Priča o dva ferarija, svešteniku iz Baskije i Špancima iz Afrike

Španija je u prve dve utakmice iznenadila sve, osim možda samih fudbalera i selektora koji se ovih dana bez prestanka pitaju zbog čega tolika neverica. Na kraju krajeva, radi se o ekipi koja je prošle godine osvojila Ligu nacija i nalazi se na osmom mestu Fifine rang-liste. Ali, sumnje su bile sveprisutne, i tek nakon Hrvatske i Italije polagano počinje da se veruje u ovaj sastav Crvene furije.            

Sada se već poredi sa timom koji je pre petnaestak godina bio neprikosnoven, i ističe se jedan zajednički element, a to je da ne postoji nijedna planetarna zvezda. Savladani rivali krah u velikoj meri pripisuju sjajnom modernom fudbalu Španaca, suštoj suprotnosti igre kojom su pre samo koju godinu do besvesti zamarali gledaoce.

Ipak, La Roha nije odustala od stila tiki-taka, niti od poseda lopte. Razlika je u tome što sada može da ga kombinuje sa brzim, direktnim napadima. Ključ njenog uspeha je auto-put po krilima sa „dva Ferarija“, kako ih je nedavno nazvala Marka, koja pretiču, driblaju i odvlače odbranu. Dva dečaka koja bi, na kraju, mogla postati planetarne zvezde.

Obojici je rođendan pred samo finale – Niko Vilijams puni 22, a Lamin Jamal samo 17. Razorno oružje u napadu čija perspektiva može da se protegne na dve naredne decenije. Jer su obojica pokazali da se ne plaše pritiska, da se ne povređuju lako, i da su izuzetno pouzdani.

„Drugačiji su od svih krila koja smo navikli da gledamo u Španiji. Mnogo je lakše igrati kada se osvrneš i vidiš Lamina i Nika pored sebe“, izjavio je ovih dana Pedri, koji je oslobođen velikog dela pritiska na sredini terena.

Odbrambeni igrači su usredsređeni na bokove, i nije im nimalo lako. Na premijernoj utakmici se patio Joško Gvardiol, jer Jamalu nije uspeo da loptu odlepi sa noge, a iskusni Đovani di Lorenco je imao noćne more sa Vilijamsom koji je protiv Italije odigrao svoju do sada najbolju utakmicu.

Inače, trofej MVP-a je pokazao mlađem saigraču kao izazov: „Rekao sam Laminu da nauči od tate. Sad je red na njega“.

Iako se odlično slažu i nadopunjuju, po stilu, tehnici, fizičkoj snazi i projekciji nisu isti. Niko je klasično krilo, brz, neumoran i nezaustavljiv. Ali za razliku od starijeg brata, Injakija, sa kojim se često poredi, Vilijams junior je mnogo bolji u driblingu i igri jedan na jedan. Jedino što mu možda nedostaje je finiš – beleži neuporedivo više centaršuteva i asistencija nego udaraca na gol.

Jamal je čisti talenat – tehničar i kreativac. Ni sam ne zna koliko ima rekorda koji počinju rečju „najmlađi“. Pokazao je da može da nosi na leđima čitavu jednu Barselonu, da se ne boji iskusnih štopera, ni velike scene. Fudbal je savršeno jednostavan kada god dohvati loptu, a opasnost po rivala je konstantna. Može da igra na više pozicija i ne zna se gde mu je granica.

Lamin Jamal (©AFP)

Naučeni neželjenim prethodnim iskustvima, i klub i selektor Luis de la Fuente ga čuvaju kao zlato. Verovatno još nije dostigao ni punu visinu i pažljivo se radi na povećanju muskulature koja bi sprečila povrede. Jamal još deluje kao dečačić, ali igra skoro sve utakmice Barselone i reprezentacije u prvom sastavu – i još je I te kako živ. Tako prolaze dani i meseci, a Španija bojažljivo sanja novog, vlastitog Mesija.

Klauzula koju ima u klubu je neverovatnih milijardu evra i veruje se da će predsednik Barse Đoan Laporta uskoro da se dohvati za džep i da mu ponudi i mnogo veću platu. Za velike odluke, čeka se punoletstvo, ali PSŽ je već pitao za njega, što je dovoljno da svi u Barseloni počnu da se tresu.

