KATAR - Sanjaju istoriju... Špica im "nameštao" Raul, selektor pekao zanat u Barsi
Vreme čitanja: 7min | uto. 15.11.22. | 14:19
U državi koja organizuje Mundijal veruju da na prvom pojavljivanju na svetskim prvenstvim mogu do čuda, ali imaju dobre šanse da preterani optimizam preraste u fijasko. Zvezde tima su napadači Ali Almoez i Akram Afif
Sa kojim god selekcijama da ga je aprilski žreb spojio, domaćin Svetskog prvesntva Katar ponovo bi predstavljao autsajdera grupe. Ali ako biste pitali Katarce, rekli bi vam da i te kako veruju u prolaz u konkurenciji Holandije, Senegala i Ekvadora.
Veliki su sanjari, a kada biste im tražili da potkrepe optimizam, mogli bi da pronađu nekoliko argumenata. Za početak, Katar već više od decenije priprema tim za prvenstvo za koje od 2010. godine zna da će biti domaćin.
Izabrane vesti
I sam tadašnji predsednik Fife Sep Blater je u nedavnom intervjuu koji su preneli gotovo svi značajniji svetski mediji istakao na koji je način Katar došao do domaćinstva koje je trebalo da pripadne Sjedinjenim Američkim Državama. Poseta Mišela Platinija (u to vreme prvog čoveka Uefe) predsedničkoj rezidenciji Nikole Sarkozija koji je ručao sa katarskim emirom. Zatim predsednikova molba (čitaj: naređenje) da Katar bude organizator, po obavljenom poslu praćena katarskom kupovinom francuskih borbenih aviona za preko oko 15.000.000.000 dolara.
Ali da se manemo politike i fokusiramo isključivo na fudbalski aspekt.
Katar se za ovo prvenstvo sprema maltene 15 godina. Davne 2004. lansirali su Aspire akademiju gde su počeli da rade sa najvećim sportskim, naravno i fudbalski talentima najboljih klubova.
“Svojevremeno, Katar jeste davao pasoše strancima, najčešće Brazilcima, ali sa tom praksom je gotovo. Ti igrači neće biti u timu. Zaista ulažu na pravi, zdrav način. Država je mala, broj stanovnika takođe i tu ima igrača čiji roditelji dolaze iz Iraka, Sudana, Portugalije... Međutim, oni su dugo godina tu i praktično su domaći fudbaleri. Poslednjih godina u klupski fudbal doveli su veliki broj igrača iz inostranstva, ali cilj toga bilo je podizanje kvaliteta lige u kojoj nastupaju reprezentativci”, priča za Mozzart Sport Lino Godinjo, bivši član stručnog štaba U-20 reprezentacije Katara i od skoro pomoćni trener Italijanske Venecije.
Od Aspire akademije napravljen je centar unapređenje talenata, bazu visokih fudbalskih kvaliteta i performansi.
“Ponekad stručnjaci iz akademije uoče klince kako igraju fudbal u školskom dvorištu, prepoznaju talenat, ukoliko postoji obostrano interesovanje, učine tu decu članovima akademije”, nastavlja Lino.
Ali bez ozbiljnih, stručnih kadrova, nema ni ozbiljnog rada. To su u Kataru znali još po osnivanju akademije i počeli su da dovode trenere sa svih strana sveta. Jedan od njih je bio aktuelni kormilar A tima Feliks Sančez. Došao je iz Barselonine La Masije i prošao gotovo sve mlađe selekcije pre nego što seo na kormilo A tima.
Neće vam biti potrebno mnogo da shvatite koliko poznaje igrače koje je selektirao i sa kojima će pokušati da ispiše istoriju iako na papiru ima jedan od najslabijih timova. Sa U-19 reprezentacijom je 2014. osvojio Azijski kup, naredne godine U-20 selekciju vodio je na Mundijalito, isti onaj na Novom Zelandu na kojem je Srbija pokorila Svet. A okosnicu katarskog državnog tima upravo čine momci koji su u to vreme stasavali, pre svih Akram Afif i Almoez Ali.
