MOZZART ANALIZZA: Stari odbrambeni problemi i pitanje - sme li Srbija sa dva špica i desetkom?

Kako se Evropsko prvenstvo bliži, jedna stvar za koju se svi nadamo jeste ta da smo naučili lekcije sa prošlog turnira. Sa pet postignutih golova na tri meča, rekli biste da je napad bio najmanji naš problem, jer nas je osam primljenih golova sprečilo da dođemo do sledeće faze.

Ali ovih dana u fudbalu odbrana počinje napadom i u ovom članku ćemo detaljnije pogledati dokle smo stigli od tad.

REPREZENTATIVNI FUDBAL JE KONZERVATIVNIJI

Nedavni istraživački članak holandskog fudbalskog magazina Voetbal International pokazao je da se u reprezentativnom fudbalu, za razliku od klupskog, manje ceni posed lopte i da su timovi generalno mnogo konzervativniji u tome koliko visoko pritiskaju i koliko rizika preuzimaju u igri od pozadi.

Postoji nekoliko razloga za to. Kao prvo, za razliku od klubova, treneri nemaju vremena da kreiraju kompleksne sisteme presinga. Lakše je uskratiti protivniku prostor bliže svom golu, nego ga pritisnuti visoko.

Drugo, marže na finalnom turniru su veoma male. Jedan primljen gol od nokaut faze pa nadalje i možete da ispadnete.

I konačno, mnoge nacije jednostavno nemaju igrače za to. Za razliku od klupskog fudbala, ne možete da kupite brze defanzivce ili napadače koji agresivno pritiskaju, jednostavno ih morate imati.

DVOJICA NAPADAČA I DESETKA

Iako jednostavno razmišljanje može navesti ljude na to da imati dvojicu napadača i desetku u postavi znači više golova, to zapravo može biti kontraproduktivno.

Kao prvo, gubimo dodatnog veznog, koji nam pomaže da stignemo u poslednju trećinu i da upostavimo kontrolu igre i drugo, to znači da oni moraju da budu prva linija našeg presinga.

Važna odgovornost, jer nas je nedovoljan pritisak naših napadača koštao na prošlom Svetskom prvenstvu. Ne samo protiv Švajcarske, kao u primeru ispod, već i protiv Kameruna.

S

TARI PROBLEMI I DALJE POSTOJE

Protiv Švedske smo počeli sa dvojicom napadača, Aleksandrom Mitrovićem i Dušanom Vlahovićem, a iza njih Sergej Milinković Savić u formaciji 3-4-1-2. Odbrambeni problemi su se pojavili u roku od dva minuta.

Nekoliko stvari koje treba primetiti sa slike:

●            Razdaljina između naše poslednje linije defanzivaca i prvih napadača je velika

●            Ne vršimo veliki pritisak na čoveka sa loptom

●            Na sredini terena imamo samo dvojicu igrača, a Lukić (levi vezni) je već između dvojice švedska igrača

U videu ispod vidite koliko lako Švedska može da proturi loptu kroz našu prvu liniju pritiska. Posle toga, mi već jurimo loptu, umesto da im otežavamo prodor kroz naš vezni red.

Krajnji rezultat je potpuno slobodan igrač na sredini terena - poslednje mesto gde želite da vaš protivnik ima toliko prostora.

Dobro smo prošli u ovoj situaciji, ali nećemo biti te sreće na Evropskom prvenstvu ako nastavimo da pravimo istu grešku.

RE

ŠENJE

Kako je naveo holandski fudbalski magazin, opreznijii pristup je obično uspešan u reprezentativnom fudbalu. Pre svega, naša odbrambena formacija je problematična. Prva trojica igrača su blizu jedan drugom i lako ih je zaobići, dok je naš vezni red često brojčano nadjačan.

Koristeći istu postavu, sve što treba da uradimo je da vratimo Sergeja nazad jednu liniju, da napravimo vezni red sa trojicom igrača. Drugo, naša linija angažovanja - koliko visoko na terenu čekamo da ih napadnemo - može biti malo više povučena, kako bi im bilo teže da prođu kroz nju.

Dakle, umesto slike A - kako smo sada pritisnuli - mogli smo da to uradimo kao na slici B. 

V

ISOKA ODBRAMBENA LINIJA

Većina nas još ima noćne more prisećajući se utakmice protiv Kameruna. Imali smo prednost od dva gola, ali umesto opreznog pristupa, držali smo napadače visoko, baš kao i našu poslednju liniju, bez dovoljno pritiska na loptu i to se opet pokazalo kobnim.

Čak i ne uzimajući u obzir uspeh konzervativnijeg pristupa, da biste igrali sa visokom defanzivnom linijom, morate imati agresivne napadače, koji dosledno i dobro pritiskaju. Vezni igrači koji su jaki u defanzivi i mogu da pokriju mnogo prostora i defanzivci koji imaju dovoljno brzine da povrate loptu kada protivnik prođe.

Pošteno je reći da nam nedostaje dosta stvari sa te liste. Posebno adekvatan pritisak sa prednje strane i brzina pozadi. Dakle, umesto da sebi otežavamo, trebalo bi da igramo na način koji podržava naše kvalitete, dok minimiziramo svoje nedostatke.

TREĆI GOL PROTIV ŠVEDSKE KAO PLAN

To poslednje se zapravo desilo na nedavnom prijateljskom meču. Posle niza izmena i promene formacije, Srbija je zaigrala u formaciji 3-5-1-1.

Sredina terena sad ima više zaštite, sa dodatnim veznim igračem i generalno smo mnogo kompaktniji između linija. Sad Švedska nije u mogućnosti da lako pristupi prostoru u sredini, već umesto toga mora da ga traži na strani, gde je rizik za nas mnogo manji.

I to je ono što na kraju urade, što dovodi do intercepcije Filipa Kostića. Posle toga, sjajni potezi Sergeja, da se prvo izvuče pod pritiskom, a onda odigra perfektan pas do Kostića, čiji je prvi instinkt uvek da napadne prostor iza protivničke odbrane.

Od trenutka kada je Kostić dodirnuo loptu, pa do ulaska u šesnaesterac protivnika, tačno 10 sekundi. Savršena tranzicija.

Na kraju, malo nam se posreći. Ali generalno, ovo je situacija koju ćemo moći da ponovimo protiv Engleske i Danske, ako se postrojimo u sličnoj formaciji, jer najverovatnije nećemo imati inicijativu protiv njih. Ni protiv Švedske je nismo imali.

T

RANZICIJE

Najvažnije za tranzicioni fudbal je da u postavi budu igrači koji znaju kad da napadnu prostor koji se otvara i naravno imaju fizičke mogućnosti za to. U našem timu nemamo mnogo takvih igrača. Ali Kostić, Vlahović i Veljko Birmančević su primeri igrača koji odgovaraju tom opisu.

I drugo, pomaže imati igrače koji su sposobni da ih pronađu dodavanjem iz dubljih zona.

DA LI JE RIZIK VREDAN NAGRADE?

Dragan Stojković često pominje kako voli da vidi svoju ekipu kako vrši presing visoko i napada što više, ali nas je na prošlom turniru takav pristup koštao.

Iako postoje neke stvari koje treba poboljšati, generalno naš napad nije problem. U 25 zvaničnih utakmica pod vođstvom Piksija, samo dva puta nismo uspeli da zatresemo mrežu i postigli smo impresivnih 2,04 gola po meču.

Dakle, odgovor na pitanje da je naših pet ili više golova dovoljno da se kvalifikujemo za sledeću fazu zavisiće od toga da li smo u stanju da minimiziramo naše defanzivne probleme. A sve to počinje od defanzivne formacije i koliko želimo da rizikujemo u našem presingu.

Piše: Kristijan PLAZONJA (@

SerbFootyScout

)