Za njegovog kolegu sa levog krila se ovih dana polu u šali, polu u zbilji govori da neće stići da se vrati u Bilbao ni po kofere.

„Odakle je izašao ovaj dečko?“, pita se Korijere delo sport, a sa sličnim divljenjem ga opisuju i ostali evropski mediji.

Barselona bi volela da prekopira dvojac reprezentacije, ali konkurencija joj je, kada je Niko u pitanju, pola Premijer lige. Atletik mu je nedavno obnovio ugovor, s tim da je bio izuzetno velikodušan – dovoljno je da se plati samo 60.000.000 evra za selidbu. Sada se i u Baskiji brinu, jer je Ernesto Valverde računao na njega za narednu sezonu. 

Niko Vilijams (©Reuters)

Uz to, oni nisu samo neverovatno kompletni mladi fudbaleri, drugačiji od svega što smo videli u poslednjim decenijama španske reprezentacije. Lamin Jamal Nasraui Ebana i Nikolas Vilijams Artuer predstavljaju priče koje svi vole, o fudbalu koji skromnim porodicama imigranata pruža život iz snova. Priče koje su već ispričane, ali nije na odmet da ih se prisetimo sada kada njihov fudbal osvaja Evropu.

Vilijamsovi roditelji su pešice prešli pola Afrike, da bi preskočili žičanu ogradu koja odvaja Maroko od španskog grada Melilje, i odmah potom bili uhapšeni. Spasao ih savet dobronamernog advokata, a potom jedan sveštenik koji ih je smestio u Bilbau i čije je tipično baskijsko ime dobio stariji brat Injaki. U Španiji su završili slučajno, odredište im je bili Engleska, ali su ih na pola puta zaustavili dobri ljudi spremni da pomognu. Niko je osam godina mlađi, rođen je kada se porodica već donekle snašla. Injaki mu je bio kao otac, jer je Feliks, prava glava kuće, radio u Londonu, između ostalog i kao redar u Čelsiju. Sad su svi na okupu i svi jako trude da Niku slava ne udari u glavu i da ne zaboravi svoje poreklo. Kao što je svojevremeno izjavio Injaki: „Naša majka sve gluposti rešava papučom“.

Lamin Jamal je dete oca Marokanca i majke iz Ekvatorijalne Gvineje. Rođen je u Espluges de Ljobregatu i odrastao je u skromnom predgrađu Barselone, Rokafondi. I premda je ugovorom od 32.000.000 evra sa Adidasom kupio po kuću svim članovima bliže porodice, i dalje ga viđaju u kvartu. Ponosan je na svoje afričko poreklo i na kopačkama nosi zastave zemalja roditelja. Ali, bez obzira što je Luis de la Fuente požurio da ga pozove u špansku reprezentaciju, Jamalu nikada nije ni palo na pamet da zaigra za drugu zemlju.

Naravno, ima kome to i smeta. Nedavno je izašao u prvi plan Vilijamsov odgovor izvesnom korisniku X mreže koji je zatražio da „španski dres nose samo Španci“.

“Ugasi radio, neznalice”, odbrusio mu je Vilijams i dobio ogromno podršku javnosti.

Između ostalog i zato što, za razliku od naturalizovanih Laporta i Le Normana, Niko i Lamin jesu Španci. Rođeni i odrasli, jedan u Baskiji, drugi u Kataloniji, sa nepogrešivim naglascima u govoru i odgojeni u dva velika kluba sa dugom tradicijom formiranja mladih fudbalera.

Imigracija je, u odnosu na ostatak Zapadne Evrope, u Španiji relativno nova pojava i deca doseljenika tek sada stasavaju. Ako većine bude imala talenat, mentalnu snagu i radnu etiku kao Vilijams i Jamal, uspeh je zagarantovan, u fudbalu i mnogo šire.

GRUPA B

21.00: (7,75) Albanija (4,30) Španija (1,20)

21.00: (3,25) Hrvatska (3,20) Italija (2,50)