Nastavio je Sančez da predvodi mlađe selekcije do 2017. godine kada je preuzeo seniorski tim. Dve godine kasnije sa svojim pulenima napravio je najveći uspeh u istoriji katarskog fudbala – osvojio Azijski kup, a da razmaglimo sliku o tome da Katarci ne znaju da igraju fudbal, u finalu je savladan Japan. Pritom su za najmoćniju azijsku selekciju to finale igrali Takumi Minamino, Takehiro Tomijasu, Maja Jošida, Juto Nagatomo, Ritsu Doan. Od Feliksovih izabranih 11, bar osmorica će biti fudbaleri koji su počeli i pomenuto finale.
“On i njegov stručni štab svesni su realnog stanja stvari. Oni su idealni ljudi za poziciju na kojoj se nalaze. Poznaju igrače, kulturu, njihove potrebe. Poznaju ih u dušu jer rade u Kataru 15 godina”, objašnjava Godinjo.
Sančez je poslednjih godina najčešće koristio sistem 5-3-2 i ne deluje da će odustati od petorice u odbrni budući da će kao najslabiji tim grupe, Katar češće biti prinuđen da se brani. Međutim, u ofanzivi obitava dvojac u čijim nogama se krije najviše fudbalskog talenta. Akram Afif i Ali Almoez su najbolji igrači dva najbolja katarska kluba – Al Sada i Al Duhaila. Upravo ove dve ekipe daju 19 od 26 igrača sa spiska koji čine isključivo fudbaleri iz domaće lige.
“Mislim da je sa Feliksom Aspire akademija pokazala kojim putem želi da ide. Da dovodi najbolje, da menja kulturu i filozofiju fudbala u Kataru. A dovođenje Ćavija u Al Sad pre nekoliko godina nije bilo samo dovođenje velikog imena, već čoveka koji bi mogao da donese nešto novo katarskom fudbalu. Imao je veliki uticaj na Feliksa zbog zbog stila koji je nametnuo, ideje da se igra na posed. Mislim da su najveći benefit fudbala u Kataru ljudi iz celog sveta. Mešavina kultura u stručnom štabu – tu su nekada bili ljudi iz Nemačke, Španije, Engleske... Sada su Španci u većini, ali ranije je to bio ceo svet.”
Katar je sagradio centar adaptiran isključivo za nacionalni tim, za ovaj trenutak. Još jedna stvar koju su Katarci uradili - uložili su mnogo u igrače. Ne samo dajući im najbolje uslove za trening i rad u Kataru. Godinama unazad Aspire i reprezentacija Katara organizovali su fudbalske turnire.
“Zamislite, na svakih šest nedelja dovodili su timove iz celog sveta... Npr. jedne nedelje to su bili Boka Juniors, Viljareal... Zato što u Kataru nemaju isti nivo kvaliteta takmičenja, dovodili su strane klubove i odmeravali snage sa njima. Cilj je bio da kroz utakmice sa snažnim, kvalitetnim protivnicama, podignu nivo svojih igrača. Takođe, Aspire i reprezentacija Katara su organizovali fudbalske kampove izvan granica svoje države. Recimo, U-19 reprezentacija ode deset dana u Španiju, gde igraju protiv Meksika, Urugvaja... Igraju prijateljske utakmice, samo da bi podigli nivo... Putuju po celom svetu... Turniri u SAD, Japanu, kako bi se nadmetali sa najboljima”, objasnio je Godinjo, pa zatim nastavio: “Svake godine održava se Alkas turnir na kojem je nastupao veliki broj fudbalera koji će biti u timu Katara na Svetskom prvenstvu. To je U-17 turnir, jedan od najboljih u tom uzrastu sa najboljim ekipama poput Real Madrida, Barselone, Bajerna iz Minhena. Najkvalitetnije akademije dolaze i Aspire igra protiv njih. A Aspire pravi selekciju najboljih fudbalera u državi koji kasnije dođu do A tima.”
A već u tinejdžerskim danima izdvojili su se Akram Afif i Almoez Ali.
“Akram Afif je jedna od najboljih referenci Aspire akademije. Poslat je u Evropu u sklopu razmene studentata, igrao za mlađe kateogrije Sevilje i Viljareala sa kojim je čak bio pod ugovorom. Afif je kasnije igrao u Belgiji za Eupen. Tehnički, to je fudbaler za evropski fudbal. Kada je imao 18, 19 godina bio je povređen, mogao je da igra samo po 45 minuta po utakmici kada su osvojili U19 Azijski kup. I u finalu je odigrao samo drugo poluvreme, a postigao je pobedonosni gol. Kalkulisalo se koliko će igrati, ali čak i u tim okolnostima, pravio je razliku”, ispričao je Godinjo o momku koji je pogađao u važnim utakmicama na svim bitnim takmičenjima za Katar.
U pomenutom finalu Azijskog kupa protiv Japana on je nameštao golove Almoezu Aliju i Hatemu Abdulazizu, pre nego što je i sam pogotkom srušio Samuraje. A dok je Afif bio prirodni talenat, Almoeza su Katarci dugo brusili dok rođeni Sudanac nije postao jedan od najdominantnijih fudbalera u državi.
“Kod Almoeza je do izražaja došao rad stručnog štaba. Došao je u Katar vrlo mlad, bez konrdinacije. Ali prepoznali su neke druge veštine i mnogo radili sa njim. Portugalski trener Žoao Pereira je tu odigrao veliku ulogu, ali i legendarni španski napadač Raul Gonzales. Pred kraj karijere igrao je u Kataru (2012-2014). Odradio je neke treninge sa mladim napadačima… Konkretno sa Almoezom. Učio ga je kretanje, kako da napada prostor…”, prisetio se Godinjo.
Činjenica, Katar je jedina reprezentacija koja do sada nikada nije učestvovala na svetskim prvenstvima, ali ne dolazi popularni Bordo tim potpuno nepripremljen.
“Igrali su Azijski kup i osvojili ga, generacija 1999/2000 je igrala svetsko prvenstvo U20, generacija 1996 je igrala na Svetskom prvenstvu na Novom Zelandu. Već su proživeli mečeve visokog nivoa. Biće nervozni i imaće pritisak, ali nije im prvi put da igraju na velikim takmičenjima.”
Na bekovskim pozicijama bi trebalo da se nađu Pedro Migel i Homam Ahmed, a štoperski trio Bualem Huhi, Abdelkarim Hasan i Basam Al Ravi. Trojica od petorice (Hasan, Huhi i Migel) nastupaju za Al Sada što dovoljno govori o hemiji i uigranosti odbrane. Trio u veznom redu trebalo bi da čine Karim Budiaf, Hatem Abdelaziz i Hasan Al Hajdos, kapiten i čovek sa ubedljivo najviše utakmica u dresu reprezentacije (168). Prvi golman je Sad Al Šib sa sa 76 nastupa za reprezentaciju, ali u poslednje vreme je Sančez često koristio i Mešala Baršima, brata svetskog šampiona u skoku u vis Mutaza Ese Baršima koji je na poslednjem svetskom prvenstvu u Sjedinjenim Američkim Državama preskočio lestvicu postavljenu na 2.37 centimetara.
Postoji detalj po kojem se Katar razlikuje od drugih selekcija. Dok se ostale reprezentacije okupljaju tek nekoliko puta godišnje, Katarci su na okupu od sredine septembra i spremaju se za svoj premijerni nastup na svetskim prvenstvima. Veruju da u prvom pojavljivanju na planetarnoj smotri mogu da ispišu istoriju, iako je ostatku sveta jasno da bi osmina finala bila ravna čudu. Ipak, ako bi na otvaranju šokirali Ekvador, snovi bi postali za nijansu realniji. Ali ako izgube od Ekvadora, sva je prilika da će doživeti fijasko.