Buongiorno Italia: Azuri upalili alarm, razmatra se stručna komisija sa ljudima iz klubova

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Debakl Italije na Evropskom prvenstvu sa sobom nosi još veću kolateralnu štetu: panični strah da bi mogli da izostanu sa trećeg Svetskog prvenstva! Nastupu predsednika FS Italije Gabrijela Gravine nakon drugog uzastopnog fijaska Azura za vreme njegovog mandata ne obećava ništa dobro. Selektor Lučano Spaleti je barem imao obzira da se izvini za neuspeh i pored toga što je pokušavao da opravda svoj rad.

Gravina je optužio sve samo ne sebe za stanje u A reprezentaciji i pored toga što je već šest godina na čelu FS Italije. Krivi su mu stranci kojih je previše u Seriji A, kriv mu je kalendar koji je krcat utakmicama, krivi su mu klubovi koji ne daju dovoljno veliku šansu Italijanima...

Opravdanja Gravine je lako demontirati. Broj stranaca u Seriji A je ireleventan za repezentaciju, a uz to nije značajno veći od onoga u engleskom, španskom ili francuskom šampionatu. Takođe, u prvoj postavi reprezentacije Švajcarske ne igra nijedan fudbaler koji nastupa u švajcarskoj ligi, a i francuska reprezentacija je krcata igračima koji ne nastupaju u Ligui 1. Kalendar je za sve, više ili manje, isti. Veliki klubovi u najjačim ligama igraju oko 60 utakmica godišnje, bez razlike. Očekivati da se klubovi, sa godišnjim budžetima od nekoliko desetina ili stotina miliona evra, ponašaju neekonomski i da forsiraju Italijane na svoju štetu samo da bi učinili „plezir“ Gravini i FS Italije, koliko je naivno toliko je i kontraproduktivno.

Italijanski sistem ne funkcioniše jer više ne proizvodi igrače, bez obzira da li su etnički Italijani ili ne. Mario Baloteli je bio poslednji veliki talenat koji je italijanski fudbal izbacio na površinu kao maloletnog. Jedini selektor Italije u ovom veku koji je pružio šansu tinejdžerima u reprezentaciji bio je Roberto Mančini. Ovde treba precizirati da je Mančo pozvao Zaniola i Tonalija pod nacionalnu zastavu pre nego što su debitovali u Seriji A nekadašnji igrači Rome i Milana.

U Italiji ne lansiraju tinejdžere jer ih klubovi ne proizvode. Takođe, ne pomaže mnogo ni raširen stav da se daje veće poverenje starim i iskusnim fudbalerima. U reprezentaciji Italije ne bi moglo da se desi da Pauolo Dibala ostane kod kuće, a da Valentin Karboni dobije poziv selektora kao što se to dogodilo u Argentini.Većiina medija i tzv. stručna javnost bi se obrušili na trenera nacionalnog tima.

Problem je u mentalitetu. Južno od Alpa se smatraju mladima fudbleri koji imaju 22-23 godine. Štaviše, često se čuje i da su Barela i Kjeza mladi i pored toga što imaju 27 godina. Zato nije iznenađenje da se Fađoli, koji je godinu i po dana stariji od Pedrija iz Španije, tretira kao da je tinejdžer, a ima već 23 godine. Na stranu što je reprezentativac Italije bio deset meseci suspendovan, ali je on odigrao samo dve sezone u Serriji A dok je Pedri sa 21 godinom (u novembru puni 22) već odigrao četiri prvenstva sa Barselonom i već ima 23 meča u dresu Španije, a Fađoli samo pet, od kojih je tek dva počeo od prvog sudijskog zvižduka.

FS Italije je odgovoran jer je dozvolio da lobi tzv. škola fudbala preuzme potpunu kontrolu u najmlađim kategorijama. Paralelno je kreiran apsurdan sistem u kojem nije važno kreirati mlade fudbalere već osvajati trofeje i postizati rezultate. Najdirektnija posledica takvog pristupa jeste da među italijanskim igračima možete da nabrojite na prstima jedne ruke fudbalare koji mogu da predriblaju protivnika i da kreiraju višak u ofanzivnoj fazi.

