SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ – Dobar momak sa ulice

Srbija ide u Katar sa idejom da prvi put prođe grupnu fazu Mundijala. Redakcija Mozzart Sporta je uverena da je ova generacija sposobna za taj podvig. A, kako bismo i vama podigli optimizam, spremili smo za vas serijal tekstova u kojima ćemo pisati o neispričanim pričama svih 26 Orlova. Srbija do Katara!

Pre četiri godine pred Rusiju, na neki način je etiketiran kao igrač koji je „došao glave“ Slavoljubu Muslinu pa smo na Mundijal morali da idemo sa Mladenom Krstajićem. Iako smena selektora ama baš nikakve veze nije imala sa njim.

Godinama unazad se etikteira i kao zvezda od 100.000.000 koji nikako da pređe u veliki klub. Iako nikada nije progovorio niti ga je neko čudo da rekao da želi negde iz Lacija.

Sergej Milinković Savić je atipičan fudbaler umesto kojeg priča lopta. Ne pojavljuje se mnogo u javnosti, ne priča često za medije i pušta da svako o njemu kreira priče kakve želi. Deluje kao lenj da bi ga zanimao imidž. Jedino što ga zanima je teren. A tu i te kako voli da drži glavnu reč.

Ako su ga nekada upoređivali sa Polom Pogbom zbog stila igre, danas ne bi dali jednu njegovu nogu sa slavnog Francuza. As Lacija je izrastao u najboljeg vezistu Serije A i jednog od najboljih igrača sveta na svojoj poziciji. Samo Kevin De Brujne ove sezone među vezistima iz „liga petice“ ima više asistencija od Sergeja. Samo KDB i SMS u poslednjih tri godine imaju po 20+ golova i asistencija u „ligama petice“. A kada bi De Brujneu „oduzeli“ slobodnjake i računali samo gol-dodavanja iz otvorene igre, Sergej bi bio najbolji asistent evropskog fudbala. On ne izvodi kornere, ne šutira slobodnjake i penale...

Ipak, ono što više od bilo kakvih brojki „puni oči“ navijača dok gledaju Milinković Savića, to je taj njegov stil igre. Mnogima je neverovatno kako igrač tako korpulentne konstitucije može da tako brzo rešava situacije na terenu, ima takvu kontrolu lopte i tako brzo razmišlja. Samo u poslednjih godinu dana je namestio tri gola Ćiru Imobileu... Petom. Štiklom! Neke od njegovih asistencija u Laciju su od strane publike na društvenim mrežama u šali proglašene umetničkim delima.

Nije ni čudo onda što je Dragan Stojković Piksi prvi selektor koji ga je prepoznao... Slavoljub Muslin ga je ignorisao, Mladen Krstajić mu je menjao pozicije i trebalo mu je uputstvo kako se takav igrač koristi, Ljubiša Tumbaković je bio ubeđen da ne može da igra istovremeno sa Tadićem... Tek dolaskom Piksija je prepoznat Sergejev pun potencijal i postao je standardan reprezentativac. Možda zato što obojica gledaju fudbal istim očima. Što cene umetnost, dobar potez, fudbal unapred... Tako se stiče obostrani respekt, tako se pravi prava hemija u odnosu selektor – igrač.

Ogromne zasluge za to kakav je Sergej postao fudbaler i čovek, idu i na račun njegovog agenta, našeg proslavljenog napadača Mateje Kežmana. On ga je prepoznao sa 17 godina i od tada brine o njegovoj karijeri. Kežman nije klasičan agent sa gomilom klijenata. Savetima i iskustvom pomaže tek nekolicina fudbalera (braća Milinković Savić, Adam Marušić, Dimitrije Kamenović...) sa kojima mu se odnos može nazvati više porodično-prijateljskim nego poslovnim. Nije to onaj običan odnos menadžer-igrač. Sa Sergejem i Vanjom već godinama letuje, zimuje, druže se i uvek ih je savetovao da izbore prave na bazi fudbalskih motiva. Kao kada je iz SMS iz Vojvodine otišao baš u Genk, pa kada je izabrao baš Lacio, pa kada u mnogim situacijama nije izgubio glavu kada su u Rim stizale ponude bogatijih ponuda. Kežmanova uloga u razvoju braće Milinković Savić je baš velika...

A kako je igrač takve konstitucije postao takav majstor fudbala? Gde je naučio sve te trikove i kako se razvio u to što jeste danas, pričali smo sa nekim ljudima koji su imali bitne uloge u Sergejevom životu i karijeri.

Pre svega, Sergej i Vanja imaju sportsku genetiku. Otac Nikola Milinković je bio fudbaler sjajne generacije Bečeja, a kasnije je igrao u portugalskim, španskim i austrijskim klubovima. Majka Milena je bila vrhunska košarkašica i reprezentativka Jugoslavije. Sergej i Vanja su dobili najbolje od oboje roditelja. Miks košarkaške konstitucije i fudbalskog znanja.

„Trenirao sam ga u mlađim kadetima u generaciji sa mojim Mijatom, Pankovim, Spremom, Kosovićem, Rockovim, Makarićem... Bila je to baš dobra generacija. Mnogi su postali profesionalni fudbaleri, a neki čak i evropski i svetski šampioni“, počinje nam priču naš trener Vladimir Gaćinović.

Za Sergeja i Vanju je vezan još i pre nego što su se rodili.

„Sa njegovim ocem Nikolom sam igrao fudbal u Bečeju i družili smo se. Imaju Sregej i Vanja i na koga da budu takve građe. Otac je bio krupan momak, snažan i visok igrač. Nikad nisam igrao sa fudbalerom koji je imao tako jak šut. Mogao je da šutira čim pređe centar. Majka im je visoka po prirodi i igrala je odlično košarku. Tako da moji koreni sa Sergejom i Vanjom vuku do tih vremena kada još nisu bio ni u planu i kada su se Nikola i Milena zabavljali“.

LUKA JOVIĆ - Fudbalski Toma Zdravković

VANJA MILINKOVIĆ SAVIĆ – „Dajte po stotku, nabiću je u Centralni zatvor“

DUŠAN TADIĆ – Ćale, bod je važan, nos će da zaraste

A godinama kasnije je došlo i fudbalsko upoznavanje.

„Vodio sam omladinsku školu Leotara kada smo igrali protiv Vojvodine i tada sam upoznao Sregeja i Vanju kao klince na terenu. Dobro sam ga upoznao kada sam kasnije došao u školu Vojvodine. Sergej je trenirao sa generacijom ’95 ali nije bio u prvom planu kod dotadašnjih trenera. Većinom je bio igrač koji je ulazio sa klupe. Nije mi bilo teško da prepoznam taj potencijal. Stvari koje je on kao dete video na terenu, neki nisu mogli ni da sanjaju. On je to kasnije i pokazao“.

Imali su specifičnu vrstu treninga...

„Tada su bile dve grupe čije sastav je zavisio od termina nastave u školi. Veća grupa je trenirala popodne kada se završi prepodnevna nastava. A Sergej je bio u manjoj koja je trenirala ujutro, a imala časove u školi popodne. Često ih je bilo samo dvojica, trojica, četvorica. I moj Mijat je bio tu... Dosta smo tada radili individualno jer ih nije bilo mnogo. Vrlo brzo je Sergej počeo da igra veoma dobro i drago mi je da sam u jednom periodu uticao na njegov fudbalski napredak“.

Skroman kakav jeste po priordi, Gaćinović ne želi da ispadne kako on ima ko zna kakve zasluge za Sergejev razvoj već ističe u prvi plan nešto drugo.

„Prvo, takav mu je gen. Otac je bio sjajan fudbaler. Pa i Vanja je prvo počeo da igra i bio je bolji igrač od 80 odsto dečaka u Vojvodini. Verujte da bi bio sjajan i da nije golman. Drugo, Sergej ima u sebi taj ulični fudbal jer je mnogo igrao i u slobodno vreme na Grbavici. U tome je poenta. Svi smo se mi ranije razvijali na ulici, ispred zgrade i njegov današnji fudbal vuče dosta toga sa ulice. Taj vic, potez, bezobrazluk... Deca su se najviše individualno razvijala kroz fudbal na ulici jer na treningu svi igrači rade isto. Možda mu je pomoglo i što ih je na treninzima bilo malo pa smo dosta individualno radili. Ali taj ulični fudbal mu je značajno doprineo da se razvije. To je božji dar. Trener može uticati na neke stvari ali to što je Bog dao nekom detetu, ne može nijedan trener“.

Po čemu je odskakao kada je zaigrao u kadetima Voše?

„Vanserijski je razumeo fudbal i izvodio poteze koje niko drugi nije mogao. To ga i danas krasi. Ima jedinstvena rešenja sa loptom kada vidi ono što drugi ne vide i sjajan smisao za igru. Nije ni ekstra brz, ni ekstra eksplozivan ali mu je fudbalsko razmišljanje jako brzo. Ideje koje on ima su zaista vrhunske. Samo mu je trebalo pokloniti pažnju i shvatiti ga kako razmišlja o fudbalu. Imao je sreću da je posle mene radio sa pokojnim Milanom Kosanovićem koji je isto tako bio sjajan trener za mlađe katgorije i savršeno ga je razumeo. Ta sposobnost brzog učenja i sportski gen su mu mnogo doprineli. Malo je imao problem što se ponekad zadovoljavao postignutim stvarima ali i to je savladao. Kada je neko predodređen da bude vrhunski, onda i brže uči“.

Nastavlja Gaćinović u dahu sa analizom svih kvaliteta starijeg od braće Milinković Savić...

„Ono što ga je krasilo kao dečaka je da je i tada sjajno igrao glavom. Retkost je da vidite igrača koji je tako kompletan „i na podu, i u vazduhu“. Podjednako dobro igra u oba pravca što je kasnije još unapredio. Možda nekome sa strane izgleda da malo trči ali kada pogledate brojke on uvek ima najbolje rezultate. Uvek pretrči po 12, 13 kilometara. A što je najbitnije, to njegovo trčanje je u funkciji igre i tima. Nije beskorisno. Uvek je na pravom mestu. On čini saigrače boljima. Zato sam ga koristio na centralnom i ofanzivnom veznom, nekad i kao lažnu devetku. Jako brzo se prilagođava svakoj poziciji jer je plemenit igrač i ima tu fudbalsku inteligenciju“.

ANDRIJA ŽIVKOVIĆ - Humano srce koje je ojačalo ono što ga nije ubilo

FILIP KOSTIĆ - Šumadijski komandant levim bokom uvek spreman na juriš

NEMANJA GUDELJ - Zapadnoevropski mentalni sklop sa srpskim srcem

Kada je zaigrao kod Gaćinovića, kasnije je bio standardan kod svih trenera u mlađim kategorijama, redovan reprezentativac ali na prelasku u seniore kod Marka Nikolića nije dobio šansu. Odigrao je samo 17 minuta i tek dolaskom „Sose“ Babića na klupu Lala je procvetao. Iskusni stručnjak je oborio prognoze da je Sergej „novi Slaviša Jokanović“ i trkač projektovan za poziciju zadnjeg veznog. Dao mu je slobodu. Ovaj je grešio, učio ali i napredovao.

Postao je evropski prvak sa Orlićima, igrao u generaciji Lala koja je osvojila Kup Srbije i skrenuo pažnju evropskih klubova. Postoji i anegdota kada su skauti Groningena došli da ga gledaju. Igrao je protiv Donjeg Srema, bio među najgorima na terenu, napravio i penal... Naravno, odustali su. Ali sve je to bio deo sazrevanja jednog mladog igrača.

Po savetima Mateje Kežmana je otišao u belgijski Genk. Ne tako zvučan klub, ali pravo mesto za maldog fudbalera što je Kežman vrlo dobro znao. Jedna od najpoznatijih fabrika evropskog fudbala koja je lansirala De Brujnea, Kulibalija, Kurtou, Karaska, Ndidija, Bejlija... Prepoznali su dragi kamen koji treba obraditi u dijamant. Tu je bio prelomni korak. Igrao je spor fudbal u Srbiji, imao višak masti...

Direktor Jakub Ginter mu je tada rekao:

„Daj nam tri meseca i videćeš šta ćemo napraviti od tebe“.

Merili su mu kilažu svaki dan. Tri puta nedeljno je išao na testiranja, vadili krv jednom nedeljno, merili masti. Nije igrao skoro nikako, zaigrao je tek u decembru. Ali napredak je bio ogroman. Genk je u poslednjem kolu te sezone jurio plej-of. Ako uzme bod u Liježu, ide u plej-ofa, a Sergej ne ide na Mundijalito na Novi Zeland. Genk je izgubio, desilo se to što se desilo... Te profesionalne navike iz Genka je zadržao do danas.

Posle Belgije je bilo vreme za novi skok u karijeri. Italija. Ali gde: Fiorentina ili Lacio? Lacio je prvi zvao, sve je bilo dogovoreno ali je uskočila Viola i počela da diže ponude. Imala je dogovor sa Genkom koji je čak i parafiran. Falio je samo potpis igrača. Međutim, Sergej je poslušao savet Mateje Kežmana, koji mu je sugerisao da ne juri za novcem, da sagleda širu sliku i izabere sredinu bolju za dalji razvoj. Sve pokušaje da promeni odluku fudbaler je odbijao, hteo je samo u Lacio. U Firenci nisu želeli da to prihvate i nastavili su da dižu ponudu i poboljšavaju uslove. I otišao je u Firencu da im lično kaže. Doneli su mu ugovor i pitali da li prvo da potpiše ili da radi lekarski. Mislili su da su ga prelomili.

„Neću kod vas, hoću u Lacio. Neću ni lekarski, ni ugovor, evo sad vam kažem ovde pred svima: Neću da dođem“!

Sutra je otišao u Rim i potpisao za Lacio... I evo već osmu godinu igra za Nebskoplave iz Rima. Postao je legenda kluba, vezista sa najviše golova u istoriji Lacija. Miljenik navijača.

Igli Tare

Igli Tare, sportski direktor Lacija je čovek koji ga je doveo iz Genka i već godinama sarađuje sa njim. Poznaje ga jako dobro i rado je pristao da za Mozzart Sport govori o Sergeju.

„Bio je već svetski šampion sa Srbijom, došao je u dobrom momentu... Ali došao je kao dečak. A sada je odrastao muškarac. Posle osam godina u klubu, on je za nas važna ličnost a ne samo fudbaler. To je ono što najviše cenim kod njega. Veoma je jednostavan kao osoba. Skromno ljudsko biće. Nikada nije bio bahat ili arogantan kada je postao slavan. Jako je lepo vaspitan momak. A kao igrač, to je već druga stavr... Može da bude još bolji“.

Nedavno je Interova legenda Đuzepe Bergomi rekao da je Sergej za njega najveća prava zvezda Serije A jer za skoro osam godina nikada nije napravio nijedan gaf ili skandal i da se zvezde ogledaju i po tome.

„Sergej je sjajan profesionalac. Mi Balkanci imamo svoje probleme. U nekim stvarima smo dobri, u nekim nismo. Sergej još nije pokazao ceo potencijal koji poseduje jer u karijeri može da postigne još mnogo, mnogo više. Pogotovo u Laciju. On je momak koji mnogo brine o saigračima. I pride je jako porodičan čovek, posvećen devojci, bratu i porodici.... On je primer za mlade“.

Kako vam je izgledala situacija pre pet godina kada ga selektor nije pozivao u reprezentaciju Srbije?

„Bio sam šokiran. Ali nisam želeo da ulazim u bilo kakvu polemiku jer nisam znao razloge i motive. Mislim da Srbija ne sme sebi da dozvoli da igra velika takmičenja bez igrača kao što je Sergej. A i tada je bio u dobrom momentu i formi. Za sve u Laciju je bilo veliko iznenađenje taj njegov reprezentativni status...“

FILIP ĐURIČIĆ – Sa devet prvi put pred 50.000 ljudi, Van Basten zove na golf, portugalski sudija skautira za Benfiku

ALEKSANDAR MITROVIĆ – Početak srpskog rekordera: Žuti, gol i crveni karton, sve za 45 minuta

IVAN ILIĆ – Dosađivao se kao golman, pa pokazao kako se to radi

STRAHINJA PAVLOVIĆ – Malo folklor, malo atletika, a najviše porodične vrednosti i eto ti štopera i čoveka

Kako sada vidite njegovu reprezentativnu ulogu? Da li je sazreo da ovo bude veliko takmičenje na kojem će eksplodirati?

„Mislim da jeste. Ali ne samo on već cela reprezentacija Srbije. Iz Italije poznajem Vlahovića i Milenković. Jako dobri momci, sjajni fudbaleri i veliki profesionalci. Sa Kostićem, Mitrovićem, ovo je vrhunac jedne generacije“.

Ali posebno Tare izdvaja selektora Srbije

„Pogotovo je bitno što igrači u Draganu Stojkoviću Piksiju imaju fantastičnog trenera. Veoma iskusnu osobu kojia ima veliku empatiju prema timu i igračima. Mislim das Srbija može biti veliko iznenađenje ovog Mundijala. Kada je Piksi dolazio da nas poseti u Rimu rekao sam mu da sam kao dete bio njegov veliki navijač i da mi je bio idol. Fantastična osoba! Prenosi pozitivnu energiju. Njegovo iskustvo i iskustvo brojnih srpskih igrača mogu da režiraju veliko iznenađenje“.

Ipak, za uspeh je prema Taerovom mišljenju potrebno još nešto osim suvog kvaliteta igrača i selektora.

„Zapamtite da smo uvek Balkanci. Hrvatska je bila veliko iznenađenje na prethodnom SP jer osim velikog talenta ima i strašan borbeni duh“.

Srbija za razliku Hrvatske nema toliku podršku navijača, retko može da napuni stadion, ljudi više vole klubove nego reprezentaciju...

„Znam. Ali tako je bilo i sa Grčkom kada su osvojili Evropsko prvenstvo 2004. godine. Ista situacija pa je reprezentacija uspesima ujedinila ljude. Bio sam na stadionu Partizana na meču Srbija – Albanija i vrlo dobro se sećam atmosfere. Bilo je baš naelektrisano. Navijači su tu ali potreban je tim koji će igrom i rezultatima da ih okupi i ujedini“.

Složićemo se da je tada više bilo političkih nego sportskih motiva za atomsferu na stadionu...

„Tu je razlika između vas i nas. Kada ste došli u Albaniju, politika je bila izbačena. Kada su igrači izašli na teren, ljudi su im aplaudirali. Politika mora da se izbaci sa stadiona. Fudbal treba da spaja ljude“.

Tare kaže da igrači Srbije među kojima je i Sergej moraju sve da zaborave i foksiraju se samo na Mundijal.

„Ključno je da je ekipa dugo na okupu. Bio sam reprezentativac i znam vrlo dobro koliko je ta dinamika bitna. Kada se žrtvujete zajedno, koncentrišete se samo na turnir i odbacite sve drugo okolo, možete da se nadate uspehu. Jedeš, spavaš, odmaraš se, treniraš... Ako za šest nedelja razmišljaš samo o fudbalu i kako da što bolje prezentuješ svoju zemlju, onda možeš da se nadaš. Ali ako ima stbari kao pre i problema u svlačionici, onda ništa. Samo treba da se ovih šest nedelja fokusiraju na fudbal. Jer ovakve stvari i turniri vam menjaju život“.

PREDRAG RAJKOVIĆ - Od rezerve Jagodine do kapitena Zvezde za godinu i po dana

MARKO GRUJIĆ – Šefe, nedostaje nam veliki čovek u sredini

NEMANJA MAKSIMOVIĆ - Esencija uspeha čuvana u senci

Da se vratimo na Sergeja. Kakav je on privatno? Hvalite li ga ili ga kritikujete?

„Ukratko ču vam ga objasniti. Ako bih ikad imao ćerku, dao bi je njemu da je oženi. Jesam li dovoljno jasan? On je veoma tih momak. Ima veliko poštovanje prema meni, a ja ga uvek kritikujem. Ponekad posle meča kad igra dobro, dođe da me pita. Dobro ili loše? Ja uvek kažem da nije dobro i onda se on smeje kako nikad nisam zadovoljan. Uvek mu kažem da sve što je uradio, ostavi iza sebe. Da nastavi da gleda ispred i da napreduje“.

Ima Sergej brata Vanju ali ima i brata koji mu to nije krvno ali jeste duševno. Adam Marušić već godinama sa Sergejom deli dobro i zlo u Laciju. I poznaje ga kao retko ko...

Rođeni Beograđanin ima samo reči hvale za Milinković Savića.

„Ne zovu ga ovde u Rimu za džabe Serđente... (oficirski čin narednika na italijanskom op.a.). I pre nego što sam došao, bio je zvezda Lacija. Dao je dva gola u derbiju i postao popularan. Ali iz godine u godinu je sve bolji i bolji i to najviše dokazuje o kakvom igraču se radi. Fascinantno je kako svake godine pronalazi motivaciju. Iako se svake godine piše da može da napusti Lacio i da ode u veći klub, on svaku sledeću sezonu odigra bolje“.

Za osam godina je Milinković Savić izrastao u jednog od najboljih fudbalera u istoriji Lacija...

„Postao je vezista sa najviše golova u klupskoj istoriji. To je ogromna stvar. Toliki golovi i asistencije... Dominira Serijom A. Ja na kraju svake sezone pomislim da ne može bolje, a on me demantuje na terenu. Uvek pronađe motivaciju, gladan je uspeha i nema zasićenja u sebi“.

Uprkos svim pričama i spekulacijama o transferu u veliki klub, Milinković Savić nikada nije delovao kao da ga je to pogađalo. Mančester Junajted je u maju 2018. poslao konkretnu ponudu od 100.000.000 evra ali je predsednik Klaudio Lotito glatko odbio čekajući Mundijal Srbije.

Hteo ga je tog leta i Leonardo u Milanu. Doduše na rate i pozajmicu ali je i to odbijeno. Raspitivao se Leonardo o njemu i kada je došao u PSŽ, Stefano Pioli mu više puta rekao da bi želeo samo njega u Milanu, Maks Alegri bio mnogo raspoloženiji za njegovo dovođenje nego nekih drugih zvezda u Juventus...

Ali Sergej je ostao u Rimu i nikada nije pokazao neko kajanje.

„Ako se desi neki transfer, desi se. Ako ne, on je tu i igra još bolje. Nikada nije rekao ništa o tome. Iz ugla igrača, verujte da nije lako. Ali on se ne obazire na to, daje sve od sebe i uvek želi da bude bolji. Svake godine se pisalo, dolazile su ponude ali je uvek bio za to da klub odluči i da na kraju zaradi na njemu. Nije neko ko će napraviti problem ako ga Lacio ne proda kada dođe ponuda. Ne bi sebi dopustio da klub ne zaradi nešto a da on ode. Iz moje perspektive je to krajnje korektno. Istina, i klub je stajao iza njega i davao mu nove ugovore, ali sve je to on zaslužio“.

Ta korektnost prema Laciju se ceni i među navijačima.

„Navijači ga obožavaju. Gde god se pojavi, opsedaju ga. Došao je tu kao mlad igra, razvio se i mnogo doprineo klubu. Već osam godina je tu... Od prvog dana ima sjajan odnos sa navijačima. Obožavaju ga a on im vraća na terenu. Napravio je neke velike rezultate. Osvojio je tri trofeja u Laciju. Ogroman je uspeh igrati toliko godina na tom nivou u Seriji A. Sigurno je najbolji vezni igrač u ligi. Tako kompletan igrač ne postoji u ligi“.

A privatno? Šta ga ispunjava, a šta nervira?

„To kako me je dočekao u Laciju je za sve pohvale. Ko ga ne poznaje, može da pomisli da je prepotentan. Ali kad ga malo bolje upoznaš, shvatiš o kakvom se momku radi i koliko čvrsto stoji nogama na zemlji. Normalan dečko kojeg ispunjavaju normalne stvari. Opušten, uvek spreman da sasluša, da pomogne ako može... Jako je vezan za porodicu, za brata Vanju, za sestru, majku, oca, devojku. Sad je postao otac. Jedva čekam da ga vidim u toj ulozi. A šta ga nervira? Bilo šta u čemu gubi... Bilijar, soni, šah, karte... Šta god da igramo, porazi ga jako nerviraju. Voli da uvek pobeđuje što je dobra osobina za sportistu“, kaže Adam Marušić.

Manje ekscentričan od Vanje, na terenu ume da bude veća vatra. Van terena, profesionalac od glave do pete. Ima svog privatnog trenera koji maltene živi sa njim. Sve je podređeno fudbalu. Od kondicionog programa do posebnog režima ishrane. Živi za fudbal.

Sve radi da dostigne savršenstvo, a savršenstvo za njega je samo jedno – Real Madrid. To je jedini klub u koji bi istinski voleo da pređe jednog dana. I nije tajna da se Florentinov najverniji saradnik Hose Anhel Sančez pre par godina raspitivao za Milinković Savića. Ali ludačka forma i neuništivost Luke Modrića i Tonija Krosa su tu priču utišali...

Sergej i dalje mašta da jednog dana obuče beli dres Kraljevskog kluba. Možda posle ovog Mundijala dođe i taj momenat kao kada je najveća smotra svetskog fudbala 2014. godine u Brazilu naterala Florentina Pereza da kupi Hamesa Rodrigeza. Sergejev kvalitet nije ništa manji od tadašnjeg Rodrigezovog.

A sa boljim igračima je i lakše i lepše igrati. Kucnuo je čas za Sergeja Milinkovića Savića i njegov veliki šou. Prvo u Kataru, pa onda ko zna gde...