Đ. PetrinjacVodi, crno-beli generale svoju armiju, jer gde ideš ti, idu i oni!
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | sub. 03.10.26. | 10:05
Karlik Džons je u pobedi nad Bajernom još jednom pokazao da je lider ovog tima, a to je posle meča pred kamerama potvrdio i Tonje Džekiri. Plej crno-belih ima bezgranično poverenje navijača i saigrača
Tri puta je već puno da bi bilo slučajno, to je realnost u kojoj živi Partizan Mozzart Bet! Potcenjivani i omalovažavani, crno-beli gledaju Evroligu s vrha, a brojni timovi koji su se pre početka sezone kotirali daleko iznad Parnog valjka sada u neverici posmatraju rapsodični start Partizana.
Istina, uzorak je i dalje mali, ali kada iz tri utakmice u Evroligi (dve na gostovanjima) ostvarite isto toliko pobeda, onda to više nikako ne može da se podvede pod splet srećnih okolnosti. Daleko od toga da ima bilo šta srećnog oko onog što se dešava sa Partizan Mozzart Beta, jer je Parni valjak u Minhen stigao dobrano kadrovski osakaćen (fale Vanja Marinković, Derek Vilis i Lamar Stivens), ali nije klonuo ni u momentima kada je Bajern nemilice sipao u koš Beograđana. Zapravo, crno-beli su u ovoj situaciji, koliko god to izlizano zvučalo, pokazali karakter, kao i ono što je svojevremeno legendarni Duda Ivković govorio da se vuče po podu.
Izabrane vesti
Jeste Parni valjak tim ili kako trenutno deluje timčina, ali je svima jasno ko je lider Penjarojine čete. Ponovo je Karlik Džons pokazao da mu nema ravnog, a njegovi saigrači da je sujeta pojam koji ne stanuje u taboru nekadašnjeg prvaka Evrope. Objektivno gledano najbolji pojedinac u redovima Beograđana na gostovanju Bajernu bio je sjajni Tonje Džekiri, ali Nigerijac posle meča nije želeo da preuzima oreol slave na sebe, već je jasno i glasno u televizijske kamere rekao ono što svi znaju, a što bi se malo ko odlučio da izusti posle meča u kojem je dominirao.
"Moramo da verujemo u sebe. Karlik je vođa, lider i general. Gde ide on, idemo i mi. Karlik je preuzeo stvari u svoje ruke i čudo se desilo", reči su centra crno-belih koje sa zadovoljstvom odzvanjaju u ušima svima onima kojima je Partizan na srcu.
Za razliku od nekih ranijih timova u kojima je sujeta među najboljima izjedala sve iznutra, ovde to ne postoji, a ova ekipa kao da je pravljena prema onoj čuvenoj da može da se pogreši u tome kakav je ko igrač ili što je još teže kakav će neko igrač postati, ali da ne sme da se pogreši u tome kakav je ko čovek. Upravo je ovo najveća snaga crno-belog tima (u doslovnom značenju ove reči), jer je evidentno da se radi o momcima koji su spremni da poginu jedan za drugom, podrede se rezultatu kluba, a ne individualnom učinku. Opet, svi u ovoj ekipi svesni su toga da ako žele da uspeju moraju da prate svog vođu, Sudanskog puža, koji u laganom ritmu vodi Partizan Mozzart Bet ka visinama koje verovatno niko, osim njih nije mogao ni da nasluti uoči ova takmičarske godine.
Poverenje u Karlika je bezgranično, oročeno na neograničen period i to potpuno opravdano. Apsolutno je jasno da se prošla Partizanova sezona deli na period pre i posle povrede organizatora igre, a početak ove je potvrda da je reč ne samo o najboljem igraču crno-belih, već bez dileme jednom od najkvalitetnijih u čitavoj Evroligi. Lavovski posao uradio je trener Bajerna Anton Gavel i u priličnoj meri zaustavio Džonsa u dobrom delu utakmice. Partizan Mozzart Bet nije izgledao dobro, a onda u poslednjoj četvrtini, kao da je momak sa pasošem Južnog Sudana rekao u sebi "Dobro, dosta ste igrale, sada ću da vam pokažem". Ono što je usledilo od apsolutno prvog među jednakima u taboru crno-belih može da se podvede pod legendarne partije u kojima jedan igrač za svega nekoliko minuta uništi protivnika.
Vozio je Džons slalom kroz odbranu rivala, polagao uz mnogo grubih kontakta protivničkih igra, a onda je eksplodirala polovina SAP Garedna nakon poena Partizanovog pleja na nešto manje od dva minuta do kraja. Bilo je jasno da je to tačka preloma u kojoj je Karlik polomio ne samo kičmu čuvara, već i otpor Bavaraca jer Bajern je uradio sve što je do njega da Partizan Mozzart Bet kapitulira, ali nije računao na to da ova ekipa nije skrojena da se preda, već da osvaja.
Veoma bitan detalj koji pokazuje u tome kako diše tim koji ima svog lidera, a ne statističara je i paralela koja razdvaja sve ono što Karlik jeste, a Dvejn Vašington nije. Nekadašnji bek crno-belih igrao je juče kao da je imao samo jedan motiv, a to je ne čak ni da pokaže bivšem timu da je pogrešio što ga nije ostavio u ekipi, već da mu je osnovni cilj provokacija.
Njegovi moral i čovečnost već su bili pod lupom prošle sezone, kada su među navijačima postojale indicije da je bio jedan od kolovođa određenih klanova u svlačionici, a ono što je sinoć radio ne ide u prilog teze da je nevin. Igrao je posle svakog postignutog koša, proslavljao na način koji nije svojstven igraču kada se nadmeće sa bivšim klubom, a onda je odveo Bajern u propast. Pustili su Bavarci Vašingtona da bude njihov "anti-Karlik", a ovaj im je to vratio lošim odlukama u momentima kada je Partizan počeo da smanjuje zaostatak, dok je kruna utakmice bio njegov promašaj u poslednjem napadu u kojem je Bajern imao šut za pobedu.
Mozzart Relax - Pravi dobitni tiket
Dakle, vođa nije neko ko je sposoban da ubaci 48 poena Krki ili da iz obesti šutira onda kada on proračuna da treba, jer možeš misliti nije to učinio već dva napada. Nikako. Vođa je neko čija aura zrači poput baklje vodilje, energija i harizma plene na terenu i van njega, a kod saigrača (jednako važnih kao što je i on) izaziva to da mu veruju, čak i onda kada sve deluje izgubljeno.
Ovaj, desetkovani Partizan krenuo je negde. Na prvi pogled ka visinama rezervisanim za neke druge, skuplje timove. Da li definitivno neće biti u plej-inu, kao što to tvrde na početku sezone upitni Džeron Blosomgejm i Čima Moneke, sada je već teško reći. Možda "stručnjacima" još jednom postaviti isto pitanje ako imaju ono što igrači Partizana definitivno poseduju, pa da i drugi put odgovore na njega. Možda je tako i bolje, jer što se više ovaj tim crno-belih potcenjuje, to će ova priča ovosezonska priča Partizana lepše i slađe da se završi.
