Lazar Samardžić: Disciplinovan sam kao Nemac, kreativan kao Srbin
Vreme čitanja: 3min | sub. 22.06.24. | 13:28
“Imam po 20 ulaznica za svaku utakmicu”, kaže vezista koji bi mogao da dobije šansu protiv Danske
Dajte malog Lazara Samardžića. Kad će da igra taj dečko? Živnuli smo sa njim na terenu...
Opaske javnosti posle svega desetak minuta u završnici meča sa Slovenijom poklapaju se i sa stavom Dragana Stojkovića, pošto je selektor rekao “vidim isto što i vi”, a na mogućnost da vezista Udinezea i(li) Veljko Birmančević (još jedan rezervista iz duela drugog kola) počnu presudnu utakmicu sa Danskom uzvratio potvrdno.
Izabrane vesti
To znači da bismo u utorak veče prvi put u dresu Orlova mogli da vidimo 22-godišnjeg vezistu kao startera u takmičarskoj utakmici. Prethodne tri, započete od prvog minuta, bile su prijateljskog karaktera, sa Jordanom u Beču, Belgijom u Levenu i Kiprom u Larnaki, kad je namestio gol Sergeju Milinković Saviću.
Slično očekuje nacija kad (i ako) istrči na teren Alijanc arene, jer je potencijal nagovestio prethodni put kad se pojavio na stadionu Bajerna.
“Ta utakmica sa Dancima nam je sve u ovom trenutku. Moramo da je dobijemo. Da pružimo 150 odsto mogućnosti, jer 100 odsto nije dovoljno. Koncentrisani smo”, uverava prvotimac Udinezea.
Način na koji je igrao u Seriji A minule sezone sugeriše da Lazar dobro funkcioniše pod pritiskom, kakav iziskuje i naredni meč. Od šest golova tri je autorizovao protiv ekipa kakve su Napoli, Milan i Inter. Veliki timovi bude očigledno u njemu nešto posebno. Valjda će i ti Danci, zbog delikatnosti trenutka u kome je naša ekipa.
“Svaki put kad ste pod pritiskom morate da pokažete personaliti. Imam ga i želim da i protiv manjih klubova budem jednako učinkovit. To moram da popravim”.
Ima nešto u Samardžićevim nogama što se dopada navijačima, ali i Draganu Stojkoviću. Poseban dar zbog kog su se čelnici FSS borili da ga privole, jer je do pre godinu i kusur bio član mlade reprezentacije Nemačke, ranije kapiten nižih uzrasnih kategorija.
“Nije bilo teško da promenim dres, odluka da zaigram za Srbiju je potekla iz srca. Nema šta više da se doda. Volim da igram za svoju zemlju. Uostalom, ja sam Samardžić, to je srpsko prezime. Pre dve godine godine sam gledao mečeve Srbije na TV-u, posmatrao Dušana Tadića, a sad delimo svlačionicu i potpuno je ludilo što od njega mogu da naučim dosta i u igračkom i u ljudskom smislu. I ostali momci su druželjubivi prema meni, što me čini srećnim”.
Samardžić se polako oslobađa na terenu, ali van njega i dalje ima problema da u potpunosti savlada srpski jezik, što je i razumljivo, jer je sve vreme života proveo van matice.
“Rođen sam u Nemačkoj, dom mi je u Berlinu, lepo je što mi je dok traje EURO sve blizu. Porodica i prijatelji dolaze na svaku utakmici, uživam njihovu ogromnu podršku. Prvi put kad sam igrao u Beogradu sam morao da nabavim 100 ulaznica, sad sam dobio samo po 15 za pojedinačni meč u grupnoj fazi, ali moram da vam kažem da je tata kupio još po pet paketa, pa praktično porodica ima na raspolaganju 20 za svaki duel”.
Očekuju i oni da vide na delu 22-godišnjeg levonogog vezistu u akciji, da sve hvalospevi iz dečačkog doba dobiju potvrdu na velikom takmičenju.
“Ne znam ko vam je rekao da predstavljam kombinaciju srpske kreativnosti i nemačke discipline, ali je to istina. Stvarno sam disciplinovan nalik Nemcima, volim osećaj odgovornosti, ali želim i da pokažem veštine, naročito u situacijama “jedan na jedan”, što dolazi od mojih srpskih korena. Ima verovatno i do činjenice da sam kao dete igrao ulični fudbal, to je moj stil, svi koji su me gledali su se zabaljvali”.
Valjda će i Srbi prilikom još jedne posete Minhenu.
“Srećni smo zbog prvog gola i prvog boda na turniru. Živi smo, sve je u redu, ali moramo da odbijemo naredni meč“, dodao je Lazar Samardžić.