Selektori na EP: Kvintet Italijana, Dešan za anale, pečalbar Martinez, mlađani Nagelsman i Piksijevo trajanje
Vreme čitanja: 4min | čet. 13.06.24. | 08:12
Skoro četvrtinu učesnika predvode stručnjaci sa Čizme, francuski strateg juri mesto u istoriji fudbala, ravno četiri decenije između Stojkovićevog igračkog i trenerskog debija na EP
Brojimo sitno. I u nestrpljenju da najzad počne, samo tražimo nove uglove da najavimo jednomesečni spektakl u Nemačkoj.
Selektori! Njih 154 predvodilo je reprezentacije na dosadašnjih 16 šampionata našeg kontinenta, taj spisak biće sada proširen za još 17 imena. Ima tu brojnih pikanterija, neki vrlo zanimljivi rekordi biće srušeni narednih nedelja, a ono što nas posebno čini ponosnim – po jednom parametru svoje mesto u analima pronaći će i Dragan Stojković.
Izabrane vesti
Na predstojećem Evropskom prvenstvu biće čak osam stranaca selektora. Apsolutni rekord! Dosadašnji maksimum bila su četvorica, i to u tri navrata: 2008, 2016. i 2021. godine. Sada će ih samo iz Italije biti – petorica!
U sezoni u kojoj su dva glavna UEFA klupska takmičenja osvojili stručnjaci sa Čizme, i najveće reprezentativno nadmetanje našeg kontinenta obeležiće, makar brojčano za sada, treneri potekli iz lige istorijski prepoznatljive po taktičkim inovacijama i specijalima.
Uz Lučana Spaletija, koji će sa svojim Azurima braniti Manćinijevu tutulu od pre tri leta, Frančesko Kalcona predvodiće Slovačku, Vinćenco Montela Tursku, Domeniko Tedesko Belgiju, a Marko Rosi Mađarsku.
Do sada se samo jednom dogodilo da jedna država da više od dvojice selektora na jednom turniru – Holandija trojicu 2008. godine – Marka Van Bastena, Gusa Hidinka i Lea Benhakera. Prvi strani selektor na šampionatima Evrope bio je Nemac Sep Pjontek 1984. godine, kada je sa klupe predvodio Dansku (i tada bila u grupi sa našom reprezentacijom i pobedila nas 5:0), a od tada do danas samo na EURO 1992. nijedna od reprezentacija učesnica nije imala selektora stranca za kormilom.
Uz pobrojane Italijane, selektora stranog državljanina u Nemačkoj će imati i Gruzija (Francuz Vili Sanjol), Austrija (Nemac Ralf Ragnik), Portugalija (Španac Roberto Martinez), kao i Albanija (Brazilac Silvinjo). Zanimljivo, on nije prvi Brazilac učesnik Evropskog prvenstva u ulozi selektora, pošto je Luis Felipe Skolari predvodio Portugalce 2004. i 2008. godine. Silvinjo i Skolari ujedno su i jedini neevropljani selektori u istoriji EP.
Petorica trenera predvodila su po dve različite selekcije na evropskim prvenstvima: Dik Advokat, Gus Hidink, Fernando Santos, Đovani Trapatoni i Lars Lagerbek i toj listi ovog leta priključiće se Roberto Martinez, ali sa jednom bitnom razlikom. Biće jedini, a da nijedna od te dve reprezentacije nije izabrani tim njegove domovine (Belgija i Portugalija).
Osim Martineza, drugo uzastopno Evropsko prvenstvo u ulozi selektora ovo će biti i za Gareta Sautgejta, Kaspera Hjulmanda, Zlatka Dalića, Marka Rosija i Stiva Klarka, dok će za Didijea Dešana biti čak treće u nizu. Francuski selektor pojuriće u Nemačkoj ulazak u anale po nekoliko različitih osnova.
Najpre, pokušaće da postane tek treći strateg, posle Helmuta Šena i Visentea Del Boskea, koji je, kao trener, osvojio i Svetsko i Evropsko prvenstvo. Pođe li mu to za rukom, postaće jedinstvena figura u istoriji fudbala, kao jedini čovek koji je oba ova takmičenja osvajao i kao igrač i kao trener. Sa Francuskom je 1998. bio prvak sveta, dve godine kasnije i najbolji u Evropi. Trikolore je doveo do planetarnog trona 2018. godine, a sada će, sa ne malim šansama, imati treći pokušaj da to uradi kao komandant sa klupe.
Evropsko prvenstvo kao igrač i trener osvajao je samo Berti Fogts, 1972. i 1996. godine, a uz Dešana tu privilegiju na predstojećem turniru ima priliku da zavredi još i Ronald Kuman, osvajač EURO 1988. godine.
Dešan i Sautgejt - poraženi u dva poslednja finala EP, i to kao domaćini u njima - već su imali priliku da osete kako je to biti učesnik kontinentalne smotre u ulogama igrača i trenera, a uz Ronalda Kumana sada će se tom spisku pridodati Murat Jakin, Vinćenco Montela, Vili Sanjol i, naravno, Dragan Stojković, ali uz važnu napomenu. Nikada se nije desilo da toliko dug vremenski period prođe između nečijeg nastupa na kontinentalnoj smotri kao igrača i trenera, kao što je to slučaj sa Piksijem. Od dana kada je kao 19-godišnjak debitovao na Evropskom prvenstvu u porazu od Belgije (0:2) u Francuskoj do momenta kada će kao selektor izvesti Orlove na megdan Engleskoj u Gelzenkirhenu proteći će okruglo četiri decenije, što je dokaz zaista unikatnog trajanja na reprezentativnoj fudbalskoj mapi Evrope.
Primera radi, selektori Nemačke i Belgije, Julijan Nagelsman i Domeniko Tedesko, nisu bili ni rođeni kada je Stojković kao igrač nastupao na šampionatu Evrope. Najmlađi trener osvajač EP bio je Hose Viljalonga, koji je Špance doveo do trofeja 1964. u svojoj 45. godini. Ali, ako uzmemo samo takmičenja koja su igrana po grupama, dakle sa najmanje osam reprezentacija na završnom turniru, nema među osvajačima selektora koji nije makar zakoarčio u šestu deceniju i to svakako nije dobar parametar za Nemce i Belgijance, koji su u krugu kandidata za najviši plasman, a posebno domaća reprezentacija.
Štaviše, u petak uveče, na premijeri protiv Škotske, Nagelsman će, sa 36 godina i 327 dana, postati najmlađi selektor ikada koji je vodio jednu utakmicu na EURO i za samo šest dana će srušiti rekord Srećka Kataneca, postavljen na nezaboravnoj utakmici Jugoslavija-Slovenija 3:3.
Najstariji selektor na EP biće Ralf Ragnik, koji će, prođu li Austrijanci grupu, baš u svojoj domovini, tokom mečeva osmine finala, proslaviti 66. rođendan. Luis Aragones je svojevremeno Špance doveo do trona na pragu svog sedamdesetog.