Dibu Martinez ili Dalabu Martinez

Za jedne heroj, za druge prostak. Ako je Lionel Mesi ujedinio, onda je Emilijano Martinez raspolutio planetu. Nema između, nema „dobro, ali..“, ništa kod njega nije sivo. Belo ili crno. Zavisi iz kog ugla se posmatra.

Tri dana je prošlo od završetka Mundijala, a svet ne prestaje da se bavi golmanom Argentine. U otadžbini je hvaljen i slavljen. Biće takav za vjek vjekova, jer je – uz kapitena – najviše uticao da se Zlatni globus posle 36 godina čekanja vrati u Buenos Ajres. Na svim drugim meridijanima se preispituju njegove ljudske vrednosti. Ako ih uopšte ima. Od Grenlanda do Australije ovih dana provejava pitanje:

„Da li je normalan?“.

Teško da postoji univerzalan odgovor. Sve kvalitetno što napravi u osnovnom zanimanju, Martinez poništi akcijama koje nemaju dodirnih tačaka sa sportom. I zato izaziva bes, srdžbu, zgražavanje. Mada, u eri „politički korektnih“ izjava sportista, uštogljenih pojedinaca, naučenih da pričaju kako im portparoli govore, golman Aston Vile je prirodan. Kao neprskana jabuka. U očima pojedinaca možda trula, ali pre neprskana. Zato se te njegove dve ličnosti – sportska i čovečna – prelamaju kao zraci sa sunca na zastavi Argentine i izazivaju polemike.

Očeve suze, obećanje bratu, doktor mentalnih igrica i odbrana veka u 123. minutu finala Mundijala

Opet, da nije na toj granici, da ne hoda tankom žicom, Emilijano Martinez bi bio tamo neki Markos Akunja, bezlični levi bek koga skoro da niko ne bi zapamtio posle Dohe. Ovako, priča se i tek će se pričati, jer će tek sad svaki njegov naredni potez biti pod lupom, o golmanu koji je u godini Mundijala u Brazilu (2014) bio u Čevrtoj ligi (Šefild Venzdej), a sad je zvanično najbolji na kugli zemaljskoj.

Kad se povede priča zašto je Emilijano Martinez u centru pažnje – jer, imala je Argentina i pre njega golmana koji je „skidao“ penale u liku Serhija Gojkočee – prvo se kao odgovor nameće pitanje njegovog karaktera. Skoro da je nesalomiv. Osam godina je bio pod ugovorom sa Arsenalom, nagledao se kako drugi dobijaju priliku, a njemu izmiče i uprkos činjenici da je morao na čak šest pozajmica istrajao u uverenju da vredi.

„Moj naveći sportski cilj je da se plasiram sa Argentinom na neko veliko takimičenje. A budite sigurni, desi li se to, vratiću se kući kao šampion“, govorio je kad je tek prešao u Aston Vilu, u nekoj vrsti predstavljanja sebe navijačima kluba iz Birmingema.

Bilo je to leta 2020. Narednog je sa Gaučosima pokorio kontinent i u Brazilu postao prvak Južne Amerike. Ispunio je plan. I nije stao, jer je u međuvremenu pomogao Argentincima da se probiju do Katara, da bi onda u pustinji pokazao kakva je uzdanica ekipe Lionela Skalonija. Iako na raspolaganju ima još dva odlična čuvara mreže, Franka Armanija i Heronima Ruljija, selektor nijednog trenutka nije dao šansu članovima River Plejta i Viljareala.

Branio je Emilijano Martinez. Posle senzacionalnog poraza od Saudijske Arabije nije imao previše posla u grupnoj fazi na susretima sa Meksikom i Poljskom, onda je u osmini finala sprečio Australijance da u završnici postignu gol kojim bi uveli meč u produžetke; u susretu sa Holandijom zablistao je na penal ruletu (odbrane Van Dajku i Berhujsu), u finalu onom vanvremsnkom intervencijom zaustavio udarac Randala Kolo Muanija, a onda u raspucavanju zaludeo Oreljana Čuamenija i Kingslija Komana i tako se pozicionirao kao najbolji golman turnira.

Martinez ni pred 4.000.000 ljudi nije mogao bez provokacija, pokazivao lutku sa Mbapeovim likom?!

Legitimno, kao da je junak. U skladu sa nadimkom Dibu, jer je u mladosti bio zaljubljen u telenovelu „Moja porodica je crtani film“, poistovetio se sa likom Dibu, pošto je nalik njemu bio pegav. Nadimak je ostao do danas. Jer, dečko je za Argentince stvarno junak. Ne prvi put, pošto je na Kopa Amerika 2021. „treš-tokom“ izludeo Kolumbijce prilikom izvođenja jedanaesteraca u polufinalnom raspucavanju, kad je jednom od izvođača pretio:

„Poješću te...“ Ili „Nervozan si, a? Smeješ se, a u stvari se treseš od straha“. Kao i: „Hej, slepče, pogledaj gde je lopta. Ma, znam gde ćeš da putiraš.“

I pogodio je. U njegovim čeljustima završili su Dejvinson Sančes, Jeri Mina i Edvin Kardona. A vrhunac ponašanja u Brazilu bio je na dodeli individualnih prizanja. I tad je, kao u nedelju veče, proglašen najboljim golmanom turnira, a pehar je stavio kraj međunožja. Jednom može da bude da je skrenuo s uma, dvaput – to je već dijagnoza, kazaće mnogi. Opet, imao je od koga da vidi, pošto je njegov zemljak Dijego Simeone na sličan način proslavljao pobedu nad Juventusom u Ligi šampiona...

Tada je Južna Amerika svedočila nestašlucima Emilijana Martineza. Sad ih je video ceo svet. A pre i između ta dva turnira, Dibu se postarao da skrene pažnju na sebe. Ne samo odbranama.

Na utakmici Aston Vile i Mančester junajteda izazivao je Krstijana Ronalda da mu šutira penal.

„Hajde, dođi i pucaj...“.

Portugalac je odbio:

„Bruno Fernandeš će šutirati“.

Emilijano je bio uporan:

„Ne, ne, ti dođi.“

Na kraju je Bruno pucao iznad prečke i te smicalice kojima svaki čas pribegava očigledno su izbacile iz takta asa Mančester junajteda (Vila je dobila 1:0).

I ne samo njega. Mesec dana kasnije Martinez je bio uspešniji i od Pjer Emerik Obamejana, nekadašnjeg kolege iz Arsenala.

„Radujem se što ću opet imati Emija za rivala. Siguran sam da zna neke stvari o meni, sa zajedničkih treninga, ali nisam zabrinut, jer neke metode mogu da promenim na dan utkamice. Poslao mu je poruku: možda će ti svirati penal, ali ću ga odbraniti“, pojašnjavao je Obamejan.

Jeste! Uspeo je da ukroti šut Gabonca sa 11 metara, međutim, nekadašnji kapiten Arsenala je iz odbitka bio precizniji, duplirao prednost ekipe koja će kasnije slaviti 3:0.

Sve to pokazuje da je Emilijano odličan golman. Studiozan. Psihološki pripremljen. Sposoban da sebe nahrani adrenalinom, a protivnika ubije u pojam raznim postpupcima. Kao u finalnoj seriji u Kataru kad je bacio loptu desetak metara od bele tačke, usput plesao pred sudijom Marčinjakom i tako izludeo Čuamenija, što je uticalo da Francuz ne iskoristi udarac sa 11 metara. Baš kao ni Koman.

Samo, ono što je uradio kasnije nisu gestovi dostojno sporiste. Čak ni na ulici, dečica kad se podele ne zadirkuju jedan drugog onako kako se Emilijano Martinez rugao poraženima. Kad je dobio nagradu za najboljeg golmana Prvenstva sveta, simulirao je trofejem falus; u svlačionici tražio minut ćutanja za Kilijana Mbapea; po povratku u otadžbinu nastavio da ismeva mladog napadača noseću lutku sa njegovim likom.

Emilijano Martinez posle Kopa Amerika (© AFP)

Nije mali broj onih koji bi poslednjih dana rekli da je budala (šatrovački, dalabu).

„Ovo je najveći ku... sin u svetu fudbala. Najomraženiji čovek trenutno“, objavio je na Instragramu Adil Rami, sada defanzivac Troa, a 2018. prvak sveta baš sa Francuskom, sugerišući da je sramota što je Dibu dobio nagradu, uz napomenu da je trebalo da pripadne Jasinu Bonuu iz Maroka.

Utemeljenje ima u ponašanju Emilijana Martineza. Na primer, posle četvrtfinalnog okršaja sa Holandijom doviknuo je nekom sa klupe Lala:

„Je**o sam te dvaput, je**o sam dvaput, ku**o“.

I niz sličnih provokacija zbog kojih se običnom čoveku okreće sve u stomaku.

„Gledajući Emija na ovom prvenstvu setio sam se sr... sa Obamejanom (Martinez pokušao da uznemiri napadača Arsenala pre nego što je ovaj pucao) i svih stvari kojima je prethodno pribegavao u Arsenalu“,  ljutito će Ian Rajt, bivši napadač i reprezentativac Engleske. „Mislio sam da će podići nivo sr... na višu tačku i, nažalost, u finalu je uspeo. Ono što je uradio prilikom penal serije je prešlo granicu dobrog ukusa. I prevazilazi okvire sporta.“

Da je Emilijanovo ponašanje tema kojim se bave i psiholozi, ali i ljudi iz drugih životnih oblasti svedoči činjenica da je izbacio iz takta i političare.

„Kad sam video kako se nepristojno ponaša prilikom dodele nagrade za najboljeg golmana turnira, voleo bih da mu FIFA iz tog razloga uzme taj pehar. Nadam se i da će čelnici FS Francuske uložiti žalbu Svetskoj kući fudbala povodom montaže fotografije i lutke Kilijana Mbapea u naručuju argentinskog golmana. Njegovo ponašanje je nepodnošljivo. To nije sport. Degradirao je sebe. Zar on da bude primer mladim generacijama“, zapitao se Karl Oliv, poslanik u Skupštini Francuske.

Posle svega, pratiće se Aston Vila više nego ikad pre. Ipak ima prvaka sveta. Prvi put u istoriji. Sad, da li je Dibu ili mu pristaje neki drugi nadimak, ko će ga znati...