ITALIJA: Nikad gori Azuri! Zato ih se i treba plašiti... Sve oči uprte u Barelu

Dajte im ulogu favorita i raspašće se. Otpišite ih i igraće vam na grobu. Italija je najnepredvidija reprezentacija evropskog fudbala. Nije se kvalifikovala za prethodna dva Mundijala, ali je zato osvojila prethodno Evropsko prvenstvo, a na onom pre toga kod Antonija Kontea je igrala još bolji fudbal.

Međutim, evropski šampion danas deluje kao sirotan.

U tradiciji italijanskog fudbala je da su Azuri uvek beležili bolje rezultate na svetskim nego na evropskim prvenstvima, ali se to potpuno preokrenulo prethodnih godina. Titula na Vembliju protiv Engleske pre tri godine je verovatno bila iznenađenje i za njih same. Kao što bi još veće iznenađenje bilo da je sada odbrane. Niko aktuelne šampione ne vidi među favoritima i to je ono što ima savršeno odgovara... Kada obuku kožu autsajdera, nameste se na patriotski mod i stave nož u zube, đavolski su težak protivnik.

Ovaj današnji tim nema mnogo toga zajedničkog sa tadašnjim. Nije isti ni selektor, ni stil igre, ni igrači. Preostala su ih samo sedmorica od pre tri godine, od kojih su dvojica golmana. Neuspeh u kvalifikacijama za Katar je okončao mandat Roberta Manćinija i doveo na klupu Lučana Spaletija.

► ITALIJA PRVAK EVROPE - KVOTA 20,0

► ITALIJA ISPADA U POLUFINALU - KVOTA 6,00

Godinama je važio za sjajnog trenera, ali i gubitnika. Sve dok u Napoliju prošle sezone nije protutnjao kroz Seriju A, probio barijeru i osvojio skudeto. Dočekao je da mu se Italija pokloni i odmah prihvatio ponudu da vodi Azure i oproba se u reprezentativnom fudbalu. Uvek je važio za vrsnog taktičara i takmičara, ali mu je falilo socijalne inteligencije u odnosu prema igračima.

Vreme ide, ljudi se menjaju, stalno uče, pa se tako promenio i Spaleti u odnosu na onog tvrdoglavog tipa iz Rome ili Intera. Odlučio je da na početak priprema pozove pet velikih “desetki” Roberta Bađa, Đanija Riveru, Alesandra Del Pjera, Frančeska Totija i Đankrala Antonjonija kako bi se družili sa reprezentativcima, popričali, opustili ih i dali im dodatnu dozu samopouzdanja pred odlazak u Nemačku.

Prilično mudar potez za trenera koji ranije nije voleo tuđa mišljenja i da mu se bilo ko petlja oko tima i igrača. Legendarni asovi su sa aktuelnim reprezentativcima proveli dan u trening kamp, delili im savete i objašnjavali šta znače pritisak, odgovornost i očekivanja na velikim takmičenjima kada se obuče plavi dres. Doduše, Spaleti je pokazao dozu stare oštrine nekim priličnom čudnim izborima igrača.

Nema Manuela Lokatelija ali je tu njegov saigrač Nikolo Fađoli koji je zbog suspenzije za klađenje propustio skoro celu sezonu. Nema ni jedinog levonogog napadača Rikarda Orsolinija koji je u Bolonji imao sjajnu sezonu. Prednost je dobio Matija Zakanji iz kojeg je slaba sezona u Laciju. Povrede su iz tima izbacile Totenhemovg beka Destinija Udogija, Vilinog vezistu Nikola Zaniola, Sasuolovu ikonu Domenika Berardija… Italija ne pršti od kvaliteta i sve su to igrači koji bi značili.

“Jedina top klasa koju vidim u italijanskoj reprezentaciji je golman Donaruma. Kada pričamo o top klasi, pričamo o igračima poput Del Pjera, Pirla, Totija…”, rekao je nedvano Karlo Anćeloti.

I ogolio istinu da je Italija po kvalitetu daleko od statusa favorita.

Pre tri godine su svlačionicu držali iskusni asovi poput Kjelinija, Bonućija, Imobilea ili Veratija. Sada Italija nema takva imena, pa su Žoržinjo i Nikolo Barela nešto najpribližnije što se može nazvati liderima. Zato ne čudi Spaletijev potez da pozove legende u pomoć i malo opusti mlade snage.

Za Italijane je najbitnije kako će da uđu u takmičenje. Ako pođe po zlu u prvom meču protiv Albanije, onda neće biti čudo ako se vrate kući posle grupne faze. A i te kako umeju da se muče i zakoče protiv “malih” i defanzivnih ekipa kakva je Albanija. Međutim, ako dobro startuju, mogli bi da rastu iz meča u meč i da svima budu rival za izbegavanje. Pogotovo u nokaut fazi koja je njihovo prirodno stanište. Nemaju nikakve moralne kočnice da igraju na remi, produžetke, penale i provlače se dalje. Uostalom, tako se igraju veliki turniri.

Na prethodnom EP su protutnjali kroz grupu, napunili se samopouzdanja, a onda igrali “italijanku”. Sreća ih je pogledala u produžecima protiv Austrije, tesno su prošli Belgiju, da bi na kraju posle penala tukli Španiju u polufinalu i Englesku u finalu. Klasično italijanski.

Spaleti danas ima drugačiju fizionimiju tima i moraće da igra drugačije nego Manćini. Probao je razne varijante, igrao veći deo kvalifikacija u 4-3-3, ali u poslednje vreme eksperimentiše sa 3-4-2-1 i na kraju će se najverovatnije odlučiti za svoju omiljenu 3-5-2 jer nema igrače za nešto više. Ustvari, Spaletijev plan je da se Italija brani sa četvoricom u poslednje liniji, a da gradi igru sa trojicom. Univerzalnost bekova mu daje prostor za to. Pogotovo što su mu povrede drastično skratile roster, a prva zvezda tima Nikolo Barela dolazi u Nemačku sa povredom mišića i neće biti u punoj formi za start takmičenja. To je ogroman problem za Azure…

Kada se pojavio u Kaljariju, Barela je projektovan za budućeg vođu nekog velikog kluba i reprezentacije. Za sada, prilično dobro prelazi taj put. Već ima iskustvo sa prethodnog EP kada je bio jedan od ključnih igrača u osvajanju titule, a ovog leta će imati još veću odgovornost da povuče ekipu. Imao je odličnu sezonu u Interu i bio jedan od najboljih igrača u osvajanju Skudeta ali je prevelika potrošnja učinila svoje pa je pripreme dočekao sa povredom. Navikao je u klubu na sistem sa trojicom pozadi i fulbekovima, pa će imati više prostora za ofanzivne akcije nego kod Manćinija. Upravo je to pojavjivanje iz drugog plana jedan od njegovih najvećih kvaliteta. Gol, asistencija, predasistencija… Ima potez da reši utakmicu. Samo da bude zdrav i fit.

Pored Barele, najveći adut Azura će biti odbrana. Na golu je nedodirljiv Điđo Donaruma mada sve više ljudi na Čizmi smatra da je Guljelmo Vikario kompletniji golman koji treba da dobije šansu kao starter. Pogotovo zbog igre nogom. Ali, Donarumina figura i ludački refleksi mogu da zaklone sunce, a kamoli gol protivničkom igraču. Može da primi jeftin gol, može da časti rivala šansom ali i da napravi zid ispred mreže kada mu je dan. Kako god, Italijani i dalje imaju strašnu školu golmana, tu je i Aleks Meret, a otpali su sjajni čuvari mreže poput De Gregorija ili Provedela. Za tu poziciju ne treba da brinu narednih desetak godina.

Nekada se govorilo da je Italija jaka kada je jak i Juventus. I njegova poslednja linija. Sada će Azuri morati da se oslone na defanzivce šampionskog Intera. Pored Barele, tu je skoro cela poslednja linija Nerazura. Darmijan i Bastoni u štoperkoj liniji i Federiko Dimarko na levom boku. Još idealnije bi bilo da zbog povrede nije otpao iskusni Frančesko Aćerbi jer bi tada komplet odbrana mogla da bude iz Intera, a ta uigranost je u reprezentativnom fudbalu od neprocenjigov značaja. Videli smo na primeru Kjeliija i Bonućija pre tri godine.

EUROFORIJA JE POČELA!

OVO JE 18 RAZLOGA ZBOG KOJIH JE MOZZART NAJBOLJI IZBOR ZA EP

Pored Aćerbija, povreda je iz voza za Nemačku izbacila i supertalentovanog Đorđa Skalvinija iz Atalante pa je Spaleti naknadno morao da zove Juventusovog ratnika Federika Gatija. Sreća za Italijane je da imaju još dvojicu odličnih defanzivaca Alesandra Bonđorna i Rikarda Kalafjorija iza kojih su sjajne sezone u Torinu, odnosno Bolonji. Ovo će za njih biti posebno leto jer se očekuje da naprave transfere u neke veće klubove. Prilika da ih pored ljubitelja Serije A upozna i fudbalska Evropa.

Dimarko je jedan od najboljih evropskih fulbekova na levoj strani i biće ozbiljan adut Azura u ofnazivnim akcijama. Ne treba da brinu ni za desni bok gde je Napolijev kapiten Đovani Di Lorenco, jedan od retkih preostalih iz šampionskog tima pre tri godine.

Tradicionačno se Italija najviše oslanja na odbranu i ova imena daju nadu da će temelji biti čvrsti. Pogotovo u ovakvoj grupi gde svaki primljeni gol pravi razliku. Ali problem je ono što je ispred odbrane.

Triling veznih igrača Barela – Žoržinjo – Pelegrini je zacementiran i tu neće biti nedoumica. Italo-Brazilac će kao i ranije imati plejmejkersku ulogu i vraćati se po loptu, ali za razliku od prethodneg EP sada neće imati Marka Veratija da mu pomaže. Italija je tada u nekim fazama igrala sa dva pleja i prelazila u sistem 3-2-2-3. Barela i Pelegrini nisu igrači takvih karakteristika i na Žoržinju će biti veći teret nego ranije.

Ovde bi umesto Pelegrinija bio Sandro Tonali ali on skoro godinu dana ne igra fudbal zbog suspenzije za klađenje i to je još jedan veliki hendikep za Azure. Dobra vest je da se Pelegrini preporodio otkako je na Rominu klupu došao Danijele De Rosi i da će u reprezentaciju imati sličnu ulogu kao u klubu gde je kod novog trenera ofanzivno eksplodirao. Dimarko i Di Lorenco će Bareli i Pelegriniju skratiti defanzivne obaveze i osloboditi ih da ulaze između linija i prave probleme protivniku.

Najveća muka Azura će biti golovi. Uz sav potencijal igrača iz drugog plana, fale oni iz prvog kojima je to glavni posao. Iza Federike Kjeze je loša sezona u Juventusu, potpuno je van forme, a Spaleti mu je namenio istu ulogu koju je imao kod Algerija i koja mu nije odgovarala. Kjeza će biti lutajući polušpic koji bi trebalo da sličnu ulogu kao Lautaro Martinez iz pretprošle sezone u Interu ili Dibala nekad u Juventusu. Međutim, u klubu mu ta pozicija nije odgovarala i veliki je rizik forsirati ga dalje. Štaviše, ta uloga bi više legla Đakomu Raspadoriju iz Napolija ali onda nema mesta za Kjezu čije samopouzdanje je vrlo krhko i klupa u reprezentaciji bi ga verovatno mentalno slomila.

Za poziciju najisturenijeg napadača, Spaleti nema mnogo nedoumica, ali ni izbora. Odrekao se Ćira Imobilea i sve karte će baciti na Đanluku Skamaku koji je oživeo karijeru na pozajmici u Atalanti posle nesupeha u Vest Hemu. Dugo najavljivan kao jedan od najvećih talenata italijanskog fudbala, snažni Rimljanin je tek kod Gasperinija počeo da otkriva potencijal i postao je reprezentativac. Dolazi prepun samopouzdanja posle sjajne sezone, imaće apsolutno poverenje selektora, ali i veliku odgovornost da izvuče Italiju iz teške grupe.

Alternativa mu je Argentinac Mateo Retegi kojeg je naturalizovao Manćini i koji nije ništa više od prosečnog špica kakvih je nekad u Seriji A bilo na tuce. Reprezentacija koja je nekada imala golgtereske ubice poput Vijerija, Inzagija, Montele, Tonija, Đilardina i ostalih, sada sve nade polaže u napadača koji je imao jednu dobru sezonu u specifičnom sistemu rada i ambijenta u Atalanti. Nije čudo što veći broj Gasperinijevih najboljih igrača nikada nije ponovio te partije u drugim klubovima ili matičnim reprezentacijama.

Ali, ako Azuri uspešno pregrme najtežu grupu, u nokaut fazi ih niko neće želeti za protivnika. Tada počinje “italijanka”…

1. KOLO

Subota, 16. jun

18.00: (1,85) Španija (3,50) Hrvatska (4,40)

21.00: (1,42) Italija (4,40) Albanija (8,00)

2. KOLO

Sreda, 19. jun

15.00: (1,55) Hrvatska (4,00) Albanija (6,50)

Četvrtak, 20. jun

21.00: (2,30) Španija (3,30) Italija (3,20)

2. KOLO

Ponedeljak, 24. jun

21.00: (10,0) Albanija (5,10) Španija (1,32)

21.00: (3,90) Hrvatska (3,50) Italija (1,95)