Drugo veliko takmičenje zaredom golman nam je najbolji igrač
Vreme čitanja: 4min | pet. 21.06.24. | 08:09
U Kataru je Vanja Milinković Savić zaustavio 16 od 24 udaraca ka njegovom golu u tri utakmice, u Nemačoj je Predrag Rajković pokazao da je "najspremniji igrač srpskog tima"
Drugo veliko takmičenje zaredom igra reprezentacija Srbije, a u Nemačkoj slične slike kao u Kataru. Poraz na premijeri od apsolutnog favorita, remi (iako smo protiv Kameruna trijumf ispustili, a protiv Slovenije, se poraza spasli) protiv rivala koji je morao da se pobedi i "finale" grupne faze sa ekipom protiv koje može da se igra, no, ponovo pod stegama debelog pritiska.
Pribojavali smo se pred otvaranje Eura kako će izgledati odbrana Srbija, šta će joj uraditi Hari Kejn, Džud Belingem i Bukajo Saka, hoće li moći da zauzda Benjamina Šeška. Ispostavilo se da su oni zaduženi za čuvanje gola, svi do jednog, dobili prelazne ocene. Ali dok smo od njihovih grešaka i padova koncentracije strepili, precenili smo kreativnost, organizaciju igre i napadačku učinkovitost Orlova.
Izabrane vesti
U Kataru je neuspeh reprezentacije dobrim delom pripisan rovitosti, povredama, nedovoljnoj spremnosti nosilaca igre. U Nemačkoj kičma tima zdrava, napadačkih opcija za ozbiljno manevrsianje, a opet "ćorak". Sa kapitenom Dušanom Tadićem kao rezervom ili sa njim kao starterom, nije bilo značajne promene. Na jedan udarac u okvir gola protiv Engleza, Srbija je dodala još skromna dva protiv Slovenije. Zbog tog drugog, nada i dalje tinja, jer iako smo i uz potencijalni poraz zadržavali šanse za izlazak iz grupe, znajući srpski mentalitet, poraz protiv Danske bi verovatno bio unapred potpisan. Ovako je Jovićev gol u sekund do 12, detalj koji, bar za nijansu, menja perspektivu.
Odigrala je Srbija 180 i minuta i kusur fudbala i nije dočekala blesak kapitena, gol rekordera, niti najperspektivnijeg strelca kojeg ima. Sergej joj nije izmamio osmeh na lice kao SMS poruka prvog u mesecu. Svi oni što su viđeni kao motori ekipe, nisu proizveli pokretačku energiju. Pokušao je to protiv Slovenije da uradi Predrag Rajković. Samo što golman ne daje golove, mada je i to probao kada se u poslednjim sekundama utakmice samoinicijativno pojavio u šesnaestercu Zmajčeka i bar povećavši brojnost pomogao da Luka Jović dođe u poziciju za gol.
Bilo je momenata kada je žustro gestikulirao ka saigračima, kao što rade golmani lideri. Kako kaže, želeo je da razmrda ekipu.
"Bilo je to kolektivna poruka, da se trgnemo. Šta mora bolje protiv Danske? Da damo više golova od njih. Da igramo čvršće i da ne uđemo uplašeno. Da krenemo agresivno od prvog minuta. Možda pritisak velikog takmičenja utiče na nas da slabije počnemo."
Možda je Rajković u pravu. Možda velika takmičenja zaista vezuju noge reprezentativcima Srbije. Mada su udarale jedna o drugu i posle Katara, tokom kvalifikacija za Euro, na kontrolnim mečevima pred kontinentalni šampionat.
Evo, Rajkoviću se, na primer, nisu vezale ni ruke, a ni noge, kada je baš početkom meča sa Slovenijom, u osmom minutu, skinuo udarac Gnezdi Čerinu, te zicer Mlakara, a u drugom poluvremenu i dalekometni pokušaj Benija Šeška. Nije se uplašio i kada su neprijatne visoke lopte letele kroz šesnaesterac već je hrlio da ih napadne, izboksuje, promeni im pravac. Nije zatrokirao golman Maljorke ni kada je Trent Aleksander Arnold tukao iz daljine, ni kada ga je jedan od najboljih golgetera Evrope Hari Kejn, napao glavom, već su refleksi iznedrili odbranu koja bi lako mogla da konkuriše za jednu od najboljih na turniru.
A ne zaboravite, protiv Engleza je igrao debitantsku utakmicu na velikim takmičenjima. Duel sa Slovenijom bio mu je jedan od izazova karijere. Iako je u klupskim okvirima ona prilično respektabilna, Evropsko prvenstvo je ipak liga za sebe.
U Rusiji nije mogao do minuta ispred vremešnog Vladimira Stojkovića, u Dohi je bio rezerva Vanji Milinkoviću Saviću, tada najboljem pojedincu Srbije. Sprečio je Vanja na otvaranju katastrofu u prvom poluvremenu protiv Brazila, golovi Kameruna nikako nisu išli na njegovu dušu, a posle razočaravajućih 3:3 sa afričkom selekcijom, grogirana Srbija ušla je u duel sa Švajcarskom. No, zaustavio je 16 udaraca od 24, koji su išli u okvir njegovog gola i to je bio dovoljno da se gotovo usamljen spominje kada bi tema razgovora bile svetle tačke Srbije na Mundijalu.
Rajković za sada, kvantitativno nema te brojke, ali procentualno je još učinkovitiji. Samo što je, za razliku od Katara odbrana Srbije dozvolila rivalima značajno manje prilika za gol. Nažalost, ofanzivni deo tima nije uspeo to da materijalizuje.
Zlatna rukavica Mundijalita 2015. preuzela je i ulogu kapitena, kada je kapiten, nakon duela u Gelzenkirhenu iz nje (nadamo se nakratko) ispao. Rajković je bio taj koji je već sutradan pred novinarima udario na šalu. Njegove reči "Ja sam najspremniji igrač u timu... Zapišite to", izgovorene su da se atmosfera olabavi, da se udari na pozitivu i javnosti pokaže kako je u bazi Orlova u Augzburgu stanje ipak redovno.
I jeste 28-godišnjak iz Negotina trenutno najspremniji igrač Srbije. Spreman je da spusti roletnu i Zlatnoj kopački Evrope, da brani zicere, kontroliše vazdušni prostor iznad šesanesterca, uliva Srbiji sigurnost, saigračima energiju. Valjalo bi da ljudi iz kreative i izvršni direktorat protiv Danske to i isprate.