Vrlo je indikativno da Italija u svim sportovima počinje da ima velike benefite, poput Francuza, Nemaca, Španaca od potomaka migranata, osim u fudbalu. Motiv je vrlo jednostavan, fudbal je uvek bio „proleterski“ sport, a u Italiji ako nemate par stotina evra da odvojite svakog meseca vaš sin nema gde, a ni sa kim da igra fudbal. Na taj način se značajno smanjuje igračka baza i mogućnost da isplivaju na površin veliki talenti.

Što se tiče Spaletija, nije toliko problem što je Italija ispala u osmini finala od Švajcarske - Francuska je pre tri godine, kao šampion sveta, izašla sa Evropskog prvenstva u sudaru sa Švajcarcima - zabrinajva veoma loša igra Azura i činjenica da je Spaleti davao utisak konfuznog i dezorjentisanog kormilara.

Savez podržao Spaletija: Ne želimo još veću štetu

U Nemačkoj je potvrđena teorija da je Spaleti nenadmašan dok sve ide po loju, ali kako nastanu prvi problemi gubi kontrolu nad sobom, nad titmom i nad situacijom. Sve to se verifikovalo u Nemačkoj i prirodno je da se postavi pitanje: da li je Spaleti pravi čovek da vodi Italiju kroz najvažnije kvalifikacije za Mundijal u istoriji kalča?

Antonio Konte je 2016. godine stigao do četvrtfinala Evropskog prvenstva sa Parolom, Sturarom, Zazom, Đakerinijem, Ederom, Peleom i izašao je tek posle penala sa Nemačkom koja je, dve godine ranije, osvojila Mundijal u Brazilu.

Spaleti nije imao ništa slabiju formaciju od Kontea pre osam godina, pa opet nije ni izbliza uspeo da ponovi dobre partije Azura na kontinentalnoj smotri. Nije sve do igrača, nešto je i do selektora.

Lučanov zadatak da odvede Italiju na Mundijal će imati dodatnu specifičnu težinu jer će on i igrači biti pod velikim pritiskom. Azuri posle osvojene titule svetskog prvaka 2006. godine nisu prošli prvi krug na Mundijalima u Južnoj Africi i Brazilu, a do Rusije i Katara nisu ni stigli. Drugim rečima, Italija 20 godina nije protagonista na planetarnim prvenstvima. Kroz sličan period je prošla samo posle Drugog svetskog rata pa do kraja šezdesetih godina.

Finale na Euru 2012 i osvojena titula prvaka Evorpe 2021. godine su samo maskirali strukturalne i strateške probleme u italijanskokm reprezentativnom fudbalu. Trijumf Mančinijeve Italije bio je mnogo više spoj slučajnosti i furtune koju smo često viđali na Evorpskim prvenstvima u poslednje 32 godine, počev od Danaca i Grka.

Kao jedno od rešenja se pominje formiranje specijalne komisije koju bi činili najuspešniji i najpotkovaniji fudbalski rukovodioci. Tu grupu bi činili predsednik Intera Bepe Marota, tehnički direktor Juventusa Kristijano Đuntoli, generalni direktor Atalante Umberto Marini i sportski direktor Bolonje Đovani Sartori. Ta grupa „umnih glava“ bi mogla da bude proširena i trebalo bi da ima zadatak da poboljša odnose između klubova i FS Italije i da kreira uslove da se proširi i poboljša baza fudbalera na koju bi mogao da računa selektor Azura i, samim tim, napravi najbolji mogući izbor.

Spaleti je obećao nastavak podmlađivanja selekcije i teško je da ćemo ponovo videti igrače poput Žoržinja, El Šaravija ili Darmjana, u nacionalnom dresu. Pod velikim znakom pitanja je i Di Lorenco i pored specijalnog odnosa sa Spaletijem.

Nova Italija će otvoriti vrata za Fabijana, Skalvinija, Udodžija, Gaetana, Zaniola, Tonalija, Lokatelija, a vreme je i da dobiju šansu u prvim postavama Pafundi, Kazadei, Facini, Kamarda, igrači koji su Italiji doneli dve titule prvaka Evrope u mlađim uzrastima (U17 i U19) i finale Mundijala za igrače do 20 godina.