Od mojih deset slika skinuli su tri... Čekali su da odem, pa da dovode bombe od 1.000.000 evra

Isprepletane sudbine. Kao da Vojvodina i Nenad Lalatović ne mogu jedno bez drugog. Tri puta ju je vodio, a verovatno će u budućnosti još koji put, jer i sam kaže da obožava Novi Sad, iako je svestan da ga u sadašnjoj konstelaciji snaga ne vole baš svi na „Karađorđu“. Čak dotle da idu dotle da sa zida klupske zgrade skidaju fotografiju na kojoj je ovekovečen kao pobednik Kupa Srbije.

Da li je trebalo dvaput da se vraća, kako ga doživljavaju pojedinci i u kakvim je odnosima sa njima, emotivno je govorio tokom gostovanja u jubilarnoj 50. epizodi podkasta „2x45“. Na opasku da možda nije trebalo da počne treći mandat, tokom sezone 2024/25, jer se sve pamti kroz prizmu prethodnog boravka, Lalatović je imao spreman odgovor:
„Meni je drugi mandat bio uspešniji nego prvi. U prvom smo igrali Evropu i polovinom sezone bili tik uz Večite. Završili smo treći i Evropu smo obezbedili deset kola pre kraja. U drugom smo osvojili trofej, ali sam u oba slučaja ja selektirao tim. Doveo sam, na primer, Trujića, Malbašića, Melega, Pavlovića, Planića... Zatim Mrkaića, Drinčića, Bojića, Gemovića, Vidakovića, Andrića. Birao sam ih i znao sam da ću s njima napraviti rezultat.“

U trećem mandatu, kaže, presudili su ljubav i želja da postane rekorder.
„Bio sam trener sa najviše pobeda u istoriji kluba, trofejni trener i hteo sam da budem onaj koji je najviše puta vodio Vojvodinu. Klub je za mene čak platio i obeštećenje Mladosti. Kad su me doveli, obećali su mi da ću moći da dovedem četiri-pet igrača. Ubrzo su ljudi s kojima sam potpisao ugovor otišli, a posle tri dana je došao Marko Jovanović kao sportski direktor. Pričao sam sa njim i polagao račune, iznosio vizije, a onda su krenule priče: ’Ovaj je spor, ovaj je debeo, ovaj je mali, ovaj je visok’. Ja im kažem: ’Ljudi, dovedite vi boljeg, ako možete’. Momci koje sam vodio su bili sjajni, ali trener mora da ima svoju svlačionicu i osećaj za igrače. Kad dođeš u tuđi tim, pa kažeš igraču: ’Igraj brže’, on te gleda u stilu: ’Šta mi govoriš da igram brže?’ Šta da mu kažem? Igraj sporije, igraj unazad? Hteo sam da kažem da sam očekivao ta četiri, pet pojačanja. Imao sam viziju.“

Otkrio je i koga je želeo kao osveženje.
„Hteo sam Ivana Šaponjića, a on je posle odlaska dao deset golova u Mađarskoj. Kad sam to tražio, mi nismo imali špica. Vukanović je bio povređen, a Seri je igrao levo… Odličan igrač u jednom pravcu, samo bi da igra napred. Ne bi se vratio da pomogne beku ni da mu majka umre. Nema šanse, verujte mi. Zato je Šaponjić bio jedan od mojih pikova. Oni su rekli da je spor, da ne valja, pitali su šta će mi. Kako šta će mi? Vukanović povređen, a mi nemamo špica! I nismo ga doveli. A onda, kad sam ja otišao, počele su da se nižu ’bombe’ od po 500.000 ili milion evra. Čekalo se, na neki način, da ja odem. Da su me ispoštovali... Samo sam želeo poštovanje, jer sam iz Lučana došao kao drugi na tabeli. Bio sam u tom trenutku jedan od najboljih trenera u Superligi, od osam utakmica imali smo sedam pobeda, nadmudrili smo sve. Obećana su mi pojačanja u Vojvodini, ali nisu došla. Nisam hteo da menjam ceo tim, bio sam zadovoljan većinom momaka, ali nam je bila neophodna dopuna. Moram da priznam sportskom direktoru Jovanoviću jednu stvar, Lazara Nikolića nisam video na toj poziciji, a on ga je stavio na desnog beka. Svaka čast. Stefana Bukinca je takođe on forsirao.“

Tokom podkasta „2x45“ detaljno je objasnio i genezu odnosa sa Miroslavom Tanjgom, šta se dešavalo posle utakmice Mladost – Vojvodina u prvom delu sezone, a šta kad je sa Novim Pazarom gostovao na „Karađorđu“.
„Nisam hteo da dozvolim da ispadne kako sam ja opet ’bad boy’. Mislio sam: „Ovo je moja druga kuća, ovde sam proveo toliko lepih dana s navijačima i upravom, ostvario najviše pobeda u istoriji kluba“. Čekajte, bre, ovde sam imao toliko lepih trenutaka, zašto da prođem pored nekoga a da se ne javim? Tako sam vaspitan. Pružio sam mu ruku i rekao: ’Tanjga, želim ti puno sreće’. A uprava Vojvodine stoji sa strane i ne veruje šta vidi. Ja idem pravo na njega... Od deset mojih slika su skinuli tri, tako sam čuo. Žao mi je zbog toga, ali moja primarna slika i dalje stoji. To mnoge boli. Možete je i skinuti, ja možda neću ostati...“

Očigledno je da je nešto bilo ne samo sa Tanjgom, nego i sa igračima, što su nagovestile reči Njegoša Petrovića.
„Problem je možda bio što su saznali da sam za neke igrače rekao da ne računam na njih od decembra. Hteo sam da odu, jer su bili veliko opterećenje za budžet, a to je dvoje-troje njih saznalo. Kada sam dolazio, uslov je bio da moram sarađivati s upravom, što je normalno, da im govorim sve svoje ideje. I ja lepo na papir stavim na koga više ne računam, koga da stavimo na transfer listu i koga da dovedemo. I onda to neko prenese igračima. Ne znam tačno ko, bila je to grupa od nekoliko osoba. Rekli su igračima: ’Evo koliko vas šef voli, s vama provodi dane, priča vam sve najlepše, a hteo je da vas skloni u decembru.’ I naravno da ti igrač tada okrene leđa. Tu sam možda pogrešio u poverenju, ali ne u viziji. Izvinjavam se tim igračima što su to saznali na takav način, ali svaki trener ima nekoga ko mu se uklapa u sistem i nekoga ko ne. Igrači Vojvodine su sjajni momci, nemam ništa protiv Petrovića niti bilo koga drugog. Jednostavno nam se energije nisu poklopile u tom trenutku. Oni sad igraju izvanredno, Petrović igra vrhunski kod Tanjge, čestitam im na tome.“

Navodno su novosadski crveno-beli zamerali Lalatoviću da pred njih stavlja ogroman pritisak.
„Govorili su: ’Šefe, dižeš nam tenziju, stalno tražiš da igramo brže’. Šta da ti kažem? Ako ne igramo brzo unapred, nećemo probiti blok. Čim se protivnik postavi iza lopte, gotovo je. Moraš brzo u završnicu. A oni prime loptu, carine je, vrate nazad... I onda mi kažu: ’Stalno nam stavljaš pritisak’. Izvini, šta da ti kažem: ’Igraj sporije i igraj unazad’?“

Uprkos svemu, Voši želi sreću u finalu Kupa Srbije protiv njegove Crvene zvezde.
„Uvek ću za Zvezdu navijati da osvoji titulu. A u kupu, ko god osvoji, meni će biti drago. Kup takmičenje za Zvezdu nije toliko bitno, a za Vojvodinu jeste. Nekima je bitno samo da bi skinuli moju sliku. Iz tog razloga, verujte mi. Tek sad sam shvatio da sam tad radio ispravan posao“, dodao je Lalatović.