Dinamo ga 'stvorio', Hrvati zvali u državni tim: Vatreno srce Španca i Modrić kao uzor

Proklinjaće u Nemačkoj vražju video-tehnologiju i onoga ko je uvede u fudbal, osećaće gorčinu zbog načina na koji su ispali. Podsetili su se koliko sport ume da bude okrutan i šta sve sudbina zna da udesi, da nameni. I verovatno nisu ni slutili koliko će ih ratobornost Tonija Krosa na – ispostaviće se – oproštaju koštati. Skupo. Vrlo skupo.

Oštro je startovao na Pedrija, ušao u noge krhkom vezisti Barselone i poslaoga na klupu. Bolela je glava sve u Španiji toga časa, ali ne zadugo. Ulazak Danija Olma bio je prst sudbine. Kada se jedna vrata zatvore, otvore se nova. Uverio se u to momak iz Terase još pre jedne decenije kada je kao tinejdžer napustio La Masiju, kada je shvatio da će do ispunjenja snova vezanih za Barselonu morati da krene zaobilaznim putem i kada je zapucao u Hrvatsku. U Zagreb.

Udešeno je tako da u danu kada je Raul Torente prvi put zašao u oronuli podtribinski prostor Maksimira navijači Modrih više pričaju o drugom Špancu, onom koji im je prirastao za srce, sa kojim mogu da se sporazumeju na maternjem. Jer, dečkić koji je pre jedne dekade navukao plavu odoru preko glave sticajem okolnosti se našao na terenu protiv Nemačke pre no što je bilo planirano, prvo je zatresao mrežu, da bi u produžetku spojio Mikela Merina sa golom na istom stadionu na kome je to uradio njegov otac Anhel pre 33 godine. I proslava identična.

Nemci sad plaču, a posle će da proklinju sudiju i VAR! Španija u 119. minutu do polufinala (VIDEO)

Kažu, sve po pravilima?! A šta da je Kukurelja bio na gol liniji? (VIDEO)

Kažu, sudbina. Tako je moralo da bude, tako je trebalo da bude. Znao je to da kaže i Dani Olmo u prošlosti. Možda nije bilo sve onako kako je priželjkivao u karijeri, ali se ni zbog čega ne kaje.

Leta 20214. godine Dani Olmo je spakovao kofere, napustio Kataloniju i napravio transfer koji će mu promeniti karijeru. I život. Otišao je tamo gde ga niko ne zna, prihvatio da igra za drugi tim Dinama, pa polako dogurao do prvog, pet titula, tri kupa, dva zvanja igračem godine u Hrvatskoj…

Radost Danija Olma (©Reuters)

Da su verovali u Maksimiru da će baš tako biti – nisu.

Verovatno jedini čovek koji je tada verovao bio je njegov zastupnik Andi Bara.

“Mali je došao iz Barselone. Bio je jedan od najboljih igrača u njihovoj školi i biće pravi”, pričao je Bara tada malobrojnim novinarimakoji su se pojavili kod svlačionica da vide Barseloninog klinca.

I bio je u pravu. Dani Olmo je u januaru 2020. godine postao jedan od najvećih izlaznih transfera Modrih. Prešao je u RB Lajpcig za 29.000.000 evra, a suma bi mogla da naraste kada bude odlazio iz grada u istočnoj Nemačkoj. Zavisiće i od toga gde će završiti…

Maksimir i Dinamo oblikovali su vezistu iz Terase, tokom boravka u Zagrebu počeli su dag a doživljavaju kao ‘svoga’. Tako to obično biva kada se stranac uzorno ponaša, kada nauči jezik. Želeli su ga u Hrvatskoj u državnom timu, imao je ponudu dok su trajale kvalifikacije za prethodno Evropskog prvenstvo. Ne bi bio prvi stranac u kockastom dresu, dubok trag ostavio je Eduardo da Silva.

“Kad odeš iz Barse, nije sve ružičasto, i u Hrvatskoj sam to shvatio. Tu sam postao čovek u svakom smislu, i na terenu i van njega “, u više navrata je govorio Dani Olmo za španske i hrvatske medije:

“Igrao sam tamo i nisam bio pozvan za Španiju... Te sam godine bio najbolji igrač lige. Ali sam im sve vreme govorio da sam jako zahvalan, ali da je moj san da igram za Španiju”.

Najskupljem španskom igraču koji nije zaigrao u Primeri san se ostvario u poznu jesen pet godina unazad, dok je još stanovao u Zagrebu. Debitovao je protiv Malte, postigao i pogodak. Ustalio se jeste, sve ove godine pozive redovno dobija, međutim, uglavnom mu je namenjena uloga rezerviste. Izuzetak je bio Mundijal u Kataru.

Lamin Jamal i Dani Olmo (©Reuters)

Kod Luisa Enrikea je često igrao kao polušpic ili ‘lažna devetka’, a ta uloga mogla bi da ga sačeka u polufinalu Evropskog prvenstva protiv Francuske. Razloga je nekoliko. Prvi i osnovni: Alvaro Morata je zaradio žuti karton koji povlači suspenziju (mada postoje naznake da će biti poništen, jer je izgleda napravljena greška i nije dodeljen njemu). Hoselu se kod Luisa de la Fuentea nije naigrao, Španija je u deficit sa klasičnim napadačima, pa će na kraju selektor Crvene furije izvesno vagati između Danija Olma i Ferana Toresa.

Zbog predstave u duelu sa Nemačkom, posle koje je poručio da je srce važnije od nogu, za očekivati je da se vezista RB Lajpciga nađe u startnoj postavi. Nedoumica je samo na kojoj poziciji… Moći će da bira Luis de la Fuente, jer njegovom miljeniku, sa kojim je sarađivao u uzrastima do 21 i 23 godine i olimpijskom timu, ništa nije strano. Barselona i Dinamo su ga isklesali da može da pokriva sve u vezui i navali.

“Proveo sam šest godina u La Masiji, tamo sam dosta odrastao igrajući na ofanzivnim pozicijama. U Dinamu sam počeo da igram više unutra, kao vezni. Sve iz Barse je ostalo u meni, kvalitet, dodir, ideja igre. U Zagrebu je bio moćniji fudbal, više 'box to box'... Od svega sam pomalo, od Barse i Dinama”.

Ćavijev sugrađanin – obojica rođeni u Terasi – nekada je od El Maestra i Andresa Inijeste kupio ‘fore’, stasavao je i počeo da se oblikuje kao igrač dok je Španija bila na vrhuncu moći. Sada je on taj koji ju je približio novoj kontinentalnoj kruni i poslao u penziju Tonija Krosa, čoveka koji je sve ove godine najbolje čuvao leđa njegovom uzoru – Luki Modriću.