićeva MVP sezona možda neće garantovati Nagetsima direktan plasman u plej-of.

NBA LIGA - POČETAK

Utorak

21.00: (2,10) Detroit (15,0) Boston (1,90) - MOZZART RELAX

Sreda

01.00: (1,60) Njujork (16,0) Filadelfija (2,65) - MOZZART RELAX

03.30: (1,70) San Antonio (15,0) Oklahoma (2,40) - MOZZART RELAX

Četvrtak

01.00: (1,50) Vašington (16,0) Milvoki Baks (3,00)

01.00: (1,70) Orlando (15,0) Atlanta (2,40)

01.30: (1,25) Toronto (17,0) Čikago (4,70)

01.30: (1,90) Majami (15,0) Minesota (2,10)

01.30: (2,10) Bruklin (15,0) Šarlot (1,90)

02.00: (2,60) Nju Orleans (16,0) Indijana (1,60)

02.00: (1,90) Memfis (15,0) Juta (2,10)

02.30: (1,30) Hjuston (17,0) Dalas (4,10)

04.00: (1,35) LA Lejkers (16,0) Golden Stejt (3,70)

04.00: (1,60) Portland (16,0) Finiks (2,65)

04.30: (1,60) LA Klipers (16,0) Sakramento (2,65)

*** Kvote su podložne promenama