Prepotentne šeprtlje lete sa Mundijala: Nekad su Nemci bili ozbiljan tim, sad samo prah i pepeo (VIDEO)

Kad je Jens Jeremis kumovao jednom od golova tadašnje Jugoslavije u Tuluzu, na Mundijalu u Francuskoj 1998, pojedinci su ga prozvali fudbalskom šeprtljom. Za ove nesrećnike što danas igraju za Nemačku nekadašnji vezista Minhena 1860 i Bajerna je gospodin. Ovi što već godinama nose dres jedne od najuspešnijih reprezentacija planete se ne brukaju, oni jednostavno nemaju kvalitet.

Niklas Zile, Liroj Sane, Serž Gnabri, Leon Gorecka... Sve to još i dobro funkcioniše na klupskom nivou, ali na reprezentativnom je užas. Normalan poklonik fudbala to ne može da gleda. To je zločin prema sportu. Previše prepotentni, puni sebe, nadobudni su stigli u Katar, a u Dohi demonstrirali manjak smislenih akcija i razočaravajuću realizaciju... Jednostavno, ne priliči četvorostrukom planetarnom šampionu da nema klasičnu devetku i da tu poziciju pokriva čovek koji je do letos igrao Drugu ligu.

Može da se diskutuje funkcioniše li plan o smeni generacija, imaju li Tomas Miler i Manuel Nojer odgovarajuće zamene, otvoriće se poligon mišljena o mogućnostima Džamala Musijale – opet je bio najbolji u timu Elfa – ali to je samo zavaravanje javnosti kako ova Nemačka ima budućnost. Možda? Sadašnjost nema. Ispala je u grupi pre četiri i po godine u Rusiji u konkurenciji Južne Koreje, Švedske i Meksika i to kao aktuelni prvak sveta, a sad u, činilo se, manje zahtevnoj grupi završila tek kao treća, iza Japana i Španije.

Na kraju će se pamtiti da su tamo gde su ukalkulisali sigurnih šest bodova osvojili upola manje. U završnom kolu Grupe E jesu dobili Kostariku posle prave vožnje toboganom (vodili 1:0, gubili 1:2, slavili 4:2), međutim, usled senzacionalnog trijumfa Japana nad Španijom (2:1) ostali iza Azijata i Crvene furije.

Jesu Nemci bili nekad ozbiljan tim – setite se samo kako su osvojili titulu u Brazilu – ali otad su u slobodnom padu, ništa vredno pomena nisu uradili poslednjih godina i tresnuli su o pod. Nešto je trulo o organizaciji, izboru igrača, selekciji, pa i njenom vođenju još od Joahima Leva, sad i Hansija Flika. Nesumnjivo velikim stratezima, ali ovo kako su im ekipe izgledale na najvećoj smotri je za kritike istorijskih razmera.

Od reprezentacija koja je izazivala strah i trepet ostalo je samo ime. I poneki detalj da podseti štva stvarno mogu. Poput dva gola rezerviste Kaja Haverca ili egzibicija Musijale (dvaput pogodio stativu, jednom je uzdrmao i Antonio Ridiger). Pojedinci. Kao grupa ne funkcionišu. Odavno. Samo prah i pepeo.

Meč na Al Bajat stadionu pamtiće se i po preokretu Kostarike, kojim je nagovešteno da ova latinoamerička selekcija nije toliko loša kako se činilo posle premijere sa Špancima. Pobedila je Japan i u jednom trenutku imala prolaz – kad je stigla do 2:1 golovima Tahede i Vargasa, u trenucima kad je odbrana Pancer divizije izgledala poput amaterske – na kraju je i ona ispala, kao što se očekivalo. Samo što to Tikose manje boli nego Nemce.

Oni će ovu bruku prepričavati, pamtiti i neće zaboraviti. Samo je pitanje kad će se i sa kim vratiti.

KOSTARIKA - NEMAČKA 2:4

/Teheda 59, Vargas 70 - Gnabri 10, Haverc 74, 85, Filkrug 90+1/

Doha

Stadion: Al Bajt

Sudija: Stefani Frapar (Francuska)

Žuti kartoni: Duarte (Kostarika)

KOSTARIKA (5-4-1): Navas - Fuler, Duarte, Vargas, Vaston, Ovijedo - Borhes, Teheda, Agilera, Venegas - Kembel.

NEMAČKA (4-2-3-1): Nojer - Kimih, Zile, Ridiger, Raum - Gundogan, Gorecka - Sane, Musijala, Gnabri - Miler.

SVETSKO PRVENSTVO, GRUPA E

Treće kolo

Japan – Španija 2:1 (0:1)

/Doan 48, Tanaka 51 – Morata 11/

Kostarika – Nemačka 2:4 (0:1)

/Taheda 58, Vargas 70 – Gnabri 10, Haverc 73, 85, Filkrug